.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1739/2022
09.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Jelice Bojanić Kerkez i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilaca ''Pionir'' d.o.o. Beograd i ''Alfa Plam'' a.d. Vranje, čiji je zajednički punomoćnik Angelina Andrejev, advokat iz ..., protiv tuženih AA iz ..., čiji je punomoćnk Dragan Zgerđa, advokat iz ... i ''SI market'' d.o.o. Vranje, radi proglašenja izvršenja nedopuštenim, odlučujući o reviziji tužene AA izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 972/21 od 26.10.2021. godine, u sednici održanoj 09.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene AA, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 972/21 od 26.10.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene AA izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 972/21 od 26.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 590/18 od 08.09.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, pa je izvršenje rešenja Osnovnog suda u Vranju I 3466/13 od 09.10.2013. godine, na nepokretnostima izvršnog dužnika, kako je izrekom navedeno, proglašeno nedopuštenim, što su tuženi dužni da priznaju i trpe. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocima solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 207.600,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 972/21 od 26.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene AA i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u odnosu na tuženu AA. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je obavezana tužena AA da tužiocima na ime troškova postupka solidarno isplati iznos od 126.600,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena AA je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužioci su odgovorili na reviziju.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizlazi da su Zakonom o parničnom postupku izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima Vrhovni kasacioni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. navedenog zakona.
Zbog toga, isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
U konkretnom slučaju, revident uz reviziju nije priložila primere različite sudske prakse u istovrsnim predmetima, niti je argumentovala druge citirane razloge, potrebne radi razmatranja revizije kao izuzetno dozvoljene.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za dozvoljenost posebne revizije tužene AA iz odredbe člana 404.stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke, saglasno stavu 2. iste zakonske odredbe.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužene AA nije dozvoljena.
U tužbi radi proglašenja izvršenja na nepokretnostima nedopuštenim, podnetoj 05.03.2018. godine, vrednost predmeta spora je označena u iznosu od 200.000,00 dinara.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, dozvoljenost revizije ceni se prema, između ostalog, označenoj vrednosti predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi, a to je 200.000,00 dinara.
S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela, u konkretnom slučaju, ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene AA nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
