.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 17068/2022
02.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Novog Pazara, čiji je punomoćnik Denis Murić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2885/21 od 05.04.2022. godine, u sednici veća održanoj 02.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2885/21 od 05.04.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2885/21 od 05.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2885/21 od 05.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru P 1352/20 od 01.09.2021. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev i ukinuto rešenje o izvršenju Javnog izvršitelja Mila Durutovića IIvk ../17 od 07.03.2018. godine u obavezujućem delu za veći iznos duga od 63.488,00 dinara koji je dosuđen presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P 883/19 od 16.01.2020. godine, do traženog iznosa od 476.134,00 dinara, kao i za veći iznos troškova izvršnog postupka od 2.191,16 dinara do traženih 16.885,06 dinara i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 9.928,88 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev i ukinuto rešenje o izvršenju Javnog izvršitelja Mila Durutovića IIvk ../17 od 07.03.2018. godine u obavezujućem delu za veći iznos glavnog duga od 63.488,00 dinara koji je dosuđen presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P 883/19 od 16.01.2020. godine do traženog iznosa od 476.134,00 dinara, kao i za veći iznos troškova izvršnog postupka od 2.191,16 dinara do traženih 16.885,06 dinara, nakon ocene da je potraživanje tužioca za izvršenu isporuku pijaće vode za period od pre 12.07.2016. godine zastarelo, primenom člana 378. stav 1. tačka 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer je tužilac predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave podneo 12.07.2017. godine. Ovo zbog toga što prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi nije preduzetnik, niti vlasnik nekog od oblika privrednih subjekata, niti je usluga isporuke pijaće vode izvršena u poslovnom prostoru tuženog u kom se obavlja privredna delatnost, već u jednoj prostoriji koja se nalazi u sklopu porodičnog domaćinstva tuženog, a u kojoj se nalazi šatkarski klub kao neprofitno udruženje, pa za potraživanje naknade za isporučenu vodu važi jednogodišnji rok zastarelosti, a ne opšti rok zastarelosti potraživanja propisan članom 371. istog zakona.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda da za potraživanje naknade za isporučenu vodu za potrebe domaćinstva važi jednogodišnji rok zastarelosti, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored navedenog, revizijom se osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnžane presude iz kojih bi proizlazilo da je na drugačiji način odlučivano u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Predlog za izvršenje u ovoj pravnoj stvari podnet je 12.07.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 412.646,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja predloga za izvršenje (1 evro=120,1670 dinara) predstavlja dinarsku protivvrednost 3.433,94 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga za izvršenje, to revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
