Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Jolović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ..., čiji je privremeni zastupnik Igor Simić, advokat iz ..., GG iz ..., DD iz ... i maloletne ĐĐ, koju zastupa majka EE, obe iz ..., čiji je punomoćnik Slavica Ćosić, advokat iz ..., radi utvrđenja i iseljenja, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7742/2018 od 29.08.2019. godine i o žalbi tužilje izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beograda R3. 48/2019 od 21.11.2019. godine, u sednici od 11.03.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tužilje izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3. 48/2019 od 21.11.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7742/2018 od 29.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 243/17 od 24.05.2018. godine stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o kupoprodaji zaključen između ŽŽ, VV i GG kao prodavaca i ZZ kao kupca, overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu Ov. ../2001 od 14.08.2001. godine, što bi tuženi kao pravni sledbenici ugovarača bili dužni da priznaju i trpe brisanje u listu nepokretnosti br. .. KO ... upisanog prava svojine njihovih pravnih prethodnika na nepokretnosti navedenoj izrekom. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se tuženi DD i maloletna ĐĐ sa svim licima i stvarima isele iz porodične stambene zgrade opisane izrekom i katastarske parcele opisane izrekom i da ih slobodne od lica i stvari predaju tužilji na slobodno korišćenje i raspolaganje. Stavom trećim izreke odbijen je predlog za određivanje privremene mere. Stavom četvrtim izreke tužilja je obavezana da tuženima DD i maloletnoj ĐĐ naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 210.375 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7742/2018 od 29.08.2019. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. važećeg Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R3. 48/2019 od 21.11.2019. godine nije predloženo Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj.

Protiv navedenog rešenja, tužilja je izjavila žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost žalbe u smislu čl. 385. stav 1. i 411. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP, („Službeni glasnik RS“ 72/11) i utvrdio da žalba nije dozvoljena.

Tužba u ovom postupku podneta je sudu 25.02.2005. godine, pre stupanja na snagu važećeg Zakona o parničnom postupku (01.02.2012. godine), koji članom 404. stav 3. propisuje mogućnosti izjavljivanja žalbe protiv rešenja apelacionog suda kojim se ne dozvoljava revizija. Odredbom člana 411. ZPP koji se u ovom postupku primenjuje, nije propisano da će se u postupku povodom revizije shodno primenjivati i odredbe člana 385. ZPP, niti je članom 395. ZPP propisana mogućnost izjavljivanja žalbe na rešenja apelacionog suda o izuzetnoj dozvoljenosti revizije. Iz iznetog proizilazi da žalba podneta protiv pobijanog rešenja nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu čl. 385. i 411. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 401. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

U tužbi podnetoj sudu 25.02.2005. godine vrednost predmeta spora je označena na 800.000 dinara. Ova vrednost predmeta spora uneta je u uvod prvostepene presude.

S obzirom da je tužba u ovom predmetu podneta pre stupanja na snagu važećeg ZPP, na revizijski postupak primenjuju se odredbe ranijeg ZPP, osim u pogledu revizijskog cenzusa. Budući da je pobijana drugostepena presuda doneta nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ 55/14), na revizijski cenzus primenjuje se odredba člana 23. stav 3. tog zakona, po kojoj je revizija dozvoljena u svim sporovima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu tog zakona.

S obzirom da vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 404. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić