Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost drugostepene odluke u pobijanom delu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 3. ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjenim u drugostepenom postupku. O žalbi tužene drugostepeni sud je odlučivao u skladu sa članom 386. stav 1. i 3. ZPP, a izvedene dokaze koje je ponovio na raspravi cenio je na način propisan članom 8. tog zakona i naveo odgovarajuće razloge o primeni materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na glavnoj raspravi pred drugostepenim sudom, tužilac je dana 25.06.2006. godine od BB kupio registrovano polovno vozilo „...“ i najpre ga je koristio on na osnovu ovlašćenja prodavca, a zatim njegov brat VV na osnovu ovlašćenja tužioca. Ministarstvo unutrašnjih poslova RS je u julu 2006. godine od tužioca privremeno oduzeto navedeno vozilo radi provere, koje mu je vraćeno narednog dana uz konstataciju da je vozilo veštačeno 11.07.2006. godine i da na njemu nisu uočeni tragovi koji bi ukazivali na falsifikat. U potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS od 24.03.2008. godine konstatovano je da se od VV oduzima jedno putničko motorno vozilo marke „...“, tip „...“, reg. broja ... ...-..., ... boje, broj šasije ... (na vozilu), bez oštećenja sa CD-om (marke „...“) i jednom „lavljom kandžom“, ključ za prethodno opisano vozilo, ključ za „lavlju kandžu“ i saobraćajna dozvola na ime BB.

Rešenjem Komisije za prekršaje - Uprave carine P 1078/08 od 08.06.2009. godine, okrivljeni VV, brat tužioca, oglašen je odgovornim što je neutvrđenog dana, krajem 2007. godine i početkom 2008. godine od NN lica kupio šasiju sa brojem ... za sporno putničko motorno vozilo, iako je mogao znati da ista predstavlja predmet prekršaja iz člana 334. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona, i na šasiji uklonio originalan broj, a potom ukucao novi neoriginalni broj i na taj način prilagodio vozilo saobraćajnoj dozvoli, serijskog broja ... ..., koja je glasila na ime BB i takvo vozilo koristio sve do 24.03.2008. godine, zbog čega je kao saučesnik izvršio prekršaj iz člana 334. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona, kažnjen novčanom kaznom i obavezan da uplati protivvrednost za predmetnu šasiju uz konstataciju da se vozilo nalazi pod carinskim nadzorom kod Carinarnice Beograd od 29.04.2008. godine.

Presudom Višeg prekršajnog suda Prž 23390/10 od 25.10.2010. godine žalba protiv navedenog rešenja je odbijena, a presudom Vrhovnog kasacionog suda Przz 27/11 od 04.11.2011. godine, odbijen je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca podnet protiv pravnosnažne presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu Prž 23390/10 od 25.10.2010. godine. Rešenjem Uprave Carina – Carinarnica Beograd P 1078/028 od 18.11.2012. godine odbačen je zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka. Presudom Prekršajnog suda u Beogradu Pru 300124/12 od 06.12.2012. godine, odbijena je žalba koju je okrivljeni lično izjavio protiv rešenja Komisije za prekršaje Uprave carine P 1078/08 od 08.06.2009. godine.

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5421/12 od 23.10.2013. godine, usvojen je zahtev tužioca za vraćanje oduzetog vozila. Brat tužioca je predmetno vozilo preuzeo 06.05.2014. godine o čemu je sačinjen zapisnik i konstatovano postojanje određenih nedostataka na vozilu, bliže navedenih u obrazloženju zapisnika.

Ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka mašinske struke, umanjenje vrednosti predmetnog vozila od momenta oduzimanja (24.03.2008. godine) do vraćanja (06.05.2014. godine), koje je bilo van saobraćaja i „nepokretno“ 6 godina, 1 mesec i 13 dana, pri čemu nisu primenjene odgovarajuće mere zaštite propisane za različite sisteme na vozilu i nisu rađeni propisani servisi redovnog održavanja, iznosi 1.078.573,62 dinara. Vrednost predmetnog vozila na dan oduzimanja (vozilo bilo starosti 5 godina, 8 meseci i 24 dana) je bila 35% od novonabavne vrednosti, odnosno 10.436,87 evra, a vrednost vozila pri normalnoj amortizaciji na dan vraćanja je iznosila 18,6% od novonabavne, odnosno 4.700,36 evra, dok je vrednost ostatka havarisanog vozila 1.095,18 evra (23,39%). Umanjenje vrednosti predmetnog vozila nastalo je isključivo zbog neodgovarajućeg čuvanja od strane tužene u periodu dok je vozilo bilo oduzeto i iznosi 3.605,18 evra i predstavlja razliku vrednosti pri normalnoj amortizaciji i vrednosti ostatka havarisanog predmetnog vozila, odnosno vrednost radova i zamene delova na vozilu koji su neophodni da bi se predmetno vozilo dovelo u stanje funkcionalnosti koje je imalo na dan oduzimanja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev u delu kojim je tražena naknada na ime stvarne štete na vozilu zbog neadekvatnog čuvanja u periodu dok je bio oduzeto, u visini utvrđenoj veštačenjem u iznosu od 3.605,18 evra, odnosno 425.953,00 dinara, shodno odredbi člana 155. i člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, sa obrazloženjem da predmetno vozilo u periodu od 24.03.2008. godine do 06.05.2014. godine nije adekvatno čuvano, jer organi tužene nisu primenili odgovarajuće mere zaštite propisane za različite sisteme na vozilu, koje se primenjuju kada je vozilo nepokretno u dužem vremenskom periodu i nisu postupali sa pažnjom dobrog domaćina (član 18. Zakona o obligacionim odnosima). Drugostepeni sud je, nalazeći da je tužena imala pravni osnov za državinu predmetnog vozila jer je vozilo tužiocu oduzeto u pravnosnažno okončanom prekršajnom postupku vođenom protiv brata tužioca koji pravnosnažnim rešenjem oglašen odgovornim za carinski prekršaj iz člana 334. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona, i koji je po osnovu ovlašćenja tužioca koristio i raspolagao spornim vozilom, a predmet prekršaja bio sastavni deo vozila, u preostalom delu tužbeni zahtev za naknadu štete zbog umanjenja vrednosti vozila, odnosno za razliku vrednosti vozila od dana oduzimanja do dana vraćanja, odbio kao neosnovan. Po oceni drugostepenog suda, tužena nije u obavezi da tužiocu naknadi štetu u visini utvrđene vremenske amortizacije koja bi nastupila po redovnom toku stvari, a tužilac nije dokazao uzročno-posledičnu vezu između postupanja tužene i nastale štete. Prilikom odlučivanja, drugostepeni sud je imao u vidu da vozilo nije trajno oduzeto, a da je osnov za državinu postojao sve dok prekršajni postupak nije pravnosnažno okončan obustavom zbog zastarelosti za izvršenje prekršajne kazne jer je izvršilac bio nedostupan državnim organima.

Prema stanovištu revizijskog suda, razlozi drugostepenog suda u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev zasnovani su na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Po članu 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist) po članu 155. navedenog zakona. Da bi tužilac imao pravo na naknadu štete potrebno je da je šteta nastala kao posledica protivpravnosti, odnosno nezakonitog ili nepravilnog rada što znači da bi oštećeni ostvario pravo na naknadu štete od pravnog lica po pravilima o odgovornosti za drugog, u obavezi je da dokaže pored opštih uslova za građanskopravnu odgovornost (uzročna veza i šteta), da je šteta pričinjena nezakonitim odnosno nepravilnim radom organa pravnog lica u vršenju svojih funkcija.

Naime, predmetno vozilo je oduzeto u postupku preduzimanja radnji organa unutrašnjih poslova na osnovu člana 48. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br.101/05, 116/08,111/09), saglasno kojem se predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili koji su nastali izvršenjem prekršaja mogu privremeno ili trajno oduzeti ako su svojina učinioca prekršaja, odnosno ako njima raspolaže pravno lice učinilac prekršaja (stav 1.), pri čemu se isti predmeti mogu oduzeti kad nisu svojina učinioca prekršaja ili njima ne raspolaže pravno lice učinilac prekršaja, ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti, čuvanje života i zdravlja ljudi, sigurnost robnog prometa ili razlozi morala, kao i u druim slučajevima predviđenim ovim zakonom (stav 2.). Sledom navedenog, u konkretnom slučaju nema nezakonitog postupanja tužene prilikom oduzimanja putničkog vozila tužiocu. Ovo iz razloga što je predmetno vozilo oduzeto od strane organa tužene, a u granicama ovlašćenja koja su data na osnovu zakona za postupanje službenog lica organa unutrašnjih poslova kada postoje osnovi sumnje da je izvršen prekršaj. VV, brat tužioca, koji je na osnovu ovlašćenja tužioca sporno vozilo koristio i istim raspolagao, pravnosnažnim rešenjem je oglašen odgovornim za carinski prekršaj iz člana 334. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona u vezi člana 332. stav 3. istog Zakona.

U konkretnom slučaju, tužiocu je dosuđena naknada štete u visini nastale na vozilu zbog neadekvatnog čuvanja vozila, odnosno propusta organa tužene da u izvršavanju svojih obaveza postupaju sa pažnjom dobrog domaćina u smislu člana 18. ZOO, u vrednosti radova potrebnih da se vozilo dovede u stanje koje bi imalo pri redovnoj amortizaciji, pa je vrednost popravki potrebnih za dovođenje vozila u to stanje utvrđena u iznosu od 425.953,00 dinara. Tužilac je tražio naknadu štete u visini umanjene vrednosti vozila, odnosno razlike vrednosti vozila na dan oduzimanja i vrednosti na dan vraćanja, do koje bi došlo i po redovnom toku stvari (vremenska amortizacija). Pravilno je stanovište drugostepenog suda da ta vrsta štete nije u uzročno - posledičnoj vezi sa postupanjem organa tužene u vršenju svojih funkcija (član 172. stav 1. ZOO), pa su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava i pravu tužioca na naknadu štete zbog gubitka vrednosti vozila po osnovu redovne amortizacije. Naime, tužilac nije u toku postupka dokazao da je u postupanju organa tužene prilikom oduzimanja vozila bilo, niti u čemu se sastoji, nezakonito i protivpravno postupanje organa tužene, koje bi bilo u uzročno-posledičnoj vezi sa nastalom štetom za tužioca i koje bi vodilo odgovornosti tužene u smislu člana 172. stav 1. ZOO. Činjenica da je u prekršajnom postupku tužiocu oduzeto vozilo, sama po sebi ne daje pravo oštećenom da ostvari naknadu materijalne štete, ako u radnjama organa tužene nema nezakonitog i protivpravnog postupanja, kao što je ovde slučaj.

Tužena, suprotno revizijskim navodima, u konkretnom slučaju odgovara samo za ono umanjenje vrednosti vozila koje je posledica nepažljivog i neadekvatnog čuvanja vozila, po stopi koja je veća od redovne, jer bi redovna amortizacija, svakako nastala i u redovnim okolnostima, da je vozilo bilo u državini tužioca, zbog čega se visina štete ne može utvrditi kao razlika između vrednosti vozila u stanju u kome je ono bilo kada je oduzeto i u stanju u kome je vraćeno. Naime, šteta može biti ispoljena samo kao razlika vrednosti vozila prilikom oduzimanja i vraćanja s jedne strane, umanjena za gubitak vrednosti vozila po osnovu redovne amortizacije, u situaciji da je tužena držala vozilo na način kojim je njegova vrednost umanjena u većoj meri nego uobičajenom amortizacijom. Samo tako utvrđena razlika govorila bi u prilog postojanja štete za koju bi tužilac morao da dokaže uzročno-posledičnu vezu koja bi ukazivala na odgovornost tužene, što ovde nije slučaj, kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud. Neosnovano se revizijskim navodima osporava i visina dosuđene štete zbog neadekvatnog čuvanja vozila u iznosu utvrđenom veštačenjem, a tužilac nije predložio novo veštačenje shodno članu 271. i 273. ZPP.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić