U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4St 679/2019 od 31.05.2019. godine, utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda St 58/10. Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 16/02 od 03.01.2002. godine otvoren je stečajni postupak nad „Beogradskom bankom“ a.d. Beograd, a rešenjem istog suda od 11.07.2007. godine tužiocu je priznato potraživanje u iznosu od 12.246.972,15 evra. Utvrđeno potraživanje nije isplaćeno tužiocu, jer je stečajni postupak još uvek u fazi namirenja potraživanja poverioca trećeg isplatnog reda Narodne banke Srbije, dok je potraživanje tužioca petog isplatnog reda. Prema važećim propisima na dan otvaranja stečajnog postupka nad „Beogradskom bankom“ a.d. Beograd, priznato neobezbeđeno potraživanje tužioca svrstano je u drugi isplatni red, dok je na osnovu odredbe člana 33. stav 1. Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje koji je na snazi od 01.04.2015. godine, priznato neobezbeđeno potraživanje Narodne banke Srbije prebačeno iz drugog u treći isplatni red, a priznata neobezbeđena potraživanja ostalih komercijalnih stečajnih poverilaca, među kojima je i tužilac, prebačena su iz drugog u peti isplatni red. Tužilac je 2008. godine delimično umanjio potraživanje po osnovu stanja sredstava na računu kod „Beogradske banke“ agencije u Njujorku, jer je delimično naplatio potraživanje po ovom osnovu u stečajnom postupku u Njujorku, tako da je njegovo potraživanje iznosilo 786.179,52 USD. Tužiocu je obračunata zatezna kamata zaključno sa 31.03.2015. godine, odnosno do dana stupanja na snagu Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društva za osiguranje, pa tužiočevo potraživanje iznosi 2.103.009.193,21 RSD. Tužiocu, stečajnom poveriocu nije uplaćeno navedeno potraživanje jer je još u fazi namirenje potraživanja poverioca trećeg isplatnog reda Narodne banke Srbije. „Beogradska banka“ a.d. Beograd u stečaju je do sada sprovela pet delimičnih deoba i glavnu deobu stečajne mase. Prema nalazu veštaka ekonomsko-finansijske struke u situaciji da je stečajni postupak okončan do dana stupanja na snagu Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje na dan 01.04.2015. godine, tužilac bi učestvovao sa 2,84% u raspodeli ukupno isplaćenog novčanog iznosa iz stečajne mase od 26.855.162.710,66 dinara, pa bi mu na ime delimičnog namirenja utvrđenog potraživanja pripao iznos od 763.297.616,41 dinara odnosno protivvrednost iznosa od 6.349.421,55 evra. Obračun visine potraživanja tužioca na dan 31.03.2005. godine je izvršen pod pretpostavkom da su tri rešenja o delimičnim deobama i rešenju o glavnoj deobi bila izdata do 01.04.2015. godine i da je njihovim izdavanjem okončan postupak stečaja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev primenom odredaba člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, člana 154., 155. i 185. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer tužilac nije dokazao postojanje radnji, niti je ukazao na radnje koje bi predstavljale neadekvatno postupanje suda zbog kojih tužilac trpi štetu. Dužina trajanja postupka, koja je imala za posledicu donošenje rešenja kojim je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, ne može biti isključivi osnov za odgovornost tužene, već je za postojanje odgovornosti tužene bilo neophodno dokazati postojanje uzročno- posledične veze između štete za koju tužilac tvrdi da trpi i nepravilnog i nezakonitog rada organa tužene, koju tužilac primenom pravila o teretu dokazivanja nije dokazao. Izmena razvrstavanja potraživanja stečajnih dužnika, pa i tužioca, stupanjem na snagu Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društva osiguranja od 01.04.2015. godine nisu od uticaja na odluku suda koji primenjuje pozitivno zakonodavstvo i nije ovlašćen da se upušta u ocenu ustavnosti zakona niti drugih opštih pravnih akata.

Po oceni Vrhovnog suda, odluke nižestepenih sudova su zasnovane na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15), propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od godinu dana od kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. (stav 1). Odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna (stav 3).

Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018.godine). Navedeni pravni zaključak dopunjen je na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 27.09.2019. godine, tako da u pogledu izvršnih dužnika koji ne spadaju u navedenu kategoriju, već se radi o fizičkim licima ili o pravnim licima koja nisu osnovana na bazi društvenog ili državnog kapitala, svakako je nužno utvrđivati uzročno-posledičnu vezu između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja, te utvrđivati da je upravo isključivi razlog nemogućnosti naplate tih potraživanja neadekvatno postupanje suda. Nužno je dokazati da je dužnik u trenutku pokretanja stečajnog postupka za naplatu imao dovoljno sredstava u imovini i da je poštujući redosled isplate mogao da se naplati da je sud efikasno postupao i preduzimao delotvorne radnje u cilju naplate propisane odgovarajućim Zakonom o izvršenju. Stoga, pravilo o objektivnoj odgovornosti Republike Srbije, primenjeno na slučaj naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ne znači da je utvrđenjem povrede tog prava tužilac stekao pravo na naknadu imovinske štete koju je tužena dužna da mu nadoknadi, već je nužno dokazati da je dužnik u trenutku pokretanja stečajnog postupka imao dovoljno novčanih sredstava u imovini i da je poštujući redosled naplate mogao da se naplati da je sud efikasnije postupao i preduzimao delotvorne radnje u cilju naplate potraživanja.

U konkretnom slučaju nije ostvaren uslov za odgovornost Republike Srbije zbog toga što tužilac svoje priznato potraživanje prema stečajnom dužniku nije namirio jer tužilac nije dokazao mogućnost naplate potraživanja za period do 01.04.2015. godine. Nalaz sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke u situaciji da je stečajni postupak okončan do dana stupanja na snagu Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje na dan 01.04.2015. godine dat je pod pretpostavkom da su rešenje o delimičnim deobama i rešenje o glavnoj deobi bila izdata do stupanja na snagu navedenog zakona, što nije slučaj jer su sve delimične deobe i glavna deoba stečajne mase „Beogradske banke“ izvršene posle 01.04.2015. godine.

Nasuprot navodima revizije pravilan je stav drugostepenog suda da izmena rasporeda utvrđenih potraživanja stečajnih poverilaca primenom Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava osiguranja („Službeni glasnik RS“, br. 14/2015) nije od uticaja na odluku o tužbenom zahtevu s obzirom da je primenom pozitivnog zakonodavstva odlučeno u ovoj pravnoj stvari i da sud nije ovlašćen da se upušta u ocenu ustavnosti zakona.

Nasuprot navodima revizije, kojima se ukazuje na tok postupka i mogućnost naplate potraživanje u stečajnom postupku, pravilan je stav drugostepenog suda da tužilac nije dokazao mogućnost naplate potraživanja za period do 01.04.2015. godine kada je stupio na snagu Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, jer je nalaz veštaka dat pod pretpostavkom da je izvršena jedna od deoba do stupanja na snagu ovog zakona do koje nije došlo, a time i da je nemogućnost naplate tužiočevog potraživanja do sada posledica radnje odnosno propusta organa tužene.

Na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković