.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 17112/2023
13.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Mirjane Andrijašević, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca – protivtuženog AA iz ..., čiji su punomoćnici Zoran Milojković i Ivan Milojković, advokati iz ..., protiv tuženog- protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Lazar Todorović, advokat iz ..., radi ispunjenja ugovorne obaveze po tužbi i radi ništavosti ugovora i vraćanja datog po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca-protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3059/22 od 17.01.2023. godine, u sednici održanoj 13.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca- protivtuženog izjavljenoj presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3059/22 od 17.01.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca-protivtuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3059/22 od 17.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kraljevu, Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji P 1936/20 od 25.08.2022. godine, stavom 1. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca- protivtuženog, kojim je tražio da sud obaveže tuženog-protivtužioca da mu na ime duga za preostali deo kupoprodajne cene po ugovoru Ov ../10 od 28.12.2010. godine, isplati iznos od 9.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa pripadajućom kamatom koju određuje Evropska monetarna unija, a u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, počev od dana podnošenja tužbe pa do isplate, kao neosnovan. Stavom 2. izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca kojim je tražio da sud utvrdi da je ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između parničnih stranaka i overen pod brojem Ov ../10 kod Osnovnog suda u Kraljevu, u Sudskoj jedinici u Vrnjačkoj Banji 28.12.2010. godine i da isti ne proizvodi pravno dejstvo, kao neosnovan. Stavom 3. izreke, obavezan je tužilac-protivtuženi da tuženom-protivtužiocu isplati iznos od 11.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom i to: na iznos od 10.000 evra počev od 28.12.2010. godine do 25.12.2012. godine po stopi koju Evropska centralna banka daje na evro, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a počev od 25.12.2012. godine pa do isplate po stopi utvrđenoj članom 2. stav 2. Zakona o zateznoj kamati, tj. na godišnjem nivou u visini referentne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećanje za 8 procentnih poena, i na iznos od 1.000 evra počev od 29.01.2011. godine pa do isplate, po stopi utvrđenoj prema članu 2. stav 2. Zakona o zateznoj kamati, tj. na godišnjem nivou u visini referentne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećanje za 8 procentnih poena, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stavom 4. izreke, obavezan je tužilac-protivtuženi da tuženom- protivtužiocu na ime cene za primljeno putničko vozilo ''Lada niva'', isplati iznos od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos, počev od 20.01.2011. godine do 25.12.2012. godine, po stopi koju Evropska centralna banka daje na evro, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a počev od 25.12.2012. godine pa do isplate, po stopi utvrđenoj članom 2. stav 2.. Zakona o zateznoj kamati, tj. na godišnjem nivou u visini referentne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećanje za 8 procentnih poena. Stavom 5. izreke, obavezan je tužilac-protivtuženi da tuženom- protivtužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 175.592,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3059/22 od 17.01.2023. godine, stavom 1. izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca u odnosu na izreku pod 2) presude Osnovnog suda u Kraljevu, Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji P 1936/20 od 25.08.2022. godine. Stavom 2. izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu, Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji P 1936/20 od 25.08.2022. godine, pod stavovima 1, 3, 4. i 5. izreke. Stavom 3. izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac-protivtuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca-protivtuženog propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je ispunjenje ugovorne obaveze po osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog između parničnih stranaka, po tužbi tužioca-protivtuženog i vraćanje datog po osnovu ugovora koji je raskinut, po protivtužbi tuženog-protivtužioca. Pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, o tome da nije ostvaren ugovoreni uslov od koga zavisi opstanak ugovora o prenosu prava svojine, propuštanjem tužioca-protivtuženog da svoje pravo vlasništva na predmetnom stanu upiše u javne knjige. Ukazivanje revidenta na bitnu povredu odredaba parničnog postupka je bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revident uz reviziju nije dostavio drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse. Ukazivanje revidenta na pogrešnu primenu materijalnog prava nije od uticaja, jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije revidenta, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi ispunjenja ugovora tužilac-protivtuženi je podneo 21.12.2020. godine, a vrednost predmeta spora po tužbi je 9.000,00 dinara, dok je protivtužbu tuženi-protivtužilac podneo 28.01.2021. godine, a vrednost predmeta spora po protivtužbi je 11.800 evra.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kako po tužbi tako i po protivtužbi, sledi da revizija tužioca-protivtuženog nije dozvoljena, u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
