Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 392/19 od 15.10.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke, tako što je obavezan tuženi da na ime doprinosa u izdržavanju svoje dece – ćerke AA i sina BB, plaća mesečno svakom po 23 % od svojih primanja, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, svakog prvog do petog u mesecu za tekući mesec, počev od 09.11.2018. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi i to uplatama na njihovo ime na tekući račun bliže naveden tim stavom izreke, s tim što će zaostale rate isplatiti odjednom u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, dok je tužbeni zahtev od dosuđenog postotka od 23 % po tužiocu do zatraženog postotka od 25 % po tužiocu, odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu trećem i četvrtom i predmet vraćen u tom delu prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 87/18) i našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Negotinu P2 262/18 od 25.10.2018. godine razveden je brak tuženog i majke tužilaca. Oboje žive u ... . Njihova punoletna deca, ovde tužioci, ostvaruju pravo na izdržavanje. Od podnošenja tužbe u njihovom izdržavanju učestvovala je samo majka. Tužilja je rođena ... godine i nalazi se na redovnom školovanju na ... fakultetu ..., kao student na budžetu. Tužilac je rođen ... godine i nalazi se na redovnom školovanju na ... fakultetu ..., na kom je upisao prvi semestar, prve godine po treći put u školskoj .../... godini i trenutno je samofinansirajući student. Prema izveštaju ... fakulteta, BB je položio 10 od 13 obaveznih ispita na I godini i četiri od osam ispita za koje se opredeljuje na II godini. Zbog školovanja van mesta prebivališta, oni plaćaju smeštaj i ishranu, uz to imaju potrebe za nabavljanjem garderobe, udžbenika, za izlascima. Potrebe tužioca utvrđene su na iznos od po 28.000,00 dinara po tužiocu. Tuženi živi u kući koja je vlasništvo njega i majke tužilaca, ima stalno zaposlenje u ..., sa mesečnim primanjima od oko 75.000,00 dinara, ima kreditne obaveze koje plaća i račune za koje na mesečnom nivou izdvaja od 10.000,00 do 12.000,00 dinara, zbog zdravstvenih problema nabavlja lekove koje sam plaća. Majka tužilaca je u radnom odnosu i mesečno zarađuje od 47.000,00 do 49.000,00 dinara, koristi solidarnu pomoć za poboljšanje materijalnog položaja radnika koja na tromesečnom nivou prosečno iznosi 5.500,00 dinara.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredaba člana 155. stav 2, 160. i 160. stav 3. Porodičnog zakona, imajući u vidu da tuženi ostvaruje stalne redovne prihode po osnovu radnog odnosa, da je on u najproduktivnijem životnom dobu i da nema drugih zakonskih obaveza izdržavanja, te da i majka tužilaca ostvaruje stalna i redovna primanja po osnovu svog radnog odnosa, i da oni nemaju drugih zakonskih obaveza izdržavanja, odredio da je tuženi u obavezi da učestvuje u izdržavanju tužilaca sa po 20 % od svojih primanja.

Drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe člana 160. Porodičnog zakona u odnosu na mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja. Odredba stava 3. ovog člana propisuje da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise pre svega od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze izdržavanja drugih lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Kod činjenice da su primanja tuženog znatno veća od primanja majke tužilaca i činjenice da on nema drugih lica prema kojima ima obavezu izdržavanja, a da se tužioci nalaze na redovnom školovanju, drugostepeni sud je našao da je opravdano tuženog obavezati da doprinosi izdržavanju svoje dece sa mesečnim iznosima u visini od po 23% od njegovih primanja, a ostatak sredstava potrebnih za njihovo izdržavanje obezbediće majka, koja takođe ima obavezu izdržavanja dece, shodno članu 154. Porodičnog zakona, a koja je u nepovoljnijoj materijalnoj situaciji od tužioca. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, drugostepeni sud je ocenio da je tuženi u mogućnosti da doprinosi u izdržavanju dece sa većim iznosom od majke tužilaca, bez da ugrozi sopstvenu egzistenciju. Sud je imao u vidu postojanje kreditnog zaduženja tuženog, ali je našao da i pored toga tuženom ostaje dovoljan iznos za podmirenje dosuđenog izdržavanja, kao i za zadovoljenje njegovih potreba. Takođe je cenio da tuženi o tvrdnji da kupuje lekove iz sopstvenih sredstava, u toku postupka nije pružio dokaze kojim bi ove navode potkrepio.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilna je odluka drugostepenog suda da je tuženi u obavezi da doprinosi izdržavanju svoje dece, ovde tužilaca, s obzirom da se nalaze na redovnom školovanju na fakultetu, tako da imaju pravo na izdržavanje od roditelja u smislu člana 155. stav 2. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS 18/05...6/15). Visina izdržavanja određena je pravilnom primenom kriterijuma koji su propisani članom 160. st. 2. i 3. Porodičnog zakona, imajući u vidu utvrđeni obim potreba punoletne dece kao poverilaca izdržavanja, primerenih situaciji univerzitetskog školovanja izvan mesta prebivališta roditelja, i mogućnost tuženog kao dužnika izdržavanja da doprinosi izdržavanju. Suprotno revizijskim navodima, prilikom određivanja visine izdržavanja na koju je tuženi obavezan, cenjene su relevantne okolnosti njegovog materijalnog stanja, kao i materijalnog stanja drugog roditelja i ispitanih potreba dece, poverilaca izdržavanja.

Neosnovani su revizijski navodi da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Uslovi za ostvarivanje prava punoletnog deteta na izdržavanje od roditelja propisani su odredbama člana 155. Porodičnog zakona. Prema odredbi stava 1. ovog člana, punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od roditelja sve dok takvo stanje traje. Drugi nezavisan uslov, propisan odredbom stava 2. istog zakonskog člana, postoji kada se punoletno dete redovno školuje, u kom slučaju najkasnije do navršene 26 godine života ima pravo na izdržavanje srazmerno mogućnostima roditelja. Osnovi za prestanak izdržavanja propisani su u članu 167. istog zakona, kojim je propisano da izdržavanje prestaje kada istekne vreme trajanja izdržavanja (stav1. tačka 1 ovog člana) ili smrću poverioca ili dužnika izdržavanja (tačka 2. istog stava). Stavom 2. ovog člana predviđeno je da izdržavanje može da prestane kada poverilac izdržavanja stekne dovoljno sredstava za izdržavanje, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete (tačka 1.) ili kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete (tačka 2. istog stava). Primena navedenih zakonskih odredaba podrazumeva da obaveza roditelja da izdržava svoje dete predstavlja njegovu zakonsku, ali i moralnu obavezu zbog čega se sudskom odlukom, kojom se utvrđuje pravo deteta (kako maloletnog tako i punoletnog) na izdržavanje od roditelja, uz određivanje visine izdržavanja, ne ograničava njegovo vremensko trajanje. Obaveza roditelja da izdržava dete, može prestati samo ukoliko nastupi neki od uslova propisanih članom 167. Porodičnog zakona, na zahtev davaoca izdržavanja.

U konkretnom slučaju, prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužioci nisu navršili 26 godina života i oboje se i dalje nalaze na redovnom školovanju. Iz navedenog proizilazi da ne samo da nije nastupio uslov za prestanak izdržavanja prema tužiocu, po sili zakona, primenom člana 167. stav 1. Porodičnog zakona, već oboje tužilaca imaju pravo na izdržavanje od tuženog, kao roditelja, na osnovu člana 155. stav 2. Zakona.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana i odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić