Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dimitrije Zarić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Bojić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o revizijama tužioca izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1081/17 od 11.01.2018. godine i rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž 501/19 (2012.) od 07.11.2019. godine, u sednici održanoj 24.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnim revizijama tužioca, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1081/17 od 11.01.2018. godine i rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž 501/19 (2012.) od 07.11.2019. godine.

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tužioca izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1081/17 od 11.01.2018. godine i rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž 501/19 (2012.) od 07.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi, Sudska jedinica u Žagubici P 830/14 od 09.01.2017. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se utvrdi prema tuženoj da je tužilac vlasnik po osnovu deobe (prema ugovoru o deobi od 03.05.1976. godine između tužioca i njegovog brata VV) i održaja dela kp.br. .. KO ..., u površini od 27 m2, definisan detaljnim tačkama bliže navedenim u ovom stavu izreke, što je tužena dužna priznati, a ova presuda poslužiti tužiocu za upis prava svojine kod Službe za katastar nepokretnosti Žagubica, kao neosnovan. Drugim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1081/17 od 11.01.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena.

Rešenjem Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi, Sudska jedinica u Žagubici P 830/14 od 21.01.2019. godine, prvim stavom izreke, usvojen je predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi, Sudska jedinica u Žagubici P 830/14 od 09.01.2017. godine. Drugim stavom izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi, Sudska jedinica u Žagubici P 830/14 od 09.01.2017. godine i presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1081/17 od 11.01.2018. godine.

Rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gž 501/19 (2012.) od 07.11.2019. godine, preinačeno je rešenje Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi – Sudska jedinica u Žagubici P 830/14 od 21.01.2019. godine i odbijen je kao neosnovan predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka tužioca u predmetu Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi, Sudska jedinica u Žagubici P 830/14.

Protiv pravnosnažne presude i rešenja donetih u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio revizije iz razloga sadržanih u odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...87/18).

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o revizijama tužioca, kao izuzetno dozvoljenim.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji izjavljenoj protiv presude, kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, jer se navodi revizije odnose na utvrđeno činjenično stanje u vezi sa sticanjem prava svojine deobom i održajem dela predmetne katastarske parcele, što nije razlog za odlučivanje o reviziji zbog potrebe da se razmotre pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse, ili novog tumačenje prava zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije izjavljenoj protiv presude u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija izjavljena protiv presude nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja prava svojine podneta je 27.08.2012. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi iznosi 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca izjavljena protiv presude nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije izjavljene protiv rešenja u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 420. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog tužioca za odlučivanje o reviziji na rešenje kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. Zakona o parničnom postupku, zato što sporno pravno pitanje ispunjenosti uslova za ponavljanje postupka koji je pravnosnažno okončan po predlogu kada je zbog okolnosti da je tužilac stekao mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za tužioca mogla da bude doneta povoljnija odluka da su ti dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku shodno članu 426. stav 1. tačka 10. Zakona o parničnom postupku, nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijano drugostepeno rešenje je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Kako je revizija usmerena na razrešenje konkretnog pitanja, to nema mesta odlučivanju o reviziji kao posebnoj, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZPP stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, a prema stavu 5. istog člana, revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka. U konkretnom slučaju tužilac pobija rešenje drugostepenog suda o odbijanju predloga za ponavljanje postupka. Stoga revizija u smislu citiranog člana 420. stav 5. ZPP nije dozvoljena, s obzirom da se ne radi o rešenju kojim je postupak pravnosnažno završen. Nema mesta primeni ni odredbe člana 403. stav 2. ZPP kojim je regulisana dozvoljenost revizije protiv drugostepene presude nezavisno od cenzusa. Naime, ovde se radi o reviziji kao vanrednom pravnom leku koja je izjavljena radi odlučivanja o drugom vanrednom pravnom leku, pa je dozvoljenost te revizije propisana posebnom zakonskom odredbom člana 420. stav 5. ZPP, zbog koje revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog i na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija,

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić