Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Ceneći ispunjenost uslova za posebnu reviziju, Vrhovni sud je imao u vidu da iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava, niti neujednačena sudska praksa u pogledu naknade štete uzrokovane ujedom pasa lutalica. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su pravnosnažnu odluku o odbijanju tužbenog zahteva doneli primenom procesnih pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, a navodima revizije se osporava ocena dokaza i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Imajući u vidu da se radi o parnici radi naknade štete u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 03.12.2019. godine. Kako tužilje nisu nužni i jedinstveni suparničari, nego obični suparničari, vrednost predmeta spora se određuje za svaku tužilju posebno, pa tako tužilja AA potražuje 254.940,27 dinara, dok tužilja BB potražuje 10.000,00 dinara. Postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema citiranom članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužilja nije dozvoljena.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković