.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 17396/2022
16.11.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Jovanović, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 161/22 od 21.04.2022. godine, u sednici održanoj dana 16.11.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 161/22 od 21.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P2 78/21 od 06.12.2021. godine, zabranjeno je tuženom da na bilo koji način dalje uznemirava tužilju i naloženo mu je da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilje. Mera zaštite nasilja u porodici određena je na period od godinu dana i određeno je da može biti produžavana sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je određena, te određeno da žalba ne odlaže njeno izvršenje. Odbijeno je određivanje mere zaštite zabrane približavanja tuženog tužilji na udaljenosti manjoj od 100 metara. Određeno je da se troškovi postupka ne dosuđuju.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 161/22 od 21.04.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je odbijena, a prvostepena presuda potvrđena u pobijanom, usvajajućem delu odluke o glavnom zahtevu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tuženog se ne ukazuje konkretno na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka, koje bi mogle biti razlog za izjavljivanje revizije po odredbi člana 407. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su rođeni brat i sestra i žive u istoj porodičnoj kući čiji su suvlasnici i to tužilja u 2/8 dela, a tuženi u 4/8 dela. Tužilja živi sa svojim sinom i ćerkom, a tuženi živi sam. Tužilja već duži vremenski period trpi verbalno i psihičko nasilje od tuženog, koji joj se obraća vulgarnim i pogrdnim rečima, vređa je i psuje, što sve slušaju deca tužilje i govori joj da u kući ništa nije njeno. Jednom prilikom joj je presekao sekirom štrik za veš, ukrao joj je ključ od sobe, zbog čega je intervenisala i policija. Tužilja je i ranije podnosila prijave za nasilje u porodici protiv tuženog. Između njih je vođeno više parničnih postupaka u vezi kuće u kojoj žive kao suvlasnici, a tuženi je pokrenuo i postupak za deobu. Tužilja oseća strah od tuženog. Tuženom je od strane policije dana 22.07.2000. godine izrečena hitna mera zabrane da kontaktira sina tužilje, VV, kao žrtvu nasilja i da mu prilazi, a ta mera mu je produžena naknadno za još 30 dana.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo određivanjem mere zaštite od nasilja u porodici.
Nasilje u porodici propisano je odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona, tako što podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, a karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja) određeni su stavom dva istog člana ovog zakona, uz određivanje da se nasiljem u porodici smatraju svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja).
U konkretnom slučaju, tužilja duži vremenski period trpi verbalno i psihičko nasilje od tuženog protiv koga je ranije podnosila prijave za nasilje u porodici, a tuženom je izrečena i hitna mera zabrane kontaktiranja sina tužilje, kao žrtve nasilja, te imajući u vidu istoriju nasilničkog ponašanja tuženog, koji stvara incidentne situacije, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je potrebno odrediti meru zaštite od nasilja u porodici u smislu odredbe člana 198. stav 1. Porodičnog zakona u cilju zaštite žrtve, kao sankciju za učinjenu povredu, ali iz preventivnih razloga radi sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja, te obezbeđenje spokojstva i bezbednosti žrtve.
Navodima revizije se kroz ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava, zapravo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog za izjavljivanje revizije, u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
