Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 333/23 od 21.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408 Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20) i našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službnoj dužnosti. Revizijski navodi kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP i 374. stav 2. tačka 12. ZPP ne predstavljaju razloge zbog kojih se revizija može izjaviti shodno članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 835/15 od 06.07.2016. godine, razveden je brak parničnih stranaka, maloletna GG, rođena ...2014. godine, poverena je majci AA, a maloletni VV, rođen ...2011. godine, ocu BB, na samostalno vršenje roditeljskog prava uz određivanje načina održavanja ličnih odnosa dece sa roditeljem sa kojim ne živi. Presudom P2 1996/17 od 01.03.2018. godine, izmenjena je ranije doneta odluka u pogledu poveravanja dece tako što je maloletni VV poveren na staranje majci AA. Nakon što je tužilja 22.09.2019. godine sa decom napustila zemlju, bez prethodnog obaveštavanja i saglasnosti oca i otišla sa decom u Norvešku, deca su vraćena u Srbiju 18.08.2020. godine. Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1324/18 od 24.07.2020. godine (radi izmene odluke o vršenju roditeljskog prava, izdržavanja, lišenja roditeljskog prava i određivanja mera zaštite od nasilja u porodici) zajednička maloletna deca stranaka VV i GG povereni su ocu BB na samostalno vršenje roditeljskog prava i uređen način održavanja ličnih odnosa dece sa majkom tako što će se isti odvijati u kontrolisanim uslovima u prostorijama Centra za socijalni rad Odeljenje Zvezdara. Navedena presuda je potvrđena od strane drugostepenog suda u ovom delu, dok je ukinuta u delu kojim je tužilja delimično lišena roditeljskog prava nad maloletnom decom. U nastavku postupka rešenjem P2 4/21 od 26.08.2021. godine određena je privremena mera kojom je tužilja delimično lišena roditeljskog prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život maloletne dece. Veštačenjem sprovedenim u ovom postupku P2 4/21, preko Instituta za mentalno zdravlje od 20.06.2022. godine, tužilji je dijagnostifikovana nespecifikovana akutna psihoza kao privremena duševna poremećenost, emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti nastao najverovatnije u sklopu visoke vulnerabilnosti i preosetljivosti na separaciju, da nema indikacija za delimičnim oduzimanjem roditeljske podobnosti ukoliko se realizuje psihijatrijsko lečenje, da tužilja raspolaže roditeljskim kapacitetima u domenu zadovoljavanja bazičnih potreba svoje dece, ali ne zadovoljava adekvatno razvojne potrebe (tokom boravka u inostranstvu deca nisu pohađala školu) i emocionalne potrebe dece, dok otac nema znakova privremene niti stalne duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti, ne pokazuje elemente zaostalog duševnog razvoja i raspolaže adekvatnim roditeljskim kapacitetima, ispunjava bazične razvojne i emocionalne potrebe dece. Deca imaju dobar odnos i sa ocem i sa majkom, s tim što je neophodno nastaviti psihološko praćenje dečaka u cilju prevenije eventualnih psihičkih teškoća koje su do sada uspešno sanirane tretmanom u razvojnom savetovalištu. Nakon procene stručnjaka da je u najboljem interesu da deca budu poverena ocu, tužilja je iskazivala neprimereno ponašanje u prostorijama centra, a nakon što je izmenjena odluka o poveravanju dece, tužilja je odbijala da tuženom preda dokumenta, zdravstvene kartice, školske kljižice, udžbenike i garderobu dece. Tužilja je postajala napetija, manifestovala je agresiju, neprijateljstvo prema stručnim radnicima, što je sve uticalo na uznemirenost dece, pa su deca upućena u razvojno savetovalište, a odlukom stručnog tima privremeno obustavljeno viđanje majke sa decom u kontrolisanim uslovima zbog procene visokog rizika od psihičkog uznemiravanja dece usled neprimerenog sadržaja kojim ih je majka izlagala. Na osnovu podataka dobijenih praćenjem porodice od razvoda, Centar za socijalni rad je dao mišljenje da je u interesu dece da otac vrši roditeljsko pravo i da se ne menja odluka o poveravanju dece. Sveobuhvatnim mišljenjem Odeljenja Zvezdara i izveštaja Odeljenja Zemun, koje je postupalo zamolno, procenjeno je da otac na adekvatan način vodi brigu o deci i da je u stanju da deci osigura stabilnost i bezbednost. Maloletna deca su odlični đaci, nastavnici i učitelji za njih imaju samo reči hvale, otvoreni su u komunikaciji VV ima problema sa mucanjem i jednom nedeljno ide kod psihologa van škole, a otac i njegova supruga brinu o deci, redovno dolaze na roditeljske sastanke i odgovaraju na pozive škole, deca su pedantna i uredna. U izveštaju Odeljenja Zvezdara od 26.12.2022. godine je navedeno da je tužilja više puta odlazila u policijsku stanicu Zvezdara i u organ starateljstva donoseći oružje i preteći stručnom timu i zaposlenima, zbog čega je u pratnji policije vozilom hitne pomoći odvedena u Kliniku za psihijatrijske bolesti „Laza Lazarević“, gde je pregledana i zadržana na lečenju, a 11.03.2022. godine otpuštena sa klinike uz savet da redovno prima prepisanu terapiju. Kako je terapija dala očekivane rezultate, a imajući u vidu da su maloletna deca verbalizovala želju da viđaju majku van prostorija, privremenom merom od 30.06.2022. godine određeno je da se kontakti dece sa majkom odvijaju na način naveden u ovoj meri van kontrolisanih uslova. Međutim, nakon što je Tim za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja DZ ukazao na postojanje visokog rizika po bezbednost dece zbog situacija koje su se dešavale, te emotivnih doživljaja dece u vezi sa navedenim, uređen je način održavanja ličnih odnosa majke sa decom ponovo u kontrolisanim uslovima, a prema mišljenju organa starateljstva aktuelno ne postoji osnov za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava.

Na osnovu utvrđenih činjenica i prihvaćenog mišljenja organa starateljstva, nižestepeni sudovi su zaključili da nisu ispunjeni uslovi za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava, kod utvrđenog da postoji visok rizik po bezbednost dece prilikom viđanja sa majkom, zbog toga što tužilja u situaciji produžene frustracije zbog odvojenosti od dece pokazuje slabiju empatičnost i svoje potrebe stavlja ispred potreba dece, a da otac ispunjava svoju roditeljsku ulogu na adekvatan način. Otac sa decom ima razvijen emotivni odnos i pun roditeljski kapacitet da se brine o njihovom zdravlju, obrazovanju i školovanju, pa su primenom odredaba člana 6., 77. stav 3. i 277. Porodičnog zakona odbili tužbeni zahtev.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Samostalno vršenje roditeljskog prava u skladu sa članom 77. stav 3. Porodičnog zakona, može se izmeniti ako su u međuvremenu nastupile okolnosti koje opravdavaju izmenu vršenja roditeljskog prava i ako je to u najboljem interesu deteta (član 6. stav 1. i član 266. stav 1. Porodičnog zakona). Spor za izmenu vršenja roditeljskog prava je spor o vršenju roditeljskog prava, uređen članovima 261.-273. Porodičnog zakona, koji predviđa postojanje promenjenih okolnosti od značaja za izmenu vršenja roditeljskog prava sa aspekta najboljeg interesa deteta.

Odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. Najbolji interes deteta predstavlja pravni standard koji se ceni prema okolnostima konkretnog slučaja, a elementi procene najboljeg interesa su uzrast, pol i druge karakteristike deteta, bezbednost deteta i osećanje deteta, potrebe deteta i sposobnost roditelja da prepozna razvojne potrebe deteta, očekivanje i uticac promenjenih okolnosti na dete. U konkretnom slučaju u najboljem interesu maloletne dece je da roditeljsko pravo i dalje vrši otac, s obzirom da se nisu stekli uslovi za izmenu vršenja roditeljskog prava kod utvrđene činjenice da majka nema potpuni kapacitet za samostalnu brigu i staranje o maloletnoj deci, a da otac ispunjava svoju roditeljsku ulogu na adekvatan način. Tuženi sa suprugom brine o deci, redovno dolazi na roditeljske sastanke i odgovara na pozive škole, a deca su pedantna i uredna. Vrhovni sud nalazi da je pravilno ocenjen interes maloletne dece, s obzirom na odsustvo izmenjenih okolnosti koje bi vodile promeni vršenja roditeljskog prava koje je povereno ocu.

Uporište za ocenu da ne postoji osnov za izmenu vršenja roditeljskog prava, zasnovano je na upoređivanju odnosa roditelja sa maloletnom decom pre i nakon donošenja presude čija se izmena traži, pribavljenim nalazom organa starateljstva i sveobuhvatnom analizom datih nalaza i mišljenja, pa se neosnovano revizijom ponavljaju već istaknuti navodi u žalbi da je presuda zasnovana isključivo na nalazu i mišljenju sprovedenom u krivičnom postuku K 980/21.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je reviziju tužilje odbio kao neosnovanu i odlučio kao u izreci odluke primenom člana 414. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković