Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, odluke sadržane u tački 2, stava II izreke, tužilac je zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, posebna revizija tužioca u ovom sporu je dozvoljena radi usklađivanja drugostepene presude u pobijanom delu sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava, ali i odlukama Ustavnog suda donetim u postupku po ustavnim žalbama poverilaca novčanih potraživanja iz radnog odnosa sa dužnicima protiv kojih se vodi izvršni postupak u kojem je utvrđena povreda prava tužioca na suđenje u razumnom roku (odluke Už 8232/2015 od 24.11.2015. godine; Už 8104/2015 od 30.06.2016. godine).

Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP-a, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiočeva revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu su pravnosnažnom presudom zbog propuštanja Osnovnog suda u Čačku P1 430/12 od 28.11.2012. godine dosuđeni novčano potraživanje razlike zarade u visini od 95.717,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.08.2012. godine do isplate i troškovi parničnog postupka u iznosu od 14.412,00 dinara. Rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I 307/16 od 15.03.2016. godine određeno je izvršenje protiv izvršnog dužnika Fabrika reznog Alata a.d. – alat za spoljnji navoj d.o.o. iz Čačka, radi naplate označenog novčanog potraživanja izvršenjem na novčanim sredstvima na tekućem računu izvršnog dužnika, a u nemogućnosti takve naplate i popisom, procenom i prodajom njegovih pokretnih stvari. Rešenje o izvršenju dostavljeno je Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prinudnu naplatu i uneto je u program prinudne naplate, ali nije sprovedeno jer je izvršni dužnik u neprekidnoj blokadi. Izvršni postupak je prekinut rešenjem Osnovnog suda u Čačku I 897/18 od 14.06.2018. godine jer je izvršni dužnik prestao da postoji kao pravno lice. Rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg 39/18 od 10.10.2018. godine preinačeno je rešenje Osnovnog suda u Čačku R4 I 216/18 od 14.08.2018. godine tako što je usvojen prigovor izvršnog poverioca za ubrzanje postupka, utvrđeno da mu je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo postupajućem sudiji da u roku od 15 dana od prijema tog rešenja preduzme sve neophodne procesne radnje u cilju okončanja postupka. Rešenjem izvršnog suda od 13.11.2018. godine nastavljen je izvršni postupak u odnosu na Fabriku reznog alata a.d. iz Čačka, kao pravnog sledbenika izvršnog dužnika po osnovu njegovog pripajanja. Izvršni poverilac je 09.08.2019. godine predložio da se izvršenje sprovede na pokretnim stvarima izvršnog dužnika. Novčano potraživanje izvršnog poverioca nije naplaćeno u postupku izvršenja.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu za zakonsku zateznu kamatu tako što je odbio tužbeni zahtev kojim je traženo plaćanje zatezne kamate od dospelosti novčanog potraživanja u iznosu od 95.717,00 dinara, dosuđenog izvršnom ispravom čija je naplata određena rešenjem o izvršenju, do dana podnošenja tužbe. Po stanovištu tog suda, tužena je tek podnošenjem tužbe pozvana na ispunjenje obaveze naknade imovinske štete, zbog čega tužilac nema prava na traženu zateznu kamatu u smislu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima do dana podnošenja tužbe.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovani su navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Prema stavu 3. te odredbe, odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna.

Naknada materijalne štete po pravilima obligacionog prava odnosi se na uspostavljanje ranijeg stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala, kao i na isplatu u novcu ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne nadoknađuje štetu potpuno ili ako uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće (član 180. Zakona o obligacionim odnosima).

Evropski sud za ljudska prava je u predmetima u odnosu na Srbiju izrazio stav da za neisplaćena potraživanja zaposlenih prema društvenim preduzećima i preduzećima sa pretežnim društvenim, odnosno državnim kapitalom, kao subjekata pod kontrolom države, dosuđena pravnosnažnom sudskom odlukom koja su u izvršnom postupku ostala nenaplaćena duži vremenski period odgovara Republika Srbija iz sopstvenih sredstava. Presudama donetim u takvim predmetima Republika Srbija je obavezana da iz sopstvenih sredstava u određenom roku od njihove pravnosnažnosti isplati podnosiocima predstavke iznose koje su im dosuđeni pravnosnažnim presudama domaćih sudova. I Ustavni sud je, uvažavajući praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, odlukama kojima je usvajao ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije, zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju – prinudne naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa od preduzeća za većinskim društvenim kapitalom, utvrđivao pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju, umanjene za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu.

Sledstveno izloženom, po stanovištu revizijskog suda, tužena je u ovom slučaju dužna da tužiocu isplati iznose dosuđene izvršnom presudom P1 430/12 od 28.11.2012. godine i određene rešenjem o izvršenju I 307/16 od 15.03.2016. godine, što znači i zateznu kamatu na iznos od 95.717,00 dinara od datuma njegove dospelosti pa do dana podnošenja tužbe u ovom sporu. Na taj način tužiocu će biti nadoknađena materijalna šteta u skladu sa pravilom sadržanim u članu 185. Zakona o obligacionim odnosima i njegovo imovno stanje biti dovedeno u položaj u kojem bi se nalazilo da je izvršni postupak okončan isplatom dosuđenog novčanog potraživanja u razumnom roku.

Zbog toga je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, imajući u vidu i odluke Ustavnog suda donete u postupku zaštite prava na imovinu – nenaplaćenih potraživanja protiv istog izvršnog dužnika, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Tužiocu su dosuđeni troškovi postupka po reviziji u iznosu od 18.000,00 dinara za sastav tog pravnog leka i primenom člana 165. stav 2. u vezi sa članovima 153. stav 1. i i 154. ZPP-a odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić