U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca U.p. Proizvodnja i trgovina na veliko d.o.o. iz LJ., Republika Slovenija, čiji je punomoćnik T.H.L., advokat iz B., protiv tuženog T. d.o.o. iz B.P., kao pravnog sledbenika Privrednog društva S. d.o.o. iz B. P., čiji je punomoćnik D.K., advokat iz B., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3076/2013 od 12.12.2013. godine, u sednici veća održanoj 03.06.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3076/13 od 12.12.2013. godine, kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3076/13 od 12.12.2013. godine odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P 365/08 od 13.05.2008. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav upis prava svojine na tuženog Preduzeća S. u zemljišno-knjižnom ulošku – listu nepokretnosti … KP … KO N.B., čiji je predmet magacinski prostor površine 987 m2, u niskom prizemlju zgrade u Ul. …, KO Telo 1 i poslovni prostor površine 381 m2 KO T. 1 i 326 m2 KO T. 2, u visokom prizemlju zgrade u Ul. …, što bi tuženi bio dužan da prizna (stav prvi); odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac isključivi vlasnik magacinskog prostora površine 987 m2 u Ul. … u B. i poslovnog prostora u Ul. … u B., površine i zemljišno-knjižnih oznaka bliže navedenih u stavu prvom izreke, što bi tuženi bio dužan da prizna i trpi da tužilac svoja prava svojine upiše u zemljišne knjige nadležnog suda (stav drugi); odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da se sa svim licima i stvarima iseli iz opisanih magacinskog prostora i poslovnih prostorija i tako ispražnjene preda ih tužiocu na slobodno korišćenje i raspolaganje (stav treći izreke) i odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu isplati na ime naknade štete nastale usled bespravnog korišćenja magacinskog prostora koji se nalazi u Ul. … i poslovnog prostora u Ul. …, za period 01.04.2000. – 01.03.2006. godine, iznos od 29.432.157,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju navodeći da je pobija iz svih zakonskih razloga.

Tuženi je na reviziju odgovorio.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu člana 399. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. važećeg ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13 – US), pa je našao da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka predviđena članom 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Pobijana presuda sadrži jasne, potpune i neprotivrečne razloge o činjenicama važnim za presuđenje koji nisu u suprotnosti sa sadržinom izvedenih dokaza i spisa. Izreka presude je jasna i neprotvrečna razlozima datim u obrazloženju, kako u odnosu na činjenične zaključke, tako i primenjene propise. Zato tužilac neosnovano u reviziji ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP.

Utvrđeno je da je pravni prethodnik tužioca 1987. godine kupio magacinski prostor površine 987 m2 koji se nalazi u Ul. … u B., da su zaposleni u poslovnoj jedinici pravnog prethodnika tužioca 22.07.1991. godine osnovali novo privredno društvo – Preduzeće za promet, proizvodnju i trgovinu B. eksport-import d.o.o., koje je 01.08.1991. godine upisano u registar Trgovinskog suda u Beogradu, da je imovina poslovne jedinice, uključujući magacinski prostor u Ul. …. i poslovni prostor u Ul. … u B., postala deo osnivačkog kapitala novoosnovanog društva koje je 05.02.1992. godine usled statusne promene – pripajanja preduzeću DD S., brisano iz sudskog registra, da je prilikom pripajanja S. B. kao svoj osnivački ulog uneo u S. predmetne nepokretnosti. Utvrđeno je i da je u javnom registru prava na nepokretnostima Preduzeće S. upisano kao nosilac prava na magacinskom i poslovnom prostoru u Ul. …, odnosno … u B., a kao oblik svojine upisana je mešovita svojina, kao i da je nakon donošenja prvostepene presude Preduzeće S. pripojeno Privrednom društvu T. d.o.o. iz B.P. i na taj način prestalo da postoji, a Privredno društvo T. je kao pravni sledbenik S. stupilo u parnicu kao tuženi.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo – odredbe člana 1. i 2. Zakona o potvrđivanju sporazuma o pitanjima sukcesije („Službeni list SRJ“ – međunarodni ugovori br. 6 od 03.07.2002. godine) i člana 7. Priloga G Sporazuma o pitanjima sukcesije, kada je našao da tužbeni zahtev nije osnovan i potvrdio prvostepenu presudu kojom su odbijeni zahtevi tužioca.

Nisu osnovani navodi revizije kojima se ističe da je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbe Priloga G Sporazuma o sukcesiji. U konkretnom slučaju se radi o parnici sa elementom inostranosti, s obzirom da se traži utvrđenje prava svojine na nepokretnoj imovini koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije, a u korist preduzeća čije je sedište na teritoriji bivše Republike SFRJ, odnosno u korist preduzeća kome je zemlja domicila Republika Slovenija.

Republika Srbija je Uredbom o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših republika SFRJ (''Službeni glasnik RS'' br. 31/01, 61/08, 109/08, 14/09, 40/09, 79/09, 111/09, 67/10 i 73/11) uredila zaštitu društvene imovine delova preduzeća u Republici Srbiji, čije je sedište na teritoriji republika bivše SFRJ: Republike Bosne i Hercegovine, Republike Slovenije i Republike Hrvatske (dalje: poslovne jedinice), zaštitu prava zaposlenih u tim poslovnim jedinicama i popis delova preduzeća iz Republike Srbije na teritoriji navedenih republika bivše SFRJ (član 1.); propisala da će se odlukom koju donose zaposleni poslovne jedinice organizovati kao društveno preduzeće ili će se pripojiti drugom društvenom preduzeću ako to nisu učinili do dana stupanja na snagu ove Uredbe, da je početna imovina za osnivanje preduzeća iz stava 1. ovog člana imovina poslovne jedinice sa bilansom na dan 31.12.1991. godine (član 2.), te da preduzeće ili drugo pravno lice koje je nastalo organizovanjem od poslovne jedinice ili preduzeća kojima su pripojena sredstva poslovne jedinice, kao i pravni sledbenici ovih privrednih subjekata ne mogu da otuđuju sredstva u društvenoj svojini koja koriste, opterete hipotekom ili raspolažu na drugi način (na primer: poklon, zakup, zamena) bez saglasnosti Vlade Republike Srbije, a Saglasnost se daje ako postoji reciprocitet u primeni Aneksa G Sporazuma o pitanju sukcesije (član 14. A stav 4. navedene Uredbe).

Zakon o potvrđivanju Sporazuma o pitanjima sukcesije (''Službeni list SRJ'' – Međunarodni ugovori'' br. 6/02), stupio je na snagu 11.07.2002. godine i od tog trenutka između Republike Srbije i Republike Slovenije postoji diplomatski reciprocitet, pa se revizijom osnovano ukazuje na pogrešan stav drugostepenog suda o nepostojanju reciprociteta između Republike Srbije i Republike Slovenije. Međutim, navedeno pogrešno stanovište nije bilo od uticaja na donošenje pravilne i zakonite odluke da tužbeni zahtev tužioca nije osnovan. Odbijajući tužbeni zahtev nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo. Iz sadržine odredaba Zakona o potvrđivanju Sporazuma o pitanjima sukcesije proizlazi da je ideja pravne zaštite Priloga G, da se situacija u pogledu svojine i stečenih prava građana i pravnih lica vrati u prvobitno stanje, odnosno na određeni dan kada je još uvek postojala SFRJ, a kao takav dan u Prilogu G označen je 31.12.1990. godine. Organizovanje i raspolaganje tuženog, odnosno njegovih pravnih prethodnika posle tog dana bilo je u skladu sa propisima Republike Srbije.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 407. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Milomir Nikolić,s.r.