Presudom Višeg suda u Šapcu Gž 1431/2022 od 19.01.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda u odbijajućim delovima stava prvog i drugog izreke, potvrđena. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u obavezujućem delu stava prvog izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 55.000,00 dinara i to na ime pretrpljenog straha iznos od 25.000,00 dinara i na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda iznos od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.02.2022. godine, dok je zahtev tužioca preko ovog iznosa do prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 72.000,00 dinara za iznos od 17.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha sa zakonskom zateznom kamatom od 23.02.2022. godine, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka iz stava trećeg izreke prvostepene presude i obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 101.520,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je preko ovog iznosa do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom od 108.480,00 dinara zahtev tužioca na teret tuženog odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka kao neosnovani.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge date u pobijanoj odluci u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah i pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti i o tom pravu i visini pravične novčane naknade odlučeno je primenom pravila iz člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Pravilna primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno pravo na pravičnu novčanu naknadu i njena visina određuje se individualno u svakom konkretnom slučaju prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja na primenu navedenog pravila, pa nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Pored toga, bitne povrede postupka ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog. Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Po članu 468. stav 1. ZPP sporovima male vrednosti smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi nakande štete podneta je 03.07.2019. godine, vrednost predmeta spora 243.630,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, što znači da se radi o sporu male vrednosti, to je revizija tužioca nedozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP. U ovom slučaju ne može se primeniti član 403. stav 2. tačka 2. ZPP po kome je revizija dozvoljena zbog preinačenja jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opšteg pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković