Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 1894/22 od 27.10.2022. godine, stavom prvim izreke, žalbu tužioca – protivtuženog odbio, a žalbu tuženih – protivtužilaca delimično usvojio, a delimično odbio, pa je preinačio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 53523/21 od 28.04.2022. godine, u delu kojim je odbijen protivtužbeni zahtev, tako što je utvrdio da je ništav ugovor o zajmu od 28.11.2008. godine, zaključen između AA kao zajmodavca i DOO ''Radan ...'', kao zajmoprimca, overen kod Opštinskog suda u Temerinu 01.12.2008. godine, pod br. Ov 12984/08 u delu člana 4. Ugovora kojim je ugovoreno da zajmodavac jemči vraćanje iznosa zajma ugovorenog tim ugovorom, stana br. 16, površine 58,00 m2, stana br. 17 površine 99,00 m2, koji se nalaze na petom spratu - nadogradnji kolektivne stambene zgrade u Ul. ... u ..., sagrađenoj na k.p. br. ... KO ..., stana br. 17, površine 69,52 m2 koji se nalazi na petom spratu – nadogradnji kolektivne stambene zgrade u Ul. ... u ..., sagrađenoj na k.p. br. ... KO ... i stana br. 15 površine 68,05m2 koji se nalazi na petom spratu – nadogradnji kolektivne stambene zgrade u Ul. ... u ..., sagrađenoj na parceli ... KO ..., na kojim je vangrutovni vlasnik, te da se zajmodavac obavezuje da u slučaju nemogućnosti vraćanja zajma u roku ugovorenom tim ugovorom istog dana, odnosno 28.11.2008. godine prenese u svojinu zajmodavcu stanova opisane u prethodnom stavu ovog člana i u delu kojim je odlučeno o predlogu za delimično ukidanje privremene mere, tako što je taj predlog tuženog BB usvojen i privremena mera koju je odredio Viši sud u Novom Sadu rešenjem Gž 1770/17 od 21.04.2017. godine, ukinuto u delu koji se odnosi na nepokretnosti upisane u LN ... KO ..., stan br ... u stambenoj zgradi za kolektivno stanovanje, spratnosti Su + P + 4 u Ul. ... ulaz 16d, površine 101,00 m2, sagrađenoj na parceli br. ... KO ..., površine 12 ari i 67 m2 u vlasništvu BB, kao i u delu odluke o troškovima postupka u protesnom odnosu tužioca – protivtuženog i tuženih- protivtužilaca, tako što je obavezan tužilac-protivtuženi da tuženima- protivtužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 598.500,00 dinara, a u slučaju docnje, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, u preostalom delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu, protivtužbenom zahtevu i troškovima postupka u procesnom odnosu tužioca i tuženog DD, prvostepena presuda je potvrđena. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca-protivtuženog i tuženi-protivtužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac-protivtuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije revidenta neosnovano se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. tog Zakona, učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, jer je drugostepena presuda doneta u sednici veća razmatranjem svih relevantnih žalbenih navoda parničnih stranaka i pravilnom primenom odredbe člana 390. i 394. tačka 4. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pokojni ĐĐ, biv.iz ... je bio vlasnik i direktor DOO ''Radan'' iz .... Tuženi BB je njegov sin, tužena VV kćerka a tužena GG, supruga sada pokojnog ĐĐ. Tuženi BB i VV su bili zaposleni u DOO ''Radan'' od 2006. godine do početka stečajnog postupka nad tim privrednim društvom, tako što BB bio lice ovlašćeno za zastupanje tog privrednog društva, dok je VV radila na poslovima prodaje i marketinga i bila ovlašćena za zaključenje ugovora. Tužena VV je bila zaposlena u DOO ''Radan'' na poslovima u ... ĐĐ je preminuo 24.11.2014. godine, a u ostavinskom postupku koji je iza njega vođen, pravnosnažnim rešenjem od 24.06.2015. godine, utvrđeno je da njegovu zaostavštinu čini imovina koja se sastoji od revolvera marke ''C-zastava'', pa je za naslednicu oglašena tužena VV. Tužilac i ĐĐ su se poznavali duže od 20 godina, u kom periodu su se družili i posećivali. U svojstvu zajmodavca, tužilac je ĐĐ, kao zajmoprimcu, pozajmio 29.05.2005. godine 82.500 evra bez kamate, a 07.11.2005. godine 55.000 evra, bez kamate. Potom je 04.11.2008. godine, ĐĐ pozajmio od tužioca i iznos od 49.600 evra, o čemu je sačinjena potvrda, pa je ĐĐ izmirio obaveze prema tužiocu iz svih navedenih ugovora o zajmu. Tužilac kao zajmodavac i DOO ''Radan'' iz ..., koga je zastupao direktor i vlasnik ĐĐ, u svojstvu zajmoprimca, zaključili su 28.11.2008. godine predmetni ugovor o zajmu na iznos od 500.000 evra, bez kamate, sa rokom vraćanja do godinu dana. Zajmoprimac je jemčio vraćanje iznosa zajma stanovima: br. 16 površine 58 m2; br. 17 površine 99 m2, koji se nalaze na petom spratu zgrade u Ul. ... u ... i br. 17 površine 69,52 m2, koji se nalazi na petom spratu u Ul. ..., kao i stanom br. 15 površine 68,05 m2 koji se nalazi na petom spratu u Ul. ..., na kojima je vangruntovni vlasnik, pa se obavezao da u slučaju nemogućnosti vraćanja zajma, u ugovorenom roku, istog dana, odnosno 28.11.2009. godine, prenese u svojstvu zajmodavcu te stanove. Ugovor je potpisan od strane tužioca i ĐĐ, u svojstvu direktora, i overen je pečatom DOO ''Radan'' ... Tužilac je predao ĐĐ iznos od 500.000 evra istog dana kada je ugovor overen, a predmetni zajam uzet je kako bi bio korišćen radi likvidnosti DOO ''Radan'' ... ĐĐ pozajmljeni iznos nije uplatio na račun preduzeća, zbog čega je, po predlogu tužioca, protiv ĐĐ vođen krivični postupak pred Višim sudom u Novom Sadu. Na osnovu sudskog poravnanja koje je zaključeno 10.12.2010. godine, DOO ''Radan'' iz ... i ĐĐ su se obavezali da solidarno isplate tužiocu, po osnovu ugovora o zajmu od 28.11.2008. godine overenog pod br. Ov 12984/2008 od 01.12.2008. godine, iznos od 500.000 evra u šest rata i to 20.000 evra najkasnije do 15.04.2012. godine, 80.000 evra najkasnije do 15.10.2011. godine, 100.000 evra najkasnije do 15.10.2012. godine, 100.000 evra najkasnije do 15.10.2013. godine, 100.000 evra najkasnije do 15.10.2014. godine i 100.000 evra najkasnije do 15.10.2015. godine, a za slučaj zadocnjenja bilo koje rate da su dužni da tužiocu celokupni dug solidarno isplate u narednom roku od 30 dana od dana zadocnjenja sa domicilnom kamatom od dana padanja u docnju, pa do konačne isplate. Između DOO ''Radan'' iz ..., u svojstvu prodavca i tuženog DD u svojstvu kupca, zaključen je ugovor o kupoprodaji 16.07.2010. godine, koji za predmet ima stan br. 16 u Ul. ... na petom spratu u površini od 58,00 m2, čiji je prodavac vangruntovni vlasnik, za kupoprodajnu cenu od 3.220.000,00 dinara. Pri zaključenju tog ugovora DOO ''Radan'' je zastupao tuženi BB na osnovu ovlašćenja koje je izdao ĐĐ, a koje se odnosilo samo na zaključenje tog ugovora. Ugovor je overen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu 16.07.2010. godine, a istog dana je, nakon overe ugovora, tuženi BB predao ključeve od stana bratu tuženog DD. Kupoprodajnu cenu za predmetni stan otac i brat tuženog DD predali su ĐĐ u njegovoj kancelariji, a iznos za isplatu kupoprodajne cene sakupila je porodica tuženog DD kao i on sam, jer se u tom periodu bavio poljoprivredom i pomagao bratu pri obradi zemlje. DOO ''Radan'' ... je 16.07.2010. godine izdalo potvrdu br. 1607 u kojoj je navedeno da je DD u celosti izmirio obaveze prema tom privrednom društvu po osnovu kupoprodajnog ugovora od 16.07.2010. godine i da nema pravnih smetnji da nekretninu prevede i uknjiži na svoje ime. Tuženi DD, njegova majka, baba i brat su se uselili u predmetni stan, gde i sada žive, a tuženi DD je u katastru nepokretnosti upisan kao vlasnik tog stana. Između DOO ''Radan'' iz ..., u svojstvu prodavca i tuženog BB, kao kupca, zaključen je ugovor o kupoprodaji 12.05.2011. godine, koji za predmet ima stan br. 17 na petom spratu u Ul. ..., površine 68,5m2, čiji je vangruntovni vlasnik prodavac, za ugovorenu kupoprodajnu cenu od 3.200.000,00 dinara. Pri zaključenju ovog ugovora DOO ''Radan'' je zastupala tužena VV na osnovu ovlašćenja koje je izdao ĐĐ, a koje se odnosilo samo na zaključenje ovog ugovora, koji je overen 13,05.2011. godine. Odmah po overi, tuženi BB je ušao u posed tog stana i u njemu stanovao narednih šest meseci, nakon čega se preselio u stan koji se nalazi u istom stambenom objektu u ulazu 16d stan br. 17, površine 101,13 m2, koji je bio predmet ugovora o kupoprodaji od 24.08.2005. godine, zaključenog između DOO ''Radan'' kao prodavca i tuženog BB, kao kupca, u kom stanu i danas živi i na kome je upisan kao vlasnik. Na osnovu potvrde DOO ''Radan'' ... od 12.05.2011. godine, BB je u celosti isplatio cenu po zaključenom ugovoru o kupoprodaji. Ugovorom o kupoprodaji zaključenim između DOO ''Radan'' iz ..., u svojstvu prodavca i tužene VV, kao kupca, 12.05.2011. godine, tužena je kupila stan br. 15, na petom spratu zgrade u ..., u Ul. ..., površine 68,5m2 za ugovorenu kupoprodajnu cenu od 3.120.000,00 dinara. Pri zaključenju tog ugovora DOO ''Radan'' je zastupao BB na osnovu ovlašćenja koje je izdao ĐĐ a koje se odnosilo samo na zaključenje tog ugovora, koji je overen 13.05.2011. godine. Tužena VV je ušla u posed predmetnog stana, u kom je živela do 2016. godine, kada se odselila za ... Nakon smrti ĐĐ, tužena GG češće boravi u tom stanu zajedno sa tuženom VV, a od kad se tužena VV odselila za ..., tužena GG povremeno koristi taj stan. Tužena VV je u katastru nepokretnosti upisana kao vlasnik tog stana sa udelom od 1/1, a prema sačinjenoj potvrdi od 12.05.2011. godine od strane DOO ''Radan'' ..., sledi da je VV kupoprodajnu cenu za taj stan u celosti isplatila. Stanovi koji su predmet kupoprodajnih ugovora od 16.07.2010. godine i 12.05.2011. godine izgradilo je privredno društvo DOO ''Radan'' ..., koje je bilo investitor i izvođač radova, kao i vlasnik svih stanova. Rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St 489/2011 od 18.03.2011. godine, pokrenut je prethodni stečajni postupak nad DOO ''Radan'' iz ..., a rešenjem istog suda od 15.06.2011. godine otvoren je stečajni postupak nad tim preduzećem. DOO ''Radan'' nije izmirilo svoje obaveze prema tužiocu po osnovu ugovora o zajmu od 28.11.2008. godine, a ĐĐ je tužiocu na ime vraćanja zajma, „na ruke“, isplatio iznos od 10.000 evra. Tužilac je 05.09.2011. godine podneo predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Novom Sadu, Sudska jedinica u Vrbasu protiv ĐĐ na osnovu izvršne isprave – sudskog poravnanja od 10.12.2010. godine, radi naplate potraživanja u iznosu od 490.000 evra sa domicilnom kamatom od 16.05.2011. godine. Rešenjem o izvršenju, izvršni sud je odredio predloženo izvršenje, pa su u izvršnom postupku tužiocu predate pokretne stvari ĐĐ u vrednosti od oko 10.-15.000 evra. Tužiocu je u stečajnom postupku vođenim nad DOO ''Radan'' priznato potraživanje po pravnom osnovu sudskog poravnanja, zaključenom pred Višim sudom u Novom Sadu u predmetu P 230/10 od 10.12.2010. godine u iznosu od 49.452.300,00 dinara. U stečajnom postupku, na zahtev tuženih DD, BB i VV, kao izvršnih poverilaca, izlučeni su stanovi koji su bili predmet kupoprodajnih ugovora koje su ti tuženi zaključili sa DOO ''Radan'' 16.07.2010. godine i 12.05.2011. godine. Rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St 489/2011 od 11.03.2013. godine, zaključen je stečajni postupak nad DOO ''Radan'' ..., pa je to privredno društvo brisano iz Registra 29.03.2013. godine. U stečajnom postupku tužilac je podneo prijavu za izlučenje spornih stanova koji su dati kao garancija za vraćanje zajma u iznosu od 500.000 evra, ali njegov zahtev nije prihvaćen, o čemu je tužioca obavestio stečajni upravnik 23.03.2012. godine. Tužiočevo potraživanje u iznosu od 49.452.300,00 dinara, po prijavi od 20.07.2011. godine, priznato je u celosti Zaključkom o konačnoj listi potraživanja od 19.10.2011. godine. Privredni sud u Novom Sadu je 24.12.2012. godine doneo rešenje o glavnoj deobi stečajne mase u predmetu St 489/11 nad stečajnim dužnikom DOO ''Radan'' ..., pa je tužiocu, kao poveriocu trećeg isplatnog reda isplaćen iznos od 401.667,90 dinara, a nije namiren za iznos od 49.050,632,10 dinara. Stečajni postupak nad dužnikom obustavljen je rešenjem od 30.07.2014. godine, koje je pravnosnažno 08.08.2014. godine. Služba za katastar nepokretnosti Novi Sad 2 donela je 12.10.2011. godine rešenje kojim je dozvoljen, u LN br. ... KO ..., upis prava svojine u korist DOO ''Radan'' ..., sa delom poseda 1/1 na novoizgrađenim stanovima, između ostalog i ovde spornim stanovima, pa je tokom 2012. godine dozvoljen upis prava svojine na posebnim delovima zgrade prema sadržini zaključenih kupoprodajnih ugovora od 16.07.2010. godine i 12.05.2011. godine. Tuženi BB je u drugoj polovini 2012. godine prodao stan br. 17 u Ul. ... na petom spratu, površine 68,5m2.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca odbio, nalazeći da sporni kupoprodajni ugovori nisu fiktivni i time protivni prirodnim propisima, jer su kupci, prema priloženoj potvrdi prodavca, isplatiti kupoprodajnu cenu, ušli u posed kupljenih stanova i kod nadležne katastarske službe realizovali upis svog prava svojine. Ugovori su zaključeni u pismenoj formi, potpisani od strane ugovarača, overeni pečatom prodavca i overeni su, pa zbog toga prvostepeni sud nalazi da se radi o punovažnim pravnim poslovima. Na osnovu odredbe člana 119, 122, 123, 124. i 128. Zakona o stečaju, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac imao mogućnost da u stečajnom postupku podnese tužbu za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika, što on nije učinio u propisanom roku. Protivtužbeni zahtev tuženih-protivtužilaca prvostepeni sud je odbio, nalazeći da ugovor o zajmu od 28.11.2008. godine nije ništav pravni posao, pošto tuženi-protivtužioci nisu dokazali da se radi o zelenaškom pravnom poslu, imajući u vidu da iz sadržine tog Ugovora i kasnije zaključenog Poravnanja ne proizlazi da je ugovorena zelenaška kamata. Predlog tuženih-protivtužilaca za ukidanje privremene mere, prvostepeni sud je odbio, nalazeći da je ugovor o zajmu od 28.11.2008. godine predvideo, kao sredstvo obezbeđenja, prenos prava svojine na stanu br. 17 u stambenoj zgradi u Ul. ..., zbog čega nema osnova za ukidanje te mere.

Drugostepeni sud je žalbu tužioca-protivtuženog odbio i potvrdio prvostepenu presudu, u delu kojim je odlučeno o njegovom tužbenom zahtevu, nalazeći da sporni stanovi nikada nisu bili u svojini ĐĐ, niti je on tim stanovima mogao da raspolaže u korist tužioca, već je njima moglo da raspolaže isključivo privredno društvo ''Radan'' d.o.o. ..., kao investitor i vanknjižni vlasnik, zbog čega posledica eventualne ništavosti tih ugovora, prema članu 104. Zakona o obligacionim odnosima, ne bi mogla da bude utvrđenje prava vlasništva na prometovanim stanovima u korist ĐĐ, jer on to pravo nikada nije imao, niti postoji osnov po kom je mogao da ga stekne, a da se zahtev za utvrđenje ništavosti spornih kupoprodajnih ugovora tužioca, posledično vezuje za utvrđenje prava svojine u korist ĐĐ na stanovima koji su bili predmet ugovaranja, pošto je u trenutku zaključenja tih ugovora tužilac imao dospela novčana potraživanja prema ĐĐ po osnovu zaključenog sudskog poravnanja od 10.12.2010. godine. Međutim, i po mišljenju drugostepenog suda, tužilac je imao mogućnost da u stečajnom postupku koristi pravo na podnošenje tužbe radi pobijanja pravnih radnji stečajnog dužnika, na osnovu odredbe člana 119.-130. Zakona o stečaju, ali je rok za podnošenje takve tužbe istekao, jer je tužilac propustio da izdejstvuje da se u stečajnu masu vrati imovinska korist stečena po osnovu pobijanog pravnog posla, što bi, u slučaju usvajanja njegovog zahteva, bila posledica prema članu 130. Zakona o stečaju. Drugim rečima, po mišljenju drugostepenog suda, tužilac je mogao da pobija sporne kupoprodajne ugovore samo u stečajnom postupku, jer se pravne posledice uspešnog pobijanja mogu realizovati prema članu 130. Zakona o stečaju, samo u tom postupku i u odnosu na sve stečene poverioce, tako što pravne radnje gube dejstvo prema stečajnoj masi, pa je zbog toga, po mišljenju drugostepenog suda, tužbeni zahtev tužioca pravilno odbijen. Drugostepeni sud je žalbu tuženih- protivtužilaca delimično usvojio, tako što je preinačio prvostepenu presudu u delu kojim je odbijen protivtužbeni zahtev i utvrdio da je predmetni ugovor o zajmu od 28.11.2008. godine ništav u delu kojim je ugovoreno da zajmodavac jemči vraćanje iznosa zajma ugovorenog tim ugovorom stanovima koji se nalaze na petom spratu - nadogradnji kolektivne stambene zgrade u Ul. ... u ..., tako što će ti stanovi u slučaju nemogućnosti vraćanja zajma u ugovorenom roku, biti preneti u svojinu zajmodavcu, nalazeći da je takvo ugovaranje suprotno odredbi člana 13. stav 1. tačka 2. Zakona o hipoteci, kojim je propisano da je ništava odredba Ugovora o hipoteci na osnovu koje, ako dug ne bude isplaćen o dospelosti, nepokretnost po određenoj ili unapred određenoj ceni, prelazi u svojinu poverioca ili trećeg lica. Po mišljenju drugostepenog suda, u konkretnom slučaju, odredba člana 4. Ugovora o zajmu ima prirodu ugovora o hipoteci, na koju se odnosi navedena zakonska odredba i zbog toga je ta odredba predmetnog ugovora o zajmu, ništava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima je ništav, ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju, ili ako zakon, u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Prividan ugovor nema dejstva među parničnim strankama na osnovu odredbe člana 66. stav 1. istog Zakona. Prividnost ugovora ne može se isticati prema trećem savesnom licu na osnovu stava 3. odredbe člana 66. Zakona o obligacionim odnosima.

Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika propisano je u Glavi VIII Zakona o stečaju (''Službeni glasnik RS'', br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon, 71/2012 – Odluka US 83/2014, 113/2017, 44/2018 i 95/2018), tako što na osnovu odredbe člana 119.stav 1., pravne poslove i druge pravne radnje zaključene, odnosno preduzete pre otvaranja stečajnog postupka, kojima se narušava ravnomerno namirenje stečajnih poverilaca ili oštećuju poverioci, kao i pravne poslove i druge pravne radnje kojima se pojedini poverioci stavljaju u pogodniji položaj (u daljem tekstu: pogodovanje poverilaca), mogu pobijati stečajni upravnik u ime stečajnog dužnika i poverioci, u skladu sa odredbama ovog Zakona. Pobijanje se može vršiti od dana otvaranja stečajnog postupka do dana održavanja ročišta za glavnu raspravu (stav 4.). Na osnovu odredbe člana 128. istog Zakona, pravni poslovi i pravna radnja stečenog dužnika pobijaju se tužbom. Odredbom člana 129. Zakona o stečaju, propisane su stranke u postupku pobijanja, tako što se tužba podnosi protiv lica sa kojim je pravni posao zaključen, odnosno prema kome je pravna radnja preduzeta (u daljem tekstu: protivnik pobijanja) i protiv stečajnog dužnika, ako u njegovo ime tužbu nije podneo stečajni upravnik (stav 2.). Dejstva pobijanja propisana su odredbom člana 130. Zakona o stečaju, tako što ako zahtev za pobijanje pravnog posla ili druge pravne radnje bude pravnosnažno usvojen, pobijani pravni posao, odnosno pravna radnja nemaju dejstvo prema stečajnoj masi, a protivnik pobijanja je dužan da u stečajnu masu vrati svu imovinsku korist stečenu na osnovu pobijanog posla ili druge radnje.

Zakon o hipoteci (''Službeni glasnik RS'', br. 115/2005, 60/2015, 63/2015 – Odluka US, 83/2015), u odredbi člana 13. stav 1. propisuje da je ništava odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje je, ako dug ne bude isplaćen o dospelosti: 1) poverilac može da proda nepokretnost suprotno odredbama ovog zakona; 2) nepokretnost po neodređenoj ili unapred određenoj ceni prelazi u svojinu poverioca ili trećeg lica.

U konkretnom slučaju, predmetni ugovori o kupoprodaji zaključeni 12.05.2011. godine i 16.07.2010. godine između ''Radan'' d.o.o. ..., u svojstvu prodavca i tuženih, u svojstvu kupaca, nisu ništavi pravni poslovi, u smislu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, jer su zaključeni u zakonom propisanoj formi između prodavca koji je predmetne stanove izgradio i bio njihov vlasnik i tuženih u svojstvu kupaca koji su isplatili prodavcu kupoprodajnu cenu i u stanove se uselili.

ĐĐ nije bio vlasnik tih stanova, niti je on tim stanovima raspolagao, pa tužilac neosnovano traži utvrđenje prava vlasništva nad tim stanovima u korist ĐĐ, posebno kada se ima u vidu da je ĐĐ preminuo 24.11.2014. godine, što isključuje mogućnost da on bude titular prava i obaveza. Ugovor o zajmu od 28.11.2008. godine je ništav u odredbi člana 4., kojom je ugovorena obaveza zajmoprimca da, u slučaju nemogućnosti vraćanja zajma u ugovorenom roku, prenese u svojinu zajmodavcu stanove navedene u toj odredbi ugovora, jer je suprotan odredbi člana 13.stav 1.tačka 2. Zakona o hipoteci, kako je pravilno zaključio drugostepeni sud.

Navodima revizije revidenta o tome da je on preduzeo ''niz pravnih radnji da od DOO ''Radan'' i od pok. ĐĐ naplati svoje potraživanje'' tako što je prijavio potraživanje u stečajnom postupku, tražio izlučenje stanova, protivio se izlučenju istih u korist tuženih, podneo tužbu Višem sudu za naplatu svog potraživanja, podneo krivičnu prijavu i pokrenuo krivični postupak protiv ĐĐ i tuženih zbog krivičnog dela prevare, te pokušao u izvršnom postupku da naplati svoje potraživanje, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika propisano je u odredbi Glave VIII Zakona o stečaju, tako što se tužba podnosi protiv lica sa kojim je pravni posao zaključen i protiv stečajnog dužnika, na osnovu odredbe člana 129. stav 2. tog Zakona. Dejstvo pobijanja je u tome da pobijani pravni posao nema dejstvo prema stečajnoj masi, tako što je protivnik pobijanja dužan da u stečajnu masu vrati svu imovinsku korist stečenu na osnovu pobijanog pravnog posla ili druge radnje, na osnovu odredbe člana 130. Zakona o stečaju. Tužilac nije podneo takvu tužbu, već je neosnovano tražio utvrđenje ništavosti predmetnih pravnih poslova i upis prava vlasništva na stanovima koji su predmet tih pravnih poslova u korist preminulog lica, koje ne može da bude titular prava i obaveza, niti postoji osnov po kom je to lice, za života, bilo u mogućnosti da ta prava stekne. Zbog toga, revident neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Navodi revizije revidenta o pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju u pogledu pravne prirode ugovora koji su predmet njegovog tužbenog zahteva su bez uticaja na odlučivanje, jer je drugostepeni sud odbio njegovu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu, a revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja na osnovu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ovog zakona, što u odnosu na tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog, nije slučaj.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153., 154. i 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić