Presudom Višeg suda u Šapcu Gž 1722/2021 od 31.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu stava prvog i drugog izreke prvostepene presude. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povreda pretrpljenih u saobraćajnoj nezgodi 04.03.2018. godine isplati: na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 70.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 30.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2021. godine do isplate. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u obavezujućem delu stava drugog izreke, tako što je odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime troškova postupka plati 102.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je usvojen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka i obavezan tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati 130.842,00 dinara. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova žalbenog postupka plati 18.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova za period od presuđenja do izvršnosti presude odbijen. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete. Po oceni Vrhovnog suda u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, s obzirom na to da se revizijom osporava utvrđeno učinjenično stanje, a odluka drugostepenog suda o neosnovanosti tužbenog zahteva tužioca zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u ovom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a odluka drugostepenog suda o odbijanju tužbenog zahteva tužioca za naknadu nematerijalne štete primenom odredbi Zakona o obligacionim odnosima ne odstupa od sudske prakse o adekvatnoj uzročnosti. Stoga ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredbe ove glave jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 21.06.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 200.000,00 dinara.

Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno je u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan pod nošenja tužbe, iz čega sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.

Preinačenje prvostepene presude od strane drugostepenog suda u ovom slučaju nije od značaja, u smislu primene odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku, jer posebne odredbe Zakona o parničnom postupku, kojima je regulisan postupak u sporu male vrednosti, isključuju pravo na izjavljivanje revizije u tom postupku, pa specijalno pravilo isključuje primenu opšteg pravila (član 467. Zakona o parničnom postupku).

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

S obzirom na to da troškovi odgovora na reviziju nisu bili neophodni, to je na osnovu člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić