U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca „Projektogradnja – konstrukt“ DOO Kovin, čiji je punomoćnik Nikola Mađinca, advokat u ..., protiv tuženog Predškolske ustanove „Naša radost“ Kovin, koju zastupa Pravobranilaštvo Opštine Kovin, radi zaštite od diskriminacije, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3027/20 od 10.12.2020. godine, u sednici veća od 03.03.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3027/20 od 10.12.2020. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Smederevu P 204/19 od 13.12.2019. godine odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi iznos zastoja od 5.759.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.05.2015. godine do isplate i da se utvrdi da je postupao prema tužiocu protivpravno, nesavesno, nemoralno i nejednako, kao i da je prema tužiocu diskriminatorski postupao u odnosu na lična svojstva tužioca, vlasnika tužioca i zakonskog zastupnika tužioca (stavovi 1. i 2. izreke); odbačena je tužba u delu kojim je traženo da sud utvrdi po svom uverenju na osnovu savesti i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka kao dokazane navedene izložene činjenice tužioca i u delu kojim je tužilac tražio da sud utvrdi da su sledeće izložene činjenice tužioca dokazane (stav 3. izreke); obavezan je tužilac da tužnom naknadi troškove postupka u iznosu od 94.500,00 dinara (stav 3. izreke).

Rešenjem Višeg suda u Smederevu P 204/19 od 31.01.2020. godine odbijeni su predlozi tužioca za dopunu presude Višeg suda u Smederevu P 204/19 od 13.12.2019. godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3027/20 od 10.12.2020. godine odbijene su žalbe tužioca i potvrđeni prvostepena presuda i rešenje.

Protiv navedene pravosnažne presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijske navode kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 9. i 374. stava 1. u vezi članova 8, 230. stava 1, 308. stav 2. i 315. stavova 1. i 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao jer, prema članu 407. ZPP, nisu razlog za izjavljivanje revizije. Prema članu 407. stavu 1. tački 5. ZPP revizija može da se izjavi zbog prekoračenja tužbenog zahteva samo ako je ta povreda učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, pa Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao revizijske navode kojima se ukazuje na prekoračenje tužbenog zahteva prvostepenom presudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac,kao izvođač radova, i tuženi, kao investitor, su zaključili 16.03.2015. godine ugovor o sanaciji plafona u objektu tuženog. Izvođač radova je odredio početak izvođenja ugovorenih radova 17.03.2015. godine i završetak 30.03.2015. godine. Ovlašćeno lice tužioca je 17.03.2015. godine utvrdio da je uzrok odvajanja plafona od gips ploče krovna konstrukcija sklona padu, odnosno da su krovne rešetke deformisane, izvitoperene i da su noseći pojasevi krovnih rešteki popucali i u građevinskom dnevniku konstatovao zastoj radova. Tužilac je 18.03.2015. godine u kancelariji tuženog izvršio uvid u dokumentaciju u vezi sanacije krovne konstrukcije i konstatovao da je projektom sanacije krovne konstrukcije koju je izvršio SZR „Minikop“ iz Kovina bilo predviđeno da se uradi spreg protiv vetra koji služi za učvršćenje krovne konstrukcije, što nije urađeno. Tužilac je predočio tuženom da je u zastoju i da dok se ne otkloni problem krovne konstrukcije ugovoreni radovi na popravci plafona ne mogu da se izvode.

Građevinski inspektor je 27.03.2015. godine izvršio uvid u krovnu konstrukciju na objektu tuženog i konstatovao stanje zapisnikom od 27.03.2015. godine. Građevinski inspektor je održao javnu raspravu 03.04.2015. godine kojoj su prisustvovale parnične stranke. Tužilac je istakao da nova plafonska konstrukcija ne može da se radi dok se ne izvrši sanacija krovne konstrukcije koja predstavlja uzrok deformacije plafona.

Tuženi je pismenu izjavu o raskidu ugovora o sanaciji plafona od 27.04.2015. godine dosavio tužiocu 08.05.2015. godine. Dana 21.05.2015. godine zapisnički je izvršena primopredaja objekta i ključeva i konstatovano da prestaje važnost ugovora o sanaciji plafona od 16.03.2015. godine.

Prema stanovištu nižestepenih sudova tužbeni zahtev je odbijen jer su parnične stranke bile u građansko-pravnom odnosu, pa tuženi nije istupao prema tužiocu u postupku vršenja javne vlasti, te nije postojala diskriminacija u smislu člana 2. stava 1. tačke 1. i članova 5-13. Zakona o zabrani diskiminacije. Tužiočevo potražiavnje na ime naknade štete je zastarelo prema članu 376. stavu 3. u vezi člana 374. ZOO jer je tužilac za štetu i lice koje je štetu učinilo saznao 20.05.2015. godine kada je ugovor raskinut, a tužba je podneta 06.03.2019. godine.

Postojanje diskriminacije prema odredbama Zakona o zabrani diskriminacije podrazumeva postojanje grupe ili pojednica u odnosu na koje se diskriminisano lice stavlja u nepovoljniji položaj isključivo zbog svojih ličnih svojstava. Imajući u vidu da su osnov diskriminacije lična svojstva, pravno lice ne može zahtevati zaštitu od diskriminacije prema odredbama Zakona o zabrani diskriminacije. Parnične stranke su bile u ugovornom odnosu koji je raskinut što samo po sebi ne može da znači da je tuženi diskriminatorki postupao prema vlasniku i zakonskom zastupniku tužioca. Zahtev za naknadu štete je zastareo prema članu 374. u vezi člana 376. ZOO jer je ugovor raskinut 20.05.2015. godine, a tužba podneta 06.03.2019. godine.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 153. ZPP, odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka jer nije uspeo u ovom postupku, a pored toga zahtev za naknadu troškova nije opredeljen u skladu sa članom 163. stavom 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić