.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 17056/2022
09.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca „Elektrodistribucija Srbije“ DOO Beograd – Ogranak ''Elektrodistribucija Zaječar'', protiv tuženih AA iz ..., čiji je punomoćnik Mile Petković, advokat iz ..., i BB iz ..., čiji je punomoćnik Milan Petković, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog AA izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2083/22 od 07.07.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 09.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog AA izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2083/22 od 07.07.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog AA izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2083/22 od 07.07.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Knjaževcu P 428/19 od 14.04.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, te su tuženi obavezani da tužiocu na ime sticanja bez osnova neovlašćenim korišćenjem električne energije solidarno isplate iznos od 947.562,41 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 18.11.2011. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 112.550,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2083/22 od 07.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tuženih, prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke u odnosu na glavni dug sa zakonskom zateznom kamatom od 06.09.2019. godine do isplate, kao i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je odbijen zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na glavni dug od 18.11.2011. godine zaključno sa 05.09.2019. godine.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi Dragan Ristić blagovremeno je izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, u daljem tekstu: ZPP).
Članom 404. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu za isplatu duga po osnovu neovlašćene potrošnje električne energije od strane tuženih u poslovnom objektu koja je vlasništvo tuženog AA, a koji objekat je u periodu neovlašćenog korišćenja koristio tuženi BB, kao vlasnik SUR „VV“ ... . Pobijanom presudom drugostepeni sud je odlučio uz primenu materijalnog prava, koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovrsnim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog Dragana Ristića nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi sticanja bez osnova podneta je 05.09.2019. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 947.562,41 dinar.
Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na sticanje bez osnova, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je revizija tuženog AA nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
