.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 17099/2022
02.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Krsto Bobot, advokat iz ..., protiv tužene Republika Srbija, Visoki savet sudstva, Viši sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1832/22 od 05.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 02.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1832/22 od 05.05.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1832/22 od 05.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25493/20 od 26.05.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da tužena, na ime duga, tužiocu isplati iznos od 1.270.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.09.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 19.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1832/22 od 05.05.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Pravnosnažnom drugostepenom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da tužena na ime duga za troškove krivičnog postupka tužiocu isplati iznos od 1.270.500,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. U konkretnom slučaju, rešenjem Višeg suda u Beogradu K 2/16 od 04.09.2018. godine potvrđenim rešenjem istog suda K 2/16 KV 3615/18 od 23.11.2018. godine okrivljenom (ovde tužiocu) AA dosuđeni su troškovi krivičnog postupka u iznosu od 2.568.000,00 dinara, dok je odbijen kao neosnovan njegov zahtev za naknadu troškova postupka u preostalom delu do traženog iznosa od 3.838.500,00 dinara, uz obrazloženje da posete okrivljenom u pritvoru, preko priznatog broja, nisu bile nužne za pripremu odbrane tj. ne predstavljaju nužne i neophodne radnje za vođenje krivičnog postupka.
Imajući u vidu da tužilac u parničnom postupku potražuje naknadu troškova postupka o kojima je već odlučeno na osnovu pravnosnažnog rešenja u okviru krivičnog postupka, parnični sud nema ovlašćenje da koriguje već donetu odluku o troškovima postupka.
Shodno navedenom, odredba člana 265. stav 6. Zakona o krivičnom postupku, primenjuje se samo ukoliko zahtev okrivljenog za naknadu troškova krivičnog postupka nije bio uopšte usvojen, odnosno kada o podnetom zahtevu nije bilo odlučivano. U takvom slučaju, u roku od 3 meseca od dana podnošenja zahteva, okrivljeni i njegov branilac imaju pravo da potraživanje ostvaruju u parničnom postupku protiv Republike Srbije.
Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije saglasno članu 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.
U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta 29.06.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 1.270.500,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi 10.806,02 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stava 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća- sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
