Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Ki 229/10 od 16.10.2010. godine određen pritvor koji se ima računati od 13.10.2010. godine zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 2. u vezi stava 1. KZ RS. Pritvor je trajao do 15.12.2010. godine kada je ukinut rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž 2887/10 od 15.12.2010. godine. Krivični postupak koji je pokrenut protiv tužioca je okončan pravnosnažnim odbijanjem optužnog predloga 04.02.2014. godine. Tokom boravka u pritvoru tužilac se nalazio u Odeljenju za izvršenje mera pritvora Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici. Bio je smešten u ćeliji površine 10 kvm sa jednim prozorom u kojoj je boravilo šestoro pritvorenika. Ćelija je posedovala sanitarni čvor, improvizovani tuš i lavabo, tople vode je bilo u periodu od 17 do 17,15 časova. Uslovi za boravak nisu bili higijenski. Obezbeđena su bila tri obroka pri čemu je ručak poručivao iz restorana. Tokom pritvora trpeo je fizički i psihički pritisak okruženja. Jednom nedeljno majka mu je dolazila u posetu.

Tužilac je rođen ... godine. Živi sa majkom u N.S.. U vreme pritvaranja bio je u emotivnoj vezi. Apsolvent je Tehničkog fakulteta u N.S. počev od ... godine. Formalno nije zaposlen iako se od 2006. godine bavi uslužno programiranjem od čega ostvaruje prihode. U novembru 2010. godine imao je prijavljenu odbranu diplomskog rada na fakultetu do koje nije došlo zbog pritvaranja. Diplomirao je ... godine. Po izlasku iz pritvora bio je emotivno ispražnjen, razočaran, prekinuo je emotivnu vezu, a zbog psihičkog stanja obratio se specijalisti psihologu koga je posećivao narednih godinu – godinu i po dana, što mu je pomoglo da uspostavi poremećenu psihičku i emotivnu ravnotežu. Počev od 2012. godine je u emotivnoj vezi.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su tužiocu koji je u pritvoru proveo 64 dana nesumnjivo povređeni čast i dostojanstvo, pravo na slobodu, sloboda kretanja, slobodan razvoj ličnosti, pravo na obrazovanje i rad, fizički i psihički integritet jer se protiv njega nikada nije vodio ni jedan postupak, nije osuđivan, da zbog boravka u pritvoru nije mogao pristupiti odbrani diplomskog rada u zakazanom terminu kao i da je u vreme pritvaranja bio radno aktivan, da je javnost upoznata sa njegovim pritvaranjem što je sve ostavilo posledice u psihičkoj, emotivnoj i socijalnoj sferi tužiočevog života. Zbog toga je, delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i na ime naknade štete po osnovu duševnih bolova zbog povrede slobode i prava ličnosti tužiocu dosudio 384.000,00 dinara. Preko dosuđenog iznosa zahtev tužioca je odbijen.

Drugostepeni sud je zaključio da boravak tužioca u pritvoru nije uticao na izmenu mišljenja najbližeg okruženja o tužiocu, da je tužilac danas u emotivnoj vezi kao što je bio i u periodu pre pritvaranja, da nisu izneti dokazi da mu je usled boravka u pritvoru narušen fizički integritet, niti je lišen mogućnosti da razvija svoju ličnost, te da je visina naknade odmerena prvostepenom presudom previsoka, zbog čega je preinačio i tužiocu dosudio 192.000,00 dinara.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je prilikom odmeravanja visine naknade štete drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 58/04... 76/10) odredbom člana 560. stav 1. tačka 1. propisano je da pravo na naknadu štete pripada licu koje je bilo u pritvoru a nije došlo do pokretanja krivičnog postupka ili je postupak obustavljen pravnosnažnim rešenjem ili je pravnosnažnom presudom oslobođeno od optužbe ili je optužba odbijena. S obzirom da je tužilac bio u pritvoru i da je krivični postupak okončan pravosnažnim odbijanjem optužnog predloga, tužena je odgovorna za nematerijalnu štetu koju je tužilac trpeo zbog neosnovanog lišenja slobode.

Za odmeravanje visine pravične novčane naknade zbog povrede slobode, a s tim u vezi zbog povrede časti i ugleda, značajne su sve okolnosti slučaja iz člana 200. ZOO, a relevantni kriterijumi mogu biti: vreme provedeno u pritvoru ili zatvoru; trajanje i uslovi pritvora; ponašanje zatvorskog osoblja; nanošenje verbalnih i realnih uvreda i eventualno postojanje torture; boravak u pritvoru koji teže pada zbog pasivnosti – odsustva radnog angažovanja; pojava medicinskih, socioloških, psiholoških, penoloških i drugih ispitivanja osuđenih lica koja izazivaju neprijatnosti; vrsta krivičnog dela koja je bila predmet istrage, optužbe ili neopravdane osude i druge okolnosti vezane za tok istražnog i krivičnog postupka (natpisi u štampi, radiju i televiziji, opšte interesovanje javnosti o suđenju); da li je oštećeni prethodno koristio sredstva rehabilitacije i da li je zahtevao objavljivanje presude ili saopštenja posle neopravdane osude; životno doba lica koje je neosnovano lišeno slobode; porodično stanje; obrazovanje i zanimanje; društvena aktivnost, raniji neporočni život, osuđivanost, smanjeni izgledi za napredovanje u službi; ograničenje u obavljanju političkih i društvenih funkcija, omalovažavanje i neprihvatanje u mestu prebivališta i radnoj sredini, izvinjenje, objava odgovora i drugo.

Imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, godine života tužioca (rođen ... godine), da se protiv njega do sada nikada nije vodio ni jedan postupak, da nije ranije bio osuđivan, da zbog boravka u pritvoru nije mogao pristupiti odbrani diplomskog rada u zakazanom terminu, da je javnost upoznata sa njegovim pritvaranjem, da su uslovi boravka u pritvoru bili nehigijenski (bio je smešten u ćeliji površine 10 kvm sa jednim prozorom u kojoj je boravilo šestoro pritvorenika), da je trpeo fizički i psihički pritisak okruženja, iznos koji je tužiocu prvostepenom presudom dosuđen na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode predstavlja, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravičnu naknadu u smislu člana 200. ZOO.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.