U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorane Delibašić, predsednika veća, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Stanimirović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Rančić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 7457/18 od 19.01.2019. godine, u sednici održanoj 14.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 7457/18 od 19.01.2019. godine u delu kojim je odlučeno o glavnom dugu, dospelosti i kamati, dok se u preostalom delu PREINAČUJE tako što se obavezuje tuženi BB iz ... da tužiocu AA iz ... dosuđeni iznos od 5.600 evra sa domicilnom kamatom od 01.05.2016. godine do isplate, isplati u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijiskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica u Kučevu P 202/2018 od 12.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužiocu na ime duga isplati iznos od 5.600 evra sa domicilnom kamatom od 01.05.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka naknadi 177.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, počev od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 7457/18 od 19.01.2019. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati 5.600 evra sa domicilnom kamtom od 01.05.2016. godine do isplate i na ime troškova parničnog postupka 133.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da se člana 8. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom primenjuje samo u situaciji kada se drugostepena odluka donosi posle rasprave održane pred tim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u poslovnom odnosu sa preduzećem „VV“ DOO ... kome je isporučivao stoku. Direktor tog preduzeća je tuženi. U kancelariji advokata Mladena Stanimirovića u ... tuženi je potpisao izjavu kojom je izjavio da tužiocu duguje 5.600 evra koji iznos je dobio od tužioca na ime pozajmice. Navedenu sumu novca tuženi se obavezao da vrati tužiocu najkasnije do aprila 2016. godine bez kamate. Pozajmica između stranaka nije bila u vreme kad je potpisana pisana izjava. Tuženi nije sporio činjenicu da je njegova klanica „VV“ DOO ... zatvorena i da postoji dugovanje njegove klanice prema tužiocu i da je izjavu potpisao.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odlučio odbijanjem tužbenog zahteva uz zaključak da je pisana izjava koju je potpisao tuženi fiktivna i da ista predstavlja prividan ugovor u smislu člana 66. stav 1. ZOO koji ne prikriva neki drugi ugovor između stranka jer iste nikada nisu bile u obligacionopravnom odnosu i da tuženi pisanom izjavom nije preuzeo obavezu preduzeća tuženog.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i usvojen tužbeni zahtev, uz osnovan zaključak drugostepenog suda da je u konkretnom slučaju između stranaka zaključen disimulovani ugovor o pristupanju dugu u smislu člana 66. stav 2. ZOO u vezi člana 451. ZOO i obavezao tuženog na isplatu po tom osnovu tužiocu glavnog duga od 5.600 evra sa zakonskom zateznom kamatom počev od padanja u docnju do isplate u smislu člana 262, 324. i 277. ZOO.

Navodi revidenta da kojima se ukazuje na pogrešnu primenu člana 66. ZOO ukazivanjem da u konkretnom postoji samo fiktivni ugovor odnosno da stranke nisu ni u kakavom obligacionom pravnom odnosu su neosnovani. Naime, prema članu 66. stavu 1. prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama, dok prema stavu 2, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio član 66. Zakona o obligacionim odnosima kada je našao da je potpisivanjem izjave između stranaka zaključen simulovani ugovor o zajmu (koji ne proizvodi pravno dejstvo - član 66. stav 2. ZOO), ali da važi disimulovani ugovor o pristupanju dugu saglasno članu 451. ZOO u vezi člana 26. ZOO, jer tuženi nije sporio činjenicu da je njegova klanica zatvorena, da postoji dugovanje njegove klanice prema tužiocu po osnovu vršene isporuke stoke i da je izjavu o dugovanom lično potpisao. Kako je tuženi izjavu lično potpisao ne u cilju vraćana datog po osnovu učinjenog zajma među strankama, već zbog postojanja duga koje preduzeće tuženog ima prema tužiocu i u cilju obavezivanja na izmirenje te obaveze prema tužiocu pored preduzeća tuženog kao dužnika, tuženi je u materijalnopravnom odnosu sa tužiocem povodom pristupanja novčanom dugu koji je predmet ove pravne stvari u smislu člana 451. ZOO.

S tim u vezi, a budući da sadržina navedene pisane izjave u pogledu visine glavnog duga i njegove dospelosti, (čija autentičnost nije osporena), nije sa uspehom osporena od strane tuženog, na kom je bio teret dokazivanja u suprotnom u smislu člana 231. ZPP, suprotno navodima revizije, tuženi je pravilno obavezan prema tužiocu na isplatu dugovanog u visini od 5.600 evra sa kamatom počev od dospelosti do isplate primenom člana 262, 324. i 277. ZOO.

Međutim, u odnosu na isplatu glavnog duga i kamate pogrešno je primenjen član 395. ZOO, jer je u pitanju devizno potraživanje vezano za valutu evro. Prema članu 395. ZOO, ako novčana obaveza glasi na plaćanje u stranoj valuti ili zlatu, njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze (valutne obaveze). Konverzija glavnog duga i kamate može se s toga vršiti samo u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Imajući u vidu navedeno, u smislu člana 395. ZOO, tužilac kao poverilac novčanog potraživanja u evrima imao pravo da od tuženog zahteva isplatu dugovanog sa pripadajućom kamatom u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, zbog čega je u navedenom delu drugostepena odluka morala biti preinačena usled delimično pogrešene primene materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. i 416. stav 1.ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Delimično preinačenje pobijane odluke zbog pogrešne primene materijalnog prava u odnosu na konverziju dosuđenog novačanog potraživanju u evrima sa kamatom, nije bitno uticalo na uspeh revidenta u postupku po reviziji, zbog čega je primenom člana 153. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zorana Delibašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić