.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1717/2020
28.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Stojan Takić advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Žarko Stanisavljević advokat iz ..., radi svojine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2814/18 od 22.01.2019. godine, u sednici veća održanoj 28.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2814/18 od 22.01.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2814/18 od 22.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 4255/16 od 19.10.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno prema tuženom da je tužilac, po osnovu kupovine, vlasnik auta marke „...“, registarske oznake ... ... ..., godina proizvodnje 2009, bližih oznaka i karakteristika opisanim u ovom stavu izreke, registrovanog na ime tuženog, što je tuženi dužan priznati. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos 82.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana padanja u docnju do konačne isplate.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 2814/18 od 22.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba punomoćnika tuženog BB iz ..., advokata Žarka Stanisavljevića iz ..., a presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 4255/16 od 19.10.2017. godine u stavu prvom izreke je potvrđena. Stavom drugim izreke, preinačena je ista presuda u stavu drugom izreke, pa je tuženi obavezan da tužiocu na ime troškova spora plati 59.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 55.500,00 dinara od padanja u docnju do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, predlažući da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-Us, 74/13-Us, 55/14, 87/18- u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP nisu ispunjeni. U konkretnoj pravnoj stvari tužiocu je utvrđeno pravo svojine na pokretnoj stvari – putničkom automobilu, po osnovu kupovine i održaja, na osnovu člana 28. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Sporno pravno pitanje o savesnosti i zakonitosti državine tužioca na vozilu nije od opšteg interesa ili interesa ravnopravnosti građana već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka. Nema ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačnjem prava, jer tužilac revizijom ne ukazuje niti dostavlja drugačije pravnosnažne sudske odluke, donete u sporovima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Bitne povrede odredaba parničnog postupka nisu zakonski razlog za posebnu reviziju.
Iz iznetih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/2018), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stavom 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti u smislu odredaba ove glave jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a stavom 4, da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33.stav 2). Ne smatraju se sporovima male vrednosti, u smislu odredbe ove glave zakona, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnog odnosa i sporovi zbog smetanja državine (član 469. ZPP). Članom 479. stav 6. istog zakona, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda ( u sporovima male vrednosti) nije dozvoljena revizija.
Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je utvrđenje prava svojine na pokretnoj stvari. U tužbi podnetoj 21.10.2016. godine označena je vrednost predmeta spora u iznosu od 10.000,00 dinara i ta vrednost nije menjana do okončanja postupka pred prvostepenim sudom. Spor je pravnosnažno okončan drugostepenom presudom donetom 22.01.2019. godine. Kako označena vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pobijana drugostepena presuda doneta je u postupku u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu male vrednosti, revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 468. i člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
