U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik dr Marija Joksović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1934/20 od 12.11.2020. godine, u sednici održanoj 20.01.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1934/20 od 12.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 774/19 od 10.02.2020. godine tužbeni zahtev je delimično usvojen (stav 1.) i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti isplati iznos od 400.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.02.2020. godine, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude (stav 2). Odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 400.000,00 dinara do traženog iznosa od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom (stav 3.). Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 103.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti ove presude pa do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude (stav 4.).

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1934/20 od 12.11.2020. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, a žalba tužene usvojena, pa je presuda Osnovnog suda u Somboru P 774/19 od 10.02.2020. godine u pobijanom usvajućem delu i delu odluke o troškovima parničnog postupka preinačena i odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti isplati iznos od 400.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.02.2020. godine pa do isplate i određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog postupka, dok je ista presuda potvrđena u preostalom delu. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, s pozivom na odredbu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

O reviziji tužioca nije odlučivano na osnovu člana 404. ZPP (posebna revizija) zato što je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka (član 403. stav 2. tačka 2. ZPP).

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju je dana 15.09.1991. godine tužilac je otišao u ... na odsluženje vojnog roka, dana 28.12.1991. godine dobio je prekomandu na Aerodrom „...“ kod ..., ..., gde je učestvovao u borbenim dejstvima u kojima je dana 03.05.1992. godine ranjen u desnu natkolenicu. Posle operacije na VMA u Beogradu pušten je na kućno lečenje. Tužiocu je priznat status ratnog vojnog invalida desete grupe sa 20% invaliditeta i po tom osnovu mesečno prima iznos oko 5.300,00 dinara. U postupku pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu P 6503/2002, koji je okončan presudom od 09.12.2006. godine, tužena je obavezana da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 500.000,00 dinara, između ostalog i za naknadu štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. Tužilac se u periodu od 2008. godine do 2016. godine zbog lošeg psihičkog stanja obraćao lekarima psihijatrima. Zbog tegoba koje je imao u toku 2008. godine ustanovljeno je postojanje psihičkog oboljenja, postraumatskog stresnog poremećaja koje je umanjilo životnu aktivnost tužioca za 25%, koje umanjenje se razlikuje od umanjenja utvrđenog pre 16 godina. Tužilac koristi preporučenu terapiju koja je dala željene rezultate, pa je lečenje završeno 25.10.2016. godine.

Tužbom podnetom dana 24.04.2019. godine tužilac je tražio naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. Tužena je osporila tužbeni zahtev i isticanjem prigovora zastarelosti (član 360. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepni sud je pravilnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i zbog zastarelosti tužiočevog potraživanja odbio njegov tužbeni zahtev.

Nematerijalna šteta koju tužilac potražuje u ovom sporu posledica je oružanih sukoba na delu teritorije bivše SFRJ u kojima je tužilac određeno vreme učestvovao i kao pripadnik oružanih snaga te države.

Šteta prouzrokovana pripadnicima bivše JNA u oružanim sukobima sa paravojnim sa formacijama bivših republika SFRJ do dana njihovog međunarodnog priznanja od strane Generalne skupštine Organizacije Ujedinjenih Nacija (22.05.1992. godine), prouzrokovana je krivičnim delom oružane pobune iz člana 124. KZJ, pa njeno potraživanje zastareva u roku od 15 godina, propisanom za zastarelost krivičnog gonjenja za to delo (član 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima). Ovaj rok je objektivnog karaktera i počinje da teče od dana izvršenja krivičnog dela (član 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima), a zastarelost nastupa protekom poslednjeg dana tog roka (član 362. Zakona o obligacionim odnosima).

U konkretnom slučaju tužiočevo potraživanje je zastarelo, jer je do dana podnošenja tužbe protekao rok od 15 godina u kome zastareva krivično gonjenje krivičnog dela oružane pobune iz člana 124. KZJ, računajući od dana kada su prestali oružani sukobi na području BiH.

Izjavljenom revizijom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava.

Kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti (duži od pet godina), primenjuje se privilegovani rok zastarelosti potraživanja naknade štete u trajanju roka za zastarelost krivičnog gonjenja. Rok zastarelosti krivičnog gonjenja počinje da teče od dana kada je krivično delo izvršeno. Kod produženog krivičnog dela rok zastarelosti počinje teći od dana kada je izvršeno poslednje krivično delo koje ulazi u sastav produženog krivičnog dela, a kod trajnih krivičnih dela rok zastarelosti počinje da teče od prestanka protivpravnog stanja. S obzirom da se u tom slučaju ne primenjuje rok zastarelosti propisan članom 376. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, na čijoj primeni tužilac istrajava tokom postupka i u reviziji, saznanje za štetu i njenog učinioca nema značaja za zastarelost štete prouzrokovane krivičnim delom. Tužilac je naknadu štete mogao tražiti samo do isteka roka zastarelosti krivičnog gonjenja krivičnog dela oružane pobune, u roku od 15 godina od izvršenja tog krivičnog dela. Početak tog roka se u ovom slučaju, računa od dana kada su prestali oružani sukobi na teritoriji tužiočevog tadašnjeg prebivališta usled kojih nije mogao sudskim putem da zahteva naknadu štete i istekao je nekoliko godina pre podnošenja tužbe. Zbog toga je prestalo pravo tužioca da od tužene zahteva ispunjenje obaveze naknade štete, u smislu člana 360. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić