Rev 1756/2020 3.19.1.25.1.4

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1756/2020
20.05.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Suzana Vasiljević, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1468/19 od 05.11.2019. godine, u sednici održanoj 20.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1468/19 od 05.11.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1468/19 od 05.11.2019. godine i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 137/18 od 19.09.2018. godine i u tom delu predmet vraća Osnovnom sudu u Prokuplju na ponovni postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 137/18 od 19.09.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da u korist tužilje uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Fondu PIO za period od juna 2015. godine do oktobra 2015. godine po stopi koja bude važila na dan uplate, a na osnovice bliže određene u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1468/19 od 05.11.2019. godine, odbijene su žalbe tužilje i tužene i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u drugostepenoj presudi, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, s tim što je predložila da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

Prvostepeni sud je u celosti usvojio tužbeni zahtev tužilje i obavezao tuženu da u njenu korist uplati tražene doprinose. Odluku da svaka stranka snosi svoje troškove postupka je doneo rukovodeći se načelom ekonomičnosti postupka uz obrazloženje da je tužilja u parničnom postupku u kojem je potraživala razliku novčane naknade po osnovu nezaposlenosti, koji je prethodno vodila, mogla istovremeno potraživati i uplatu doprinosa na iste. Drugostepeni sud je potvrdio odluku o troškovima postupka prihvatajući kao pravilne razloge prvostepenog suda.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu odrebe člana 153. stav 1. ZPP.

Naime, odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Prema članu 156. ZPP tužilac će naknaditi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ono ne održava onda na glavnoj raspravi pre nego što se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, pogrešno su nižestepeni sudovi odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Naime, načelo ekonomičnosti postupka ni jednom zakonskom odredbom nije propisano kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, a naročito ne u situaciji kada je tužilac u celosti uspeo u sporu, dok razlog pravičnosti može biti od uticaja na odluku o troškovima samo u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa.

Kako zbog pogrešne primene materijalnog prava nižestepeni sudovi nisu potpuno utvrdili činjenično stanje bitno za odluku o zahtevu tužilje za naknadu troškova postupka, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo obe odluke o troškovima postupka i predmet u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će utvrditi bitne činjenice u skladu sa izloženim primedbama, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava odlučiti o zahtevu tužilje za naknadu troškova parničnog postupka, dajući za svoju odluku jasne i dovoljne razloge.

Saglasno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić