Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, drugog stava izreke, tužilac je na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

O tužiočevoj reviziji nije odlučivano na osnovu navedene odredbe jer je u pobijanom delu drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o tužbenom zahtevu, tako da je revizija dozvoljena bez obzira na vrednost predmeta spora pobijanog dela, u skladu sa članom 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na parceli .. KO ... sagrađena je zgrada u ulici ... broj .. spratnosti podrum, prizemlje i sprat, sa po jednim trosobnim stanom u prizemlju i na spratu. U podrumskom prostoru projektovani su stepenišni prostor, prolaz sa ulazima u dve ostave i perionicu, kao i dve garaže sa zasebnim ulazima sa ulice, bez unutrašnje povezanosti sa bilo kojom drugom prostorijom u podrumu. Faktičko stanje u podrumskoj etaži razlikuje se od projektovanog, kako u pogledu namene određenih prostorija - jedna ostava se koristi kao soba, druga je pripojena garaži, a perionica se koristi kao kupatilo, tako i u pogledu njihove unutrašnje povezanosti - projektovana vrata su zazidana, a nova otvorena. Po faktičkom stanju, prolaz koji je po projektu služio kao prilaz ostavama i perionici, sada se koristi kao prilaz sobi, kupatilu i garaži u posedu tuženog VV, a pre toga tužene BB i njene pravne prethodnice. U sporu po tužbi DD (majke tužene BB) protiv tuženih, sada pokojnog ĐĐ i ovde tužioca, pred Okružnim sudom u Beogradu zaključeno je sudsko poravnanje P 3149/73 od 11.12.1979. godine. Tim poravnanjem sada pokojni ĐĐ je tužilji u tom sporu DD priznao pravo vlasništva na ½ dela predmetne zgrade - njenom fizičkom delu, jednom komfornom trosobnom stanu na spratu, garaži, kupatilu i sobi u prizemlju, a tuženom u toj parnici AA (ovde tužiocu) pravo vlasništva na ½ dela zgrade - njenom fizičkom delu, jednom trosobnom stanu u parteru i garaži u prizemlju. Tužena BB i njena sestra, sada pokojna GG čiji je ona naslednik, oglašeni su za naslednice sa jednakim naslednim udelima na zaostavštini pokojne DD koju je činilo pravo susvojine sa ½ dela zgrade u ulici ... broj .. u ..., odnosno njen fizički deo određen u skladu sa označenim sudskim poravnanjem. Ugovorom o kupoprodaji Ov. ../04 od 09.12.2004. godine tužena BB i njena sada pokojna sestra prodali su tuženom VV ½ dela označene zgrade - trosoban stan na prvom spratu, garažu u prizemlju i prateće prostorije u prizemlju (stepenište površine 10,12 m2, ostavu površine 10,95 m2, ostavu površine 9,87 m2, perionicu površine 4,50 m2 i prolaz površine 6,50 m2). Tuženi VV je u katastru nepokretnosti, list nepokretnosti .. KO ..., upisan kao suvlasnik sa ½ idealna dela objekta u ulici ... broj .. na parceli .., dok vlasnik, odnosno držalac druge polovine objekta nije upisan. Tuženi VV je u posedu stana na spratu, garaže sa leve strane gledano iz ulice ..., sobe, kupatila i hodnika u produžetku garaže, dok je tužilac u posedu druge garaže.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 103. stav 1, člana 109. stav 1. i člana 110. Zakona o obligacionim odnosima, kao i člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa utvrdio delimičnu ništavost kupoprodajnog ugovora Ov. ../04 od 09.12.2004. godine, u odnosu na raspolaganje ostavom površine 10,40 m2 i prolazom površine 6,50 m2. Po nalaženju tog suda, označeni ugovor je u tom delu protivan pravnom načelu da niko na drugog ne može preneti više prava nego što sam ima, a prodavci, kao naslednici pokojne DD, nisu mogle postati vlasnice spornih prostorija jer one nisu obuhvaćene sudskim poravnanjem P 3149/73 od 11.12.1979. godine na osnovu kojeg je njihov pravni prethodnik stekla pravo svojine.

Drugostepeni sud je svojom presudom - pobijanim delom, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti osporenog ugovora o kupoprodaji kojim su prodavci raspolagali prolazom površine 6,50 m2. Po stanovištu tog suda, kupoprodajni ugovor u tom delu nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima jer je sudskim poravnanjem izvršena faktička deoba zgrade kojom su pravnom prethodniku prodavaca, pored trosobnog stana na spratu, pripale i prostorije u podrumu - garaža, soba, kupatilo i prolaz koji služi kao prilaz samo za te prostorije.

Izloženo pravno stanovište drugostepenog suda prihvata i revizijski sud.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani navodi revizije da na prostorijama u podrumu - prolazu, ostavi i stepeništu, koje nisu obuhvaćene sudskim poravnanjem tuženi ima pravo susvojine, i da zato tim prostorijama nije moglo biti raspolagano osporenim ugovorom o kupoprodaji bez njegove saglasnosti. Sudsko poravnanje P 3149/73 od 11.12.1979. godine je pravni osnov za sticanje svojine tužioca i njegove sestre, sada pokojne DD na predmetnoj zgradi. Na osnovu ovog poravnanja tužilac i njegova sestra su stekli pravo susvojine na zgradi u ulici ... broj .. u ... sa jednakim idealnim udelima, ali su istovremeno sporazumno izvršili i deobu te zgrade. Iako takva deoba nije sprovedena u katastru nepokretnosti, ista je faktički i izvršena na način kojim su posebni delovi zgrade, uključujući i prostorije u podrumu, već tada bile korišćene. Faktičkom, sporazumnom deobom, prestala je suvlasnička zajednica tužioca i sada pokojne DD na zgradi i nastalo je pravo svojine tih lica na njenim posebnim delovima. U vreme kada je ova faktička sporazumna deoba izvršena, faktičko stanje u podrumskoj etaži razlikovalo se od projektovanog, kako u pogledu namene određenih prostorija, tako i u pogledu njihove međusobne povezanosti - sporni prolaz služio je od 1975. godine za pristup samo do sobe, kuhinje i garaže koji su poravnanjem pripali sada pokojnoj DD (iskaz tužioca sa ročišta za glavnu raspravu od 13.10.2006. godine).

Takva namena spornog prolaza - da služi samo pojedinim delovima zgrade, a ne zgradi kao celini, lišava ga svojstva zajedničkog dela zgrade iz člana 5. stav 1. Zakona o svojini na delovima zgrada („Službeni list SFRJ“, broj 43/65-prečišćeni tekst i broj 57/65), važećeg u vreme zaključenja sudskog poravnanja, na kojem bi vlasnici posebnih delova zgrade imali trajno pravo korišćenja, odnosno od stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima („Službeni list SRJ“, broj 29/96) pravo zajedničke svojine. U takvim okolnostima, tužilac na spornom prolazu u podrumu nije mogao imati pravo susvojine, (suvlasnička zajednica na zgradi je sporazumno faktički razvrgnuta), ni trajno pravo korišćenja, odnosno pravo zajedničke svojine (prolaz nije zajednički deo zgrade). Zato naslednice pokojne DD, zaključivanjem ugovora o kupoprodaji kojim su raspolagale i tom prostorijom u podrumu koja služi samo njihovom delu zgrade, nisu povredili imovinsko pravo tužioca usled čega bi taj ugovor bio protivan prinudnom propisu i ništav pravni posao.

Nisu osnovani ni navodi revizije da bi odluka o tužbenom zahtevu u odnosu na predmetni prolaz morala biti ista kao i u odnosu na stepenišni prostor i ostavu. Stepenišni prostor, kao veza između podrumskih prostorija i stanova u prizemlju i na spratu je zajednički deo zgrade i na njemu postoji pravo zajedničke svojine vlasnika posebnih delova zgrade, a sporna ostava je po faktičkom stanju sastavni deo garaže na kojoj tužilac ima pravo svojine. Iz tih razloga, prodavci nisu ugovorom mogli i ove prostorije prodati tuženom VV, što je bio razlog da se utvrdi delimična ništavost zaključenog ugovora o kupoprodaji u odnosu na te prostorije.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić