U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., R. Hrvatska, čiji je punomoćnik Marko Pekić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5038/20 od 03.09.2020. godine, u sednici veća održanoj 20.01.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5038/20 od 03.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 3244/19 od 20.05.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih i duševnih bolova usled povrede prava ličnosti, mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja isplati ukupan iznos od 6.480.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 30.000,00 dinara u roku od 15 dana.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5038/20 od 03.09.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 3244/19 od 20.05.2020. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se tužilac poziva u reviziji i to da drugostepeni sud nije dao mogućnost tužiocu da se izjasni o činjeničnim navodima u tužbi, odnosno da raspravlja pred sudom i bude saslušan na glavnoj raspravi, u skladu sa članom 277. stav 2. ZPP, odnosno putem konferencijske veze. Glavna rasprava je održana pred prvostepenim sudom, a drugostepeni sud je u sednici veća odlučio o žalbi tužioca, ceneći pri tom i navode tužioca da mu prvostepeni sud nije omogućio da raspravlja pred sudom, odnosno da bude saslušan putem konferencijske veze, i iste ocenio kao neosnovane.

Tužilac, državljanin Republike Hrvatske, lišen je slobode dana 18.11.1991. godine od tadašnje JNA i prebačen u Sremsku Mitrovicu, u zatvor gde je, prema svojim tvrdnjama, bio izložen torturi i ponižavan. Razmenjen je dana 22.05.1992. godine. Priznat mu je status ratnog vojnog invalida VI grupe sa 60% oštećenja organizma, boluje od psorijaze i hroničnog PSTP-a, kao posledice zarobljeništva, zbog čega je bio hospitalizovan.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo – odredbu člana 376. ZOO, kada su zaključili da je potraživanje tužioca zastarelo.

Razlozi revizije da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo nisu osnovani.

Pravilno su sudovi prilikom ocene prigovora zastarelosti potraživanja tužioca koje je predmet tužbenog zahteva u ovoj parnici, primenili odredbu člana 376. Zakona o obligacionim odnosima kojim je propisano da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za 3 godine od kada je oštećenik doznao za štetu i lice koje je štetu učinilo, a da u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za 5 godina od kad je šteta nastala.

Suprotno navodima revizije, da je šteta koju tužilac traži postavljenim tužbenim zahtevom nastala kao posledica izvršenja krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, pa samim tim da ni naknada štete u konkretnom slučaju ne može da zastari imajući u vidu da krivično gonjenje za navedeno krivično delo ne zastareva, nema mesta primeni roka zastarelosti iz člana 377. Zakona o obligacionim odnosima.

Rok zastarelosti potraživanja naknade štete iz člana 377. ZOO, koji se vezuje za zastarelost krivičnog gonjenja može se primeniti samo ako je krivično delo utvrđeno u krivičnom postupku, ako je krivični postupak obustavljen ili se nije mogao pokrenuti zato što je okrivljeni umro ili ako postoje druge okolnosti koje isključuju krivično gonjenje i odgovornost okrivljenog. U konkretnom slučaju, tužilac kome je priznato svojstvo ratnog vojnog invalida nije dokazao da je šteta koju je eventualno pretrpeo posledica određenog krivičnog dela, utvrđenog pravosnažnom presudom kojom je određeno lice oglašeno krivim za to krivično delo, niti da su postojale okolnosti zbog kojih je krivični postupak obustavljen ili se nije mogao pokrenuti.

Ovaj sud nije cenio navode tužioca iz podneska predat Vrhovnom kasacionom sudu dana 28. jula 2021. godine, obzirom da je isti podnet neblagovremeno.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić