Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse jer je drugostepenom odlukom odlučeno na drugačiji način u odnosu na odlučivanje u istovetnim činjenično-pravnim sporovima u drugim odlukama zbog čega postoji potreba odlučivanja o izjavljenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse u ovoj vrsti sporova. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene nekih od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St br. 475/19 od 15.03.2019. godine, usvojen je prigovor predlagača AA iz ..., te je utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu St br. 268/12 i naloženo je stečajnom sudiji da u predmetu St broj 268/12 u roku od četiri meseca od prijema rešenja preduzme neophodne mere i radnje potrebne da bi se pristupilo unovčenju imovine stečajnog dužnika, kao i da u roku od 30 dana obavesti predsednika suda koje konkretne mere su preduzete. Utvrđeno je da potraživanje nije namireno više od šest godina, a podnosilac prigovora nije doprineo dužini trajanja postupka, a u konkretnom slučaju se radi o potraživanju iz radnog odnosa.

Na ovako utvrđeno činjenično stanja, prvostepeni sud je primenio materijalno pravo iz odredbi čl. 4, 22, 23, 26. i 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku - ZZPSRR i ocenio je da je tužbeni zahtev osnovan. Ovo zbog toga što je tužilac usled povrede prava na suđenje u razumnom roku, u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom „BB“ a.d. ..., koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu pod brojem St. 268/12, radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa tužioca, koje mu je u celosti priznato, pretrpeo nematerijalnu štetu i da ima pravo na novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je dosudio pravičnu novčanu naknadu u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srdnjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa pripadajućom kamatom.

Međutim, drugostepeni sud je stavom prvim izreke pobijane presude preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za naknadu dela nematerijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku. Ovo nalazeći da je prvostepeni sud pravilno zaključio da tužilac ima pravo na novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ali da je odlučujući o visini novčanog obeštećenja pogrešno odmerio visinu iznosa koji treba da se isplati, pa je preinačio prvostepenu presudu zaključujući da iznos od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa kamatom počev od 14.01.2020. godine do isplate, predstavlja pravično novčano obeštećenje za povređeno pravo tužioca na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St broj 268/12.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

U konkretnom slučaju rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 475/19 od 15.03.2019. godine, utvrđeno je da je tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu tog suda St 268/12 u kome postupak traje više godina. Pritom je tim rešenjem postupajućem sudiji naloženo da u roku od četiri meseca preduzme neophodne mere kako bi se postupak u tom predmetu okončao. Imajući u vidu navedeno, pravilno je prvostepeni sud primenio merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku propisana odredbom člana 4. ZZPSRR pri čemu je pre svega uzeo u obzir celokupno trajnje postupka u predmetu St 268/12 (više godina) postupanje suda i stranke tokom postupka u tom predmetu (posebno poštovanje procesnih prava i obaveza) te redosleda rešavanja predmeta i zakonskih rokova za zakazivanje ročišta glavnog pretresa kao i prirodu, vrstu i složenost predmeta suđenja (stečajni postupak) i njegov značaj za stranku. Imajući u vidu navedeno, pravilno je prvostepeni sud zaključio da iznos od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava tužioca usled neadekvatnog postupanja suda. Naime i po nalaženju ovog suda, upravo taj iznos predstavlja pravično novčano obeštećenje zbog utvrđene povrede prava tužioca na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 268/12.

Imajući u vidu izloženo osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, pa je zato na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Odluka sadržana u stavu trećem izreke doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. ZPP. Tužiocu su dosuđeni troškovi postupka po reviziji u ukupnom iznosu od 23.853,60 dinara, i to za: sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara, sudsku taksu za reviziju u iznosu od 4.741,84 dinara i sudsku taksu za odluku po reviziji u iznosu od 7.112,00 dinara. Visina ovih troškova određena je primenom važeće Advokatske i Taksene tarife, čija je visina odmerena prema opredeljenom zahtevu tužioca (član 163. stav 2. ZPP).

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić