Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 17628/2023
13.12.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Miodrag Buckić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz sela ..., čiji je punomoćnik Jovo Krtinić, advokat iz ..., radi raskida ugovora i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 267/23 od 14.03.2023. godine, u sednici održanoj 13.12.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 267/23 od 14.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 267/23 od 14.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi, Sudske jedinice u Žagubici P 436/20 od 17.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se raskine ugovor o ustupanju kaptaže za vodu, zaključen između parničnih stranaka 18.08.2009. godine, tako da isti ubuduće više ne proizvodi pravno dejstvo, te da se obaveže tuženi da joj po osnovu naknade štete usled raskida predmetnog ugovora isplati ukupan iznos od 233.318,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, kao i da joj naknadi troškove postupka. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 146.650,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Požarevcu Gž 267/23 od 14.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ovog zakona prema kome je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći ispunjenost navedenih uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tužilje ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, da ne postoji potreba novog tumačenja prava, niti neujednačena sudska praksa.
U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su odluku o tužbenom zahtevu za raskid ugovora koji su zaključile parnične stranke i posledično za naknadu štete zbog nekorišćenja vode doneli uz pravilnu primenu materijalnog prava u situaciji kada su utvrdili da je tuženi izvršio svoje ugovorne obaveze vezano za omogućavanje tužilji da koristi njegovu kaptažu za vodu, te da se ne može raskinuti ugovor koji je u celosti izvršen. Iz navedenih razloga, nižestepeni sudovi su pravnosnažno odbili tužbeni zahtev, a tužilja uz reviziju nije dostavila niti se pozvala na presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj stvari. Imajući u vidu da odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava u konkretnom slučaju zavise od utvrđenog činjeničnog stanja, koje se osporava izjavljenom revizijom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u u skladu sa tim odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, dok je stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2). Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi raskida ugovora i naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 19.05.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 233.318,80 dinara i postupak je vođen po pravilama u sporovima male vrednosti, jer se u konkretnom slučaju s obzirom na sadržinu tražene pravna zaštite, ne radi o sporu o nepokretnosti budući da predmet ugovora čiji se raskid traži nije utvrđenje stvarnih prava na nepokretnost (član 31. stav 1 ZPP).
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra na dan podnošenja tužbe, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena prema članu 479. stav 6. ZPP, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena.
Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković