Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) i utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, prema informacionom sistemu RGZ SKN Novi Sad 1 kat. parc. .. KO Veternik površine 2.440m² u ulici ... je po vrsti zemljište u građevinskom području a po kulturi njiva druge klase. Kao vlasnici te parcele upisani su: tužilac AA sa udelom od 984/2438, tužilja BB sa udelom od 646/2438 i tužilja VV sa udelom od 808/2438. Kat. parc. .. KO Veternik je ukupne površine 67m² i nalazi se u ulici ..., po vrsti je zemljište u građevinskom području a po kulturi vinograd druge klase. Kao vlasnik u celosti te parcele upisana je BB. Kat. parc. .. KO Veternik je površine 277m² u ulici ... po vrsti zemljište u građevinskom području a po kulturi vinograd druge klase. Kao vlasnik u celosti upisana je tužilja BB. Prema informaciji o lokaciji naznačenih parcela a koju informaciju je izdala Gradska uprava za urbanizam i građevinske poslove Grada Novog Sada dana 26.06.2023. godine, a po osnovu Plana generalne regulacije naseljenog mesta Veternik („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 27/15... 32/22) navedeno je da se sve tri parcele nalaze u zoni porodičnog stanovanja a da je namena zemljišta: javno- saobraćajne površine. Kat. parc. .. KO Veternik je kompletno opremljena vodom, elektroenergetskom, gasnom i telekomunikacionom infrastrukturom, dok je saobraćajna površina izgrađena od asfaltnog zastora. Kat. parc. .. i .. su planskom dokumentacijom ušle u sastav ulice ... u celosti i u prirodi predstavljaju ulicu. Koriste se kao javna saobraćajnica, naseljeno mesto Veternik. Predmetne parcele su delimično opremljene komunalnom infrastrukturom i to vodom, elektroenergetskom, gasnom i telekomunikacionom infrastrukturom, dok je saobraćajna površina izgrađena od tucaničkog zastora. Vrednost spornih parcela prema izveštaju Poreske uprave opredeljena je na iznos od 12.032,81 dinar a veštačenjem od strane veštaka građevinske struke, tržišna vrednost parcela je opredeljena na iznos od 15.564,40 dinara po m². BB i njenom pravnom prethodniku je isplaćena naknada za površinu od 241m² od parcele .. KO Veternik a koja parcela ima ukupnu površinu 277m² i to po osnovu sporazuma sa Zavodom za izgradnju grada Novog Sada broj 06-7397/3 od 13.06.2005. godine. Tužilja traži isplatu za preostalu površinu od te parcele u površini od 36m² koji deo joj nije isplaćen. Postupak eskproprijacije za predmetne parcele nije vođen.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u smislu odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda usvojili tužbeni zahtev, utvrdili da je tuženi Grad Novi Sad u obavezi da tužiocima isplati novčanu naknadu za katastarske parcele jer se oni ne mogu koristiti svojim svojinskim ovlašćenjima na navedenim katastarskim parcelama zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta, obzirom da im je pravo svojine faktički oduzeto.

Pravno stanovište nižestepenih sudova kao pravilno prihvata i Vrhovni sud, zbog čega su neosnovani navodi i razlozi revizije tuženog kojim se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije propisano je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.), da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.). Saglasno navedenom dozvoljeno oduzimanje prava svojine koji ne predstavlja povredu prava na imovinu postoji samo kada su kumulatovno ispunjena dva uslova, da je učinjeno u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može da bude niža od tržišne.

Odredbom člana 2. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09 ... 145/14) koji je bio na snazi u vreme usvajanja Plana generalne regulacije za deo centra naseljenog mesta Grada Novog Sada koji obuhvata između ostalog i naselje Veternik („Službeni list Grada Novog Sada“ broj 27/15... 32/22) predviđeno je da je namena spornih katastarskih parcela da budu javna saobraćajna površina – ulica.

Odredbom člana 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 70/11 ... 105/14) propisano je da se dobrim u opštoj upotrebi javne svojine smatraju one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su kao takve određene zakonom (javni putevi, javne pruge, most i tunel na javnom putu, pruzi ili ulici, ulica, trgovi, javni parkovi, granični prelazi i drugo), a stavom 10. da su dobra u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije, izuzev puteva drugog reda, koji su u svojini autonomne pokrajine na čijoj se teritorji nalaze, kao i izuzev nekategorisanih puteva, opštinskih puteva i ulica (koji nisu deo auto-puta ili državnog puta prvog ili drugog reda), i trgova i javnih površina koji su u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalaze.

U konkretnom slučaju, sporno zemljište Planskim aktom je predviđeno za javnu površinu – ulicu, pa u situaciji kada je zemljište planskim aktom jedinice lokalne samouprave određeno za ulicu, to zemljište od tog momenta po sili zakona postaje javna svojina. Shodno tome, jedinica lokalne samouprave ima obavezu da zemljište koje je postalo javna svojina izuzme iz poseda ranijeg korisnika i za to mu isplati odgovarajuću naknadu, a upiše u javne knjige svoje pravo svojine na istom.

Imajući u vidu činjenicu da je predmetno zemljište postalo svojina Grada Novog Sada, a naknada nije isplaćena, izvršena je takozvana faktička eksproprijacija koja nastaje kada se na zemljištu grade putevi, infrastrukturni i drugi objekti u javnom interesu, iako ne postoji rešenje o eksproprijaciji zemljišta, odnosno njegovom izuzimanju iz poseda. Stoga je po oceni Vrhovnog suda pravilan zaključak nižestepenih sudova da je zemljište na kome su tužioci bili vlasnici promenilo nosioca prava svojine i po zakonu postalo javna svojina, pa tužioci kojima je oduzeto pravo svojine ne mogu trpeti štetu i posledice zato što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o eksproprijaciji koje bi bilo osnov za isplatu novčane naknade. Tužiocima je time povređeno pravo na imovinu, pa zato imaju pravo na traženu naknadu za faktički oduzetu imovinu. Stoga su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženog da im isplati novčane naknade zbog izvršene faktičke eksprorijacije zemljišta, u visini odmerenoj prema tržišnoj vrednosti utvrđenoj na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka, shodno članu 42. Zakona o eksproprijaciji.

Pasivna legitimacija tuženog Grada Novog Sada proizilazi iz odredbe člana 10. stav 2. i 7. Zakona o javnoj svojini, s obzirom da je sporna parcela planirana za ulicu koja je shodno navedenoj zakonskoj odredbi u svojini jedinice lokalne samouprave, zbog čega je tuženi Grad Novi Sad u obavezi da tužiocima isplati odgovarajuću novčanu naknadu.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković