U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovan Gostić advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Blagojević advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4496/18 od 03.10.2018. godine i žalbi tužilje izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 28/20 od 15.12.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 22.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tužilje izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 28/20 od 15.12.2020. godine.

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4496/18 od 03.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 52966/10 od 21.02.2017. godine koja je ispravljena rešenjem tog suda P 52966/10 od 03.04.2018. godine, stavovima prvim, drugim, trećim, četvrtim i petim izreke, odbijeni su tužbeni zahtevi kojim je tužilja tražila: da se utvrdi da je ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji je overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov. br. .../... od 14.08.2008. godine, zaključen između tuženog kao prodavca i tužilje kao kupca, kojim je prodat jednosoban stan broj ... površine 30m2 na ... spratu stambene zgrade u ulici ... broj ..., od stepeništa pravo pa desno; da se obaveže tuženi da vrati tužilji kupoprodajnu cenu sa provizijom u iznosu od 48.430 evra u dinarskoj protivvrednosti prema prodajnom kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa kamatom obračunatom po eskontnoj stopi Centralne evropske banke počev od 15.08.2008. godine do isplate; da se obaveže tuženi na isplatu tužilji iznosa od 90.357,33 dinara na ime plaćenog poreza na prenos apsolutnih prava sa zakonskom zateznom kamatom od 24.10.2008. godine do isplate i da se obaveže tuženi na isplatu tužilji iznosa od 17.233,00 dinara na ime takse za overu kupoprodajnog ugovora sa zakonskom zateznom kamatom od 15.08.2008. godine do isplate, dok je tužba u delu kojim je traženo da se obaveže tužilja da vrati tuženom u nesmetanu državinu ispražnjen od lica i stvari jednosoban stan broj ... koji se nalazi od stepeništa pravo pa desno površine 30m2 na .... spratu stambene zgrade u ulici ... broj ..., odbačena. Stavom šestim, sedmim, osmim, devetim i desetim izreke, odbijeni su tužbeni zahtevi kojima je tužilja tražila: da se raskine ugovor o kupoprodaji nepokretnosti overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov. br. .../... od 14.08.2008. godine, zaključen između tuženog kao prodavca i tužilje kao kupca, kojim je prodat jednosoban stan broj ... površine 30m2 na ... spratu stambene zgrade u ulici ... broj ..., pravo pa desno od stepeništa; da se obaveže tuženi da vrati tužilji kupoprodajnu cenu sa provizijom u iznosu od 48.430 evra u dinarskoj protivvrednosti prema prodajnom kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa kamatom obračunatom po eksontnoj stopi Centralne evropske banke počev od 15.08.2008. godine do isplate; da se obaveže tuženi da isplati tužilji iznos od 90.357,33 dinara na ime plaćenog poreza na prenos apsolutnih prava sa zakonskom zateznom kamatom od 24.10.2008. godine do isplate i da se obaveže tuženi da isplati tužilji iznos od 17.233,00 dinara na ime takse za overu kupoprodajnog ugovora sa zakonskom zateznom kamatom od 15.08.2008. godine do isplate, dok je tužba u delu kojim je tužilja tražila da se obaveže da vrati tuženom u nesmetanu državinu ispražnjen od lica i stvari jednosoban stan broj .. površine 30m2 koji se nalazi od stepeništa pravo pa desno na drugom spratu stambene zgrade u ulici ... broj ..., odbačena. Stavom jedanaestim izreke, obavezana je tužilja da na ime troškova parničnog postupka isplati tuženom iznos od 225.150,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.02.2017. godine do isplate u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4496/18 od 03.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 52966/10 od 21.02.2017. godine, ispravljena rešenjem tog suda P 52966/10 od 03.04.2018. godine, u stavu od prvog do desetog izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu jedanaestom izreke presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 52966/10 od 21.02.2017. godine, ispravljene rešenjem tog suda P 52966/10 od 03.04.2018. godine, tako što je obavezana tužilja da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 201.150,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.02.2017. godine do isplate u roku od 15 dana od prijema prepisa presude. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je, sa pozivom na odredbu člana 404. važećeg Zakona o parničnom postupku, blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Rešenjem R3 28/20 od 15.12.2020. godine Apelacioni sud u Beogradu nije predložio odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv označene drugostepene presude.

Protiv navedenog rešenja tužilja je blagovremeno izjavila žalbu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

U ovom postupku, pokrenutom tužbom koja je podneta 12.05.2009. godine, na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11), primenjuju se odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 125/04 i 111/09-ZPP).

Prema odredbi člana 355. stav 1. ZPP, stranke mogu izjaviti žalbu protiv presude donete u prvom stepenu, a pod uslovima iz člana 385. tog zakona i protiv rešenja prvostepenog suda. Protiv rešenja drugostepenog suda žalba nije dozvoljena, pa je zato primenom člana 387. stav 1. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Iako se u ovom postupku primenjuju odredbe ranije važećeg Zakona o parničnom postupku, o dozvoljenosti revizije po vrednosti predmeta spora pobijanog dela odlučuje se na osnovu samostalne odredbe člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 55 od 23.05.2014. godine). Tom odredbom propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno okončani do dana stupanja na snagu tog zakona (31.05.2014. godine).

Navedena odredba se u ovom slučaju primenjuje jer je drugostepena presuda koja se pobija revizijom doneta 03.10.2018. godine, nakon stupanja na snagu noveliranog Zakona o parničnom postupku. U podnetoj tužbi vrednost predmeta spora određena je iznosom od 1.000.000,00 dinara. Međutim, tužba, pored zahteva za raskid ugovora o kupoprodaji, sadrži i zahtev za naplatu novčanog potraživanja u iznosu od 48.430 evra u dinarskoj protivvrednosti i iznosa od ukupno 107.590,33 dinara, što znači da je vrednost predmeta spora pobijanog dela viša od navedenog iznosa merodavnog za dozvoljenost revizije predviđenog zakonom.

Iz ovih razloga, tužiljina revizija je dozvoljena pa je rešenje Apelacionog suda u Beogradu R3 28/20 od 15.12.2020. godine, doneto na osnovu člana 395. ZPP, irelevantno za postupanje revizijskog suda.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 399. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiljina revizija nije osnovana.

Tužilja je u ovom sporu, u skladu sa članom 191. stav 2. ZPP, istakla dva tužbena zahteva - za utvrđenje ništavosti, eventualno raskid ugovora o kupoprodaji koji je zaključila sa tuženim i za restituciju kao posledicu usvajanja nekog od tužbenih zahteva, u smislu člana 104. i člana 132. Zakona o obligacionim odnosima. Zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora tužilja zasniva na nedostacima njegovog predmeta, tvrdeći da je tuženi prodao stan koji je izgrađen mimo izdate građevinske dozvole u kući kućni broj ... u ulici ... u ... na kojoj nije vlasnik, dovodeći je u vezi tih činjenica u bitnu zabludu iz člana 61. Zakona o obligacionim odnosima. Raskid ugovora tražen je zbog neizvršenja obaveze tuženog da objekat u kojem se stan nalazi legalizuje i materijalnih - skrivenih mana na kupljenom stanu, odnosno njegovih pravnih nedostataka.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Iako u reviziji to izričito nije navedeno, tužilja ovaj vanredni pravni lek izjavljuje i zbog drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, paušalnim navodom o protivrečnosti između onoga što je u obrazloženju presude navedeno o sadržini isprava i iskaza datih u postupku, i samih tih isprava ili zapisnika, neosnovano se ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedenog člana. Ove tvrdnje tužilja je isticala u žalbi i njihova osnovanost bila je predmet pravilne ocene drugostepenog suda. U postupku pred tim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, koju tužilja ističe revizijskim navodima o propustu nižestepenih sudova da savesno i brižljivo cene izvedene dokaze.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ugovorom o kupoprodaji Ov .../... od 14.08.2008. godine tužilja je od tuženog kupila jednosoban stan broj ... površine 30m2 na ... spratu zgrade (od stepeništa pravo pa desno) u ulici ... broj ... u .., u viđenom i izvedenom stanju po izmenjenom projektu, sa čime je bila upoznata. Ugovoreno je da će troškove legalizacije snositi prodavac (član 1), da kupoprodajna cena iznosi 43.500 evra koja se uplaćuje na devizni račun prodavca (član 2) i da je predaja stana u posed kupcu obavljena kad i overa ugovora (član 3), te da kupac plaća porez na promet i troškove overe ugovora (član 4). Ugovorom je predviđena i zaštita od evikcije (član 5) i data saglasnost prodavca za uknjižbu prava svojine kupca (član 6). Između stranaka je prethodno zaključen predugovor od 20.06.2008. godine o kupoprodaji istog stana po ceni od 47.000 evra, od koje je na dan potpisivanja predugovora isplaćen deo u iznosu od 3.500 evra. Tuženom je, rešenjem opštinskog organa uprave od 28.03.2005. godine, odobrena rekonstrukcija postojećeg objekta u ulici ... broj ... u ... površine 71,10m2, po strukturi trosoban stan sa podrumom površine 65.59m2 i dogradnja tako da se u podrumu formiraju prostorije ukupne površine 146,26m2, u prizemlju četiri garaže i jedan dvosobni stan, na spratu dva dvoiposobna stana i u potkrovlju jedan troiposobni stan. Tuženi je odstupio od izdate građevinske dozvole i umesto objekta strukture podrum-prizemlje-sprat- potkrovlje, izgradio je objekat koji se sastoji od podruma, prizemlja, dva sprata, potkrovlja i visokog potrkovlja, za koji je 27.09.2006. godine podneo zahtev za legalizaciju. Objekat do sada nije legalizovan. U katastru nepokretnosti tuženi je upisan kao držalac porodične stambene zgrade - objekta broj ... na parceli .../... u ulici ... ... u ... koji nema upotrebnu dozvolu, dok je za deo izdata građevinska dozvola - ... sprat i drugo potkrovlje nemaju građevinsku dozvolu.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Prema odredbi člana 47. Zakona o obligacionim odnosima, ugovor je ništav kad je predmet obaveze nemoguć, nedopušten, neodređen ili neodrediv. Osporeni ugovor o kupoprodaji ima moguć i određen predmet obaveze - stan identifikovan brojem, spratnošću, strukturom, površinom i lokacijom u višestambenoj zgradi. Predmet tog ugovora, zbog činjenice da je izgrađen bespravno - mimo izdate građevinske dozvole, nije nemoguć jer u vreme kada je sporni kupoprodajni ugovor zaključen nije bio zabranjen promet bespravno sagrađenih objekata. Tuženi je vlasnik stana prodatog tužilji, a pravo svojine stekao je originarnim putem - gradnjom, u skladu sačlanom 22. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Između stranaka nije sporno da se stan koji je tužilja kupila i u čijoj je državini, nalazi u objektu - zgradi na katastarskoj parceli .../... KO ..., kojoj je naknadno određen kućni broj ... u ulici ... u ..., tako da na punovažnost ugovora u pogledu njegovog predmeta nema uticaja da je u istom zgrada identifikovana ranijim kućnim brojem. Predmetni ugovor je zaključen u zakonom propisanoj formi i nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima da bi tužiljin zahtev za utvrđenje njegove ništavosti bio osnovan.

Nisu osnovane ni tvrdnje tužilje o bitnoj zabludi iz člana 61. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Zabluda je mana volje zbog koje se može tražiti poništaj ugovora, a tužilja takav zahtev u ovoj parnici nije postavila. Osim toga, tvrdnje tužilje da je bila u zabludi u pogledu predmeta ugovora nisu ni osnovane. Tužilja je znala da kupuje stan koji je izgrađen odstupanjem od izdate građevinske dozvole jer je to navedeno u članu 1. ugovora koji je ona pročitala i potpisala.

Odredbom člana 121. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima predviđeno je da kod ugovora sa naknadom svaki ugovarač odgovara za materijalne i pravne nedostatke svog ispunjenja, i da je dužan da štiti drugu stranu od prava i zahteva trećih lica kojima bi njeno pravo bilo isključeno ili suženo. Prema trećem stavu ovog člana, na ove obaveze prenosioca shodno se primenjuju odredbe navedenog zakona o odgovornosti prodavca za materijalne i pravne nedostatke, ako za određeni slučaj nije što drugo propisano.

U konkretnom slučaju, tužilja nije dokazala da na kupljenom stanu postoje materijalni nedostaci iz člana 479. Zakona o obligacionim odnosima, niti da je pre podnošenja tužbe za raskid ugovora blagovremeno i uredno obavestila tuženog o nedostacima i od njega prethodno zahtevala njihovo uklanjanje ili predaju druge stvari bez nedostataka (član 488. stav 1. tačka 1. Zakona o obligacionim odnosima). Nema pravnog osnova za raskid ugovora primenom člana 510. Zakona o obligacionim odnosima, jer tužilja ne dokazuje da je njeno pravo na stanu isključeno, umanjeno ili ograničeno pravom nekog trećeg lica, a stan je kupila znajući da je isti bespravno izgrađen. U tom kontekstu, tužilja neosnovano traži i raskid ugovora u kojem su obaveze prodavca predaja stana i kupca isplata cene u potpunosti izvršene, sa razloga što nije izvršena legalizacija objekta u kojem se stan nalazi, s`obzirom da je tuženi pokrenuo upravni postupak za ozakonjenje tog objekta.

Iz navedenih razloga, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, obrazloženi nemogućnošću tužilje da izvrši upis prava svojine o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, budući da je tužilja znala da kupuje stan koji je bespravno sagrađen i da upis njenog prava zavisi od ishoda postupka legalizacije.

Shodno izloženom, na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić