Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Danilo Kostić, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Milorad Marjanović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca-protivtuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 6088/17 od 20.09.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 19.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca-protivtuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 6088/17 od 20.09.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 2230/16 od 13.10.2017. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je tuženi zauzeo deo kat. parcele tužioca br. .. KO ..., u bliže označenim merama i granicama, u površini od 53m2. Stavom drugim izreke usvojen je protivtužbeni zahtev, pa je utvrđeno da su tuženi i njegovi pravni prethodnici, po osnovu održaja, stekli pravo svojine dela kat. parcele br. .. KO ..., površine od 53m2. Stavom trećim izreke ovlašćen je SKN RGZ u Leskovcu da izvrši promene u javnim knjigama na osnovu stava drugog ove odluke. Stavom četvrtim izreke naloženo je tužiocu da prestane sa uznemiravanjem tuženog u pravu svojine, na način opisan u ovom stavu izreke. Stavom petim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi parnične troškove.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 6088/17 od 20.09.2018. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena je prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke. U stavu drugom izreke ukinuta je prvostepena presuda u stavu trećem izreke i tužba u tom delu je odbačena. U stavu trećem izreke ukinuta je prvostepena presuda u pogledu odluke o troškovima parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to odluke iz stava prvog izreke, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 87/18), koji se primenjuje na osnovu člana 506. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Predmet tužbenog zahteva je presuđenje u imovinskom sporu, u kome je tužilac tražio da se utvrdi da je tuženi zauzeo deo njegove parcele, dok je tuženi tražio da se utvrdi da je vlasnik spornog dela nepokretnosti, te da se obaveže tužilac da prestane sa uznemiravanjem prava svojine tuženog. Tužba je podneta dana 09.01.2001. godine, a naznačena vrednost spora iznosi 1.000,00 dinara. Protivtužba je podneta dana 03.07.2001. godine, a naznačena vrednost predmeta spora iznosi 16.000,00 dinara.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijenog dela presude očigledno ne prelazi revizijski cenzus, pri čemu tužilac nije predložio odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, to izjavljena revizija nije dozvoljena, pa je primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić