Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Veljko Etinski, advokat iz ..., protiv tuženih „Budućnost“ a.d. Novi Sad u stečaju, čiji je punomoćnik Predrag Zagorčić, advokat iz ... i „Graditelj NS“ d.o.o. Novi Sad, čiji je punomoćnik Miodrag Vojinović, advokat iz ..., radi ispunjenja ugovornih obaveza i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2937/20 od 04. februara 2021. godine, u sednici održanoj 08.03.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2937/20 od 04. februara 2021. godine u preinačujućem delu izreke i predmet u tom delu vraća tom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Višeg suda u Novom Sadu P 219/16 od 24.04.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog drugotuženog za određivanje prekida postupka i u delu tužbenog zahteva za naknadu štete za izgubljenu dobit usled neizdavanja lokala i magacinskog prostora i neplaćene zakupnine. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da solidarno tužiocima isplate na ime izgubljene dobiti iznos od 78.100 evra i na ime neisplaćene mesečne zakupnine iznos od 23.000 evra sa zateznom kamatom na utvrđene iznose počev od 24.04.2018. godine pa do isplate, obračunatom na godišnjem nivou visine referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena, sve u roku od 15 dana od dana donošenja delimične presude pa do isplate. Stavom trećim izreke, za višak tužbenog zahteva a preko dosuđenih 78.100 evra pa do traženih 105.600 evra na ime izgubljene dobiti, kao i preko dosuđenih 23.200 pa do traženih 46.500 evra na ime neisplaćenih mesečnih zakupnina, tužbeni zahtev je odbijen. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da se u preostalom delu tužbenog zahteva povodom kog se postupak nalazi u prekidu, kao i o troškovima parničnog postupka odlučiti konačnom odlukom.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2937/20 od 04. februara 2021. godine, stavom prvim izreke, žalba drugotuženog je delimično usvojena, delimično odbijena i delimična presuda Višeg suda u Novom Sadu P 219/16 od 24.04.2018. godine preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev da se tuženi „Graditelj NS“ d.o.o. Novi Sad obaveže da tužiocima solidarno sa tuženim „Budućnost“ a.d. Novi Sad - u stečaju isplati na ime izgubljene dobiti iznos od 78.100 evra sa zateznom kamatom počev od 24.04.2018. godine pa do isplate obračunatom na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena. Stavom drugim izreke, ukinuta je u preostalom pobijanom delu prvostepena odluka gde je odlučeno o tužbenom zahtevu i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Stavom trećim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u delu kojim je odlučeno o predlogu za određivanje prekida postupka.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2937/20 od 22. marta 2021. godine, ispravljena je presuda Apelacionog suda u Novom Sadu od 04. februara 2021. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju su blagovremeno izjavili tužioci zbog pogrešne primene materijalnog prava. Iz sadržine revizije proizlazi da se revizija pobija u preinačujućem delu prvostepene presude kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilaca (stav 1. tačka 1. izreke).

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija tužilaca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 13.05.2008. godine zaključen je ugovor o zameni nepokretnosti između prvotuženog „Budućnost“ a.d. Novi Sad kao investitora i sada pok. VV (pravnog prethodnika ovde tužilaca), kao suvlasnika, radi rušenja postojećeg objekta u ulici ... broj ..., u svojini suvlasnika u cilju izgradnje novog stambeno – poslovnog objekta. Investitor se obavezao da na budućem objektu suvlasniku kao naknadu izgradi i prenese u svojinu: pet dvosobnih stanova, dva lokala i dve dvorišne garaže, kao i da za sve vreme gradnje budućeg objekta, tj. do predaje ključeva suvlasniku plaća iznos od 1.100 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti na ime izgubljene dobiti zbog prestanka rada lokala i magacinskih prostora, te da od momenta iseljenja suvlasnika pa do kraja gradnje plaća suvlasniku podstanarstvo za dva stana. Tužioci i pok. VV su se iz svoje nepokretnosti iselili dana 01.01.2009. godine i prešli u podstanare.

Dana 05.11.2010. godine zaključen je ugovor o izmeni ugovora o zameni nekretnina od 13.05.2008. godine između „Budućnost“ a.d. Novi Sad ovde prvotuženog kao investitora „Graditelj NS“ d.o.o. Novi Sad ovde drugotuženog, kao budućeg investitora i sada pok. VV kao suvlasnika. Članom 2. ugovora je predviđeno da se budući investitor obavezuje da izgradi i prenese u vlasništvo VV pet stambenih jedinica, dve poslovne i dve garažne jedinice, te da u tom pogledu preuzima obavezu investitora iz ugovora o zameni nekretnina. Članom 3. ugovora predviđeno je da budući investitor preuzima obavezu da VV isplaćuje podstanarinu (ugovorenu ugovorom o zameni nepokretnosti) i to od dana kada preuzme prava gradnje na predmetnoj poslovnoj zgradi. U slučaju da ugovorene jedinice budu predate VV, nakon isteka roka od 18 meseci od dana preuzimanja prava gradnje obavezu podstanarine preuzima investitor sve dok ugovorene jedinice ne budu predate kupcu, al najduže za period od šest meseci. Članom 8. ugovora je predviđeno da su investitor i budući investitor solidarno odgovorni VV za svu eventualnu štetu koja nastane po osnovu ispunjenja obaveza iz naznačenog ugovora. Ugovor nije overen u sudu.

Dana 29.03.2011. godine registrovano je osnivanje privrednog subjekta „Milač“ d.o.o. Novi Sad koga je osnovao prvotuženi u koje društvo je kao novčani kapital uneto 500 evra u protivvrednosti od 51.590,00 dinara i nenovčani kapital upisan u vrednosti od 2.511.974 evra u protivvrednosti od 250.184.221,30 dinara a koji nenovčani kapital se sastojao od građevinske parcele u ... broj ... KO ... (na kojoj se gradi nepokretnost iz ugovora o zameni nekretnine od 13.05.2008. godine) i građevinske dozvole izdate od grada Novog Sada sa udelom prvotuženog od 100%. Dalje je dana 21.04.2011. godine zaključen je ugovor o izvođenju radova i prenosu prava vlasništva između „Milač“ d.o.o. Novi Sad kao investitora i „Budućnost“ a.d. Novi Sad ovde prvotuženog kao izvođača. Članom 1. ugovora navedeno je da je predmet ugovora izgradnje i prenos prava vlasništva u korist trećih lica, stanova, poslovnih prostora i garaža, koje investitor gradi u stambenom objektu u ulici ... ... ulica ... ... i 3. i ulice ... broj ..., naselje ... u ... na građevinskoj parceli broj ... KO ... . Članom 2. ugovora navedeno je da se investitor obavezuje da za beneficijare (među njima i pravnog prethodnika ovde tužilaca) izgradi i isporuči stanove, poslovne prostore i garaže sve u objektu navedenom u članu 1. ugovora. Članom 10. stavom 2. ugovora navedeno je da investitor nema nikakvih daljih obaveza prema beneficijarima, osim onih koje su navedeni u tom ugovoru. Sva druga prava beneficijara nastala zaključenjem ugovora o zameni nekretnina sa „Budućnost“ a.d. Novi Sad ili po bilo kom drugom osnovu biće regulisana posebnim ugovorom između beneficijara i „Budućnost“ a.d. Novi Sad.

Dana 31.05.2011. godine zaključen je ugovor o prenosu udela između „Budućnost“ a.d. Novi Sad ovde prvotuženog, kao prenosioca i „Graditelj NS“ d.o.o. Novi Sad drugotuženog kao sticaoca, kojim danom zaključenja ugovora prenosilac prenosi sa naknadom (ukupne vrednosti od 3.106.059,00 evra u dinarskoj protivvrednosti) na sticaoca udeo u društvu u visini od 100% osnovnog kapitala društva „Milač“ d.o.o. Novi Sad. Nakon toga dana 29.12.2011. godine zaključen je ugovor o spajanju uz pripajanje između GP „Graditelj NS“ d.o.o. Novi Sad i „Milač“ d.o.o. Novi Sad. Članom 1. ugovora predviđeno je da su ugovorne strane saglasne da se izvrši spajanje u skladu sa Zakonom o privrednim društvima a konstatovano je da je preuzimalac 100% vlasnik osnivačkog kapitala preuzetog društva. Agencija za privredne registre je dana 13.03.2012. godine donela rešenje kojim je usvojena registraciona prijava brisanja, pa je iz Registra privrednih subjekata brisan „Milač“ d.o.o. Novi Sad. U registar je upisana statusna promena – spajanje uz pripajanje privrednog društva građevinskog preduzeća „Graditelj NS“ d.o.o. Novi Sad kao društva sticalac i društva koje prestaje pripajanjem usled čega je brisano iz Registra privrednih subjekata.

Pravni prethodnik tužilaca VV umrla je 31.05.2015. godine tako da je prestala potreba da se za nju plaća zakupnina za korišćenje stana. Prvotuženi je plaćao zakupninu za stanove do 30.08.2011. godine.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud je polazeći od odredbe člana 452. Zakona o obligacionim odnosima zaključio da su tuženi solidarno odgovorni tužiocu za tražena potraživanja. Veštačenjem je utvrđena visina zakupnine vezano za korišćenje stanova od strane VV dok je bila živa, tj. do dana 31.05.2015. godine (što je sud učinio prostim preračunom) i za tužilju BB a utvrđena je visina naknade štete vezano za izgubljenu dobit zbog nekorišćenja poslovnog prostora i magacinskog prostora i tužbeni zahtev u tom delu usvojio.

Apelacioni sud nije prihvatio ovakvo pravno stanovište prvostepenog suda nalazeći da su u ovom slučaju ne može primeniti odredba člana 450. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i da drugotuženi ne može biti odgovoran za naknadu neisplaćene zakupnine i naknade štete vezano za nekorišćenje poslovnog i magacinskog prostora. Ovo iz razloga što se ne može prihvatiti stav prvostepenog suda da novčane obaveze koje je prvotuženi preuzeo ugovorom o zameni nekretnina od 13.05.2008. godine nužno prate prenos imovinske celine u vidu građevinske parcele i građevinske dozvole, odnosno prenos koji je prvotuženi imao kao investitor građenja novog objekta na mestu objekta koji su ranije pripadali pravnom prethodniku tužilaca ugovorom od 13.05.2008. godine. Prvotuženom kao investitoru su prenete nepokretnosti pravnog prethodnika tužilaca sa obavezom da prvotuženi kao investitor izgradi i prenese u svojinu pravnog prethodnika tužioca određene nepokretnosti: pet dvosobnih stanova, dva lokala i dve dvorišne garaže. Po nalaženju Apelacionog suda jedino ova glavna obaveza se mogla u smislu odredbe člana 452. stav 1. ZOO vezivati za prenos građevinske parcele i građevinske dozvole, odnosno prava gradnje, ali ne i sporna obaveza isplata određenih novčanih iznosa. Novčano potraživanje izgubljene dobiti i podstanarine nisu potraživanja koja su nužno vezana za prenetu lokaciju jer sporna (sporedna) obaveza isplate ovih potraživanja ne zavisi od toga da li se navedena imovinska celina nalazi u svojini prvotuženog ili ne, tj. ne može se zaključiti da je sposobnost prvotuženog da predmetne iznose isplaćuje uslovljena gradnjom novog objekta, već od te izgradnje zavisi jedino konačni prestanak njegove obaveze da vrši sporne isplate, što ovde ne utiče na mogućnost poverilaca (ovde tužilaca) da svoja novčana potraživanja namire. Obligaciona odgovornost iz odredbe člana 452. stav 1. ZOO zasniva se na besteretnom prenosu aktive, pa u situaciji kada je reč o prenosu osnivačkog udela uz naknadu ne postoji odgovornost sticaoca za eventualne dugove. Tuženi drugog reda bi eventualno mogao solidarno biti odgovoran za obaveze prvotuženog u situaciji bezteretnog prenosa vlasničkog udela u osnovnom kapitalu „Milač“ d.o.o. Novi Sad a što ovde nije slučaj jer je ugovorena isplata naknade protivvrednost imovine koja je uneta u „Milač“ d.o.o. Novi Sad. Stoga je prvostepenu presudu u tom delu preinačio i odbio tužbeni zahtev u odnosu na drugotuženog.

Pri tome, Apelacioni sud navodi da bi potraživanje isplate iznosa podstanarine prema drugotuženom moglo biti osnovano za period od 18 meseci počev od dana kada je preuzeo pravo gradnje. Međutim, prvostepeni sud je propustio da utvrdi kada je drugotuženi tačno preuzeo pravo gradnje a nije imao u vidu da je prvotuženi nastavio da vrši plaćanje po navedenom osnovu gotovo godinu dana nakon zaključenja ugovora o izmeni zameni nekretnina i u tom delu, kao i vezano za izgubljenu dobit od 1.100 evra mesečno za nekorišćenje lokala i magacinskog prostora je prvostepenu presudu ukinuo i vratio na ponovno suđenje.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Naime, ne može se prihvatiti stav da ne postoji odgovornost drugotuženog u smislu člana 452. stav 1. ZOO. Član 452. stav 1. ZOO jasno definiše da lice na koje pređe na osnovu ugovora neka imovinska celina fizičkog ili pravnog lica ili jedan deo te celine odgovara za dugove koji se odnose na tu celinu odnosno na njen deo, pored dotadašnjeg imaoca i solidarno s njim, ali samo do vrednosti njene aktive. Iz ovakve formulacije citiranog propisa jasno proizilazi da zakon ne pravi razliku da li se radi o obligaciono pravnom potraživanju ili se radi o potraživanjima koja su vezana za stvarna prava. Dana 29.03.2011. godine prvotuženi je osnovao privredni subjekat „Milač“ d.o.o. Novi Sad i pored osnivačkog udela od 500 evra u to privredno društvo uneo je i nenovčani kapital koji se sastojao od građevinske parcele u ... broj ... KO ..., na kojoj se gradi nepokretnost iz ugovora o zameni nekretnina od 13.05.2008. godine. Nakon toga, 21.04.2011. godine zaključen je ugovor između „Milač“ d.o.o. Novi Sad i investitora „Budućnost“ a.d. Novi Sad ovde prvotuženog pri čemu je (član 1. ugovora) preneto pravo vlasništva u korist trećeg lica gde se pominju stanovi, poslovni prostori i garaže koje se grade na kat. parc. ... KO ... . Nakon toga, 31.05.2011. godine zaključen je ugovor o prenosu udela između prvotuženog i drugotuženog kao sticaoca pri čemu je na drugotuženog preneta vrednost kapitala od 3.106.059,00 evra u dinarskoj protivvrednosti a što je predstavljalo 100% osnivačkog kapitala društva „Milač“ d.o.o. Novi Sad koji kapital je ranije prenet na prvotuženog. Nakon toga, 29.11.2011. godine zaključen je ugovor o spajanju između prvotuženog i „Milač“ d.o.o. Novi Sad. Sva imovina „Milač“ d.o.o. Novi Sad je ušla u kapital drugotuženog i kroz sve te statusne promene došlo je i do kretanja kapitala kao nenovčanog uloga koji se sastojao u katastarskoj parceli ... KO ... . Samim tim došlo je i do prenosa obaveza koje su proistekle iz osnovnog ugovora koji je zaključen 13.05.2008. godine, a koji je delimično izmenjen dana 05.11.2010. godine.

Pri svemu ovom mora se imati u vidu i odredba člana 452. stav 2. ZOO koji predviđa da nema pravnog dejstva prema poveriocima odredba ugovora kojom bi se isključivala ili ograničavala odgovornost utvrđena u prethodnom stavu. Apelacioni sud zaključuje da nema odgovornosti drugotuženog vezano za plaćanje zakupnine i naknade štete za nekorišćenje poslovnog i magacinskog prostora ali na strani 5 stav 3 svoje presude konstatuje da prvostepeni sud nije utvrdio kada je tačno drugotuženi preuzeo pravo gradnje shodno zaključenom ugovoru od 05.11.2010. godine u čijem zaključenju je učestvovala i pravni prethodnik tužilaca VV. Pri tome proizilazi da je ukidajući deo presude u izvesnom smislu u kontradiktornosti sa stavom koji je zauzeo drugostepeni sud u odbijajućem delu presude nalazeći da se u ovom slučaju ne može primeniti odredba člana 352. stav 1. ZOO a koja bi implicirala obavezu u odnosu na drugotuženog a u odnosu na koga je preinačena prvostepena presuda i tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Zbog pogrešne primene materijanog prava drugostepeni sud nije utvrdio kada je drugotuženi preuzeo pravo gradnje po zaključenom ugovoru od 05.11.2010. godine, te od kakvog je značaja što je i nakon zaključenja ugovora o zameni nekretnina u određenom vremenskom periodu vršeno plaćanje naknade za stan.

U daljem toku postupka, drugostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog kasacionog suda, po istima postupiti, utvrditi kada je drugotuženi, a po zaključenom ugovoru od 05.11.2010. godine tačno nastavio gradnju, pri čemu će imati u vidu da je prvotuženi i nakon zaključenja ugovora o zameni nepokretnosti nastavio da vrši plaćanje naknade za stan i nakon ocene izvedenih dokaza doneće zakonitu odluku.

Imajući u vidu sve napred izneto, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić