Osnovni sud u Novom Sadu, rešenjem P 11595/2015 od 08.11.2018. godine, odbio je predlog tužilja od 07.05.2018. godine za donošenje dopunske presude.

Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Gž 2708/18 od 17.01.2019. godine, delimično je usvojio žalbe, a delimično odbio, tako što je presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 11595/15 od 08.03.2018. godine, preinačio u odnosu na tuženu Republiku Srbiju i odbio tužbeni zahtev, kojim je traženo da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo Aneks ugovora o otkupu stana Ov1 br. .../...od 26.04.2000. godine, Opštinskog suda u Novom Sadu, zaključen između DD kao kupca i Grada Novog Sada kao prodavca, što je tužena dužna da prizna i trpi da se ova promena izvrši kod Službe za katastar nepokretnosti Novi Sad, i u odnosu na sve tužene, odbio tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je 12/36 delova jednosobnog stana sa nusprostorijama, upisanog u zknj. ul. br. .../... KO ... pod ...-.. na zapisniku o izlaganju broj .../... od 14.03.2000. godine nije društvena svojina, odnosno državna svojina Republike Srbije, te da se obavežu tuženi da priznaju i trpe da se na osnovu ove presude uspostavi pređašnje zemljišno-knjižno stanje i u odnosu na tuženu Republiku Srbiju usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da 12/36 delova jednosobnog stana sa nusprostorijama broj ..., površine 25 m2 iz lista nepokretnosti broj ... (...), KO ..., nije državna svojina i odredio da u odnosu tužilje i tuženu Republiku Srbiju svaka stranka snosi svoje troškove postupka, dok je potvrdio presudu u preostalom pobijanom nepreinačenom usvajajućem delu iz stava drugog, u odbijajućem delu stava četvrtog i u delu odluke o troškovima parnice iz stava petog u odnosu na tužene Grad Novi Sad, VV i DD. Odlučio je i da svaka stranka snosi svoje troškove postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužene VV i DD su blagovremeno izjavile reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, a u vezi člana 413. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18) i utvrdio da revizija tuženih VV i GG nije dozvoljena.

Tužba je podneta 22.12.2015. godine. U tužbi i u uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 800.000,00 dinara.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako ovako utvrđena vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude u iznosu od 800.000,00 dinara, očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tuženih VV i GG nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Nije od uticaja na drugačiju odluku ovog suda, to što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kojim je traženo utvrđenje ništavosti Aneksa ugovora o otkupu stana u odnosu na Republiku Srbiju i u odnosu na tužene da se utvrdi da 12/36 delova jednosobnog stana nije društvena, odnosno državna svojina Republike Srbije, kao i u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev u odnosu na tuženu Republiku Srbiju i utvrđeno da 12/36 delova jednosobnog stana sa nusprostorijama broj ..., površine 25 m2, nije državna svojina i određeno da u odnosu na tužilje i tuženu Republiku Srbiju svaka stranka snosi svoje troškove postupka, s obzirom na to da u konkretnoj situaciji nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, o dozvoljenosti revizije, jer preinačenjem nije uskraćeno ni smanjeno pravo podnosilaca revizije.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić