U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilja AA i BB, obe iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Ristić, advokat iz ..., protiv tuženih Doma zdravlja „Dr Ljubinko Đorđević“ iz Svrljiga, čiji je punomoćnik Dragan Lazarević, advokat iz ... i tužene VV iz ..., čiji su punomoćnici Dušan Ignjatović i Milan Delić, advokati iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene VV iz ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3015/2022 od 22.03.2023. godine, u sednici održanoj dana 25.01.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene VV iz ... izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3015/2022 od 22.03.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 28088/21 od 01.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile da se obavežu tuženi da solidarno na ime naknade nematerijalne štete usled smrti bliskog lica isplate i to tužilji AA, supruzi sada pok. GG iznos od 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.10.2020. godine do konačne isplate i tužilji BB, ćerki sada pok. GG iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.10.2020. godine do konačne isplate; stavom drugim izreke, obavezane su tužilje da na ime naknade troškova postupka isplate tuženom Domu zdravlja „Dr Ljubinko Đorđević“ iz Svrljiga iznos po 57.350,00 dinara i tuženoj VV iz ... iznos od po 48.188,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3015/2022 od 22.03.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu P 28088/21 od 01.04.2022. godine tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilja, pa su obavezani tuženi da solidarno na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica isplate tužilji AA iznos od 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja 01.04.2022. godine do konačne isplate, dok je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od 20.10.2020. godine do 01.04.2022. godine odbijen kao neosnovan i isplate tužilji BB iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 01.04.2022. godine do konačne isplate, dok je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od 20.10.2020. godine do 01.04.2022. godine odbijen kao neosnovan; stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiljama na ime naknade troškova postupka solidarno isplate iznos od 157.100,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena VV je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijlanog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, ... 18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud kao revizijski pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA je supruga, a tužilja BB ćerka sada pok. GG, bivšeg iz ..., koji je preminuo dana ...2014. godine u Domu zdravlja „Dr Ljubinko Đorđević“ u Svrljigu. Krajem 2011. godine sada pokojnom GG je postavljena dijagnoza malignog tumora grkljana, pa je na ORL Klinici u Nišu iste godine operisan, odstranjen mu je grkljan i postavljena kanila na hiruški otvoren prednji deo dušnika. Zbog metastaza na levoj strani vrata iste su juna 2013. godine hiruški uklonjene, a februara meseca 2014. godine zbog novih metastaza koje su bile u bliskom kontaktu sa glavnom arterijom, iste su hiruškim putem uklonjene. Nakon otpuštanja sa lečenja odlazio je svakog drugog dana na previjanje na ORL Kliniku u Nišu. Dana ...2014. godine stanje sada pok. GG se pogoršalo, tako što je krenulo krvarenje iz vrata, zbog čega je tužilja AA u ranim jutarnjim časovima (06,30) otišla u Dom zdravlja u Svrljigu i zatražila medicinsku pomoć. Tužilju je primila medicinska sestra koja je pozvala dežurnog lekara, ovde tuženu VV, koja je zatražila zdravstvenu knjižicu za sada pok. GG, a koju tužilja u panici nije ponela sa sobom, pa joj je dr VV saopštila da ne može da napiše nalog za sanitetsko vozilo bez zdravstvene knjižice i da ne može da napusti prostorije Doma zdravlja radi pregleda njenog supruga zbog mogućnosti hitnog slučaja. AA se vratila kući i dovela u Dom zdravlja supruga koji je obilno krvario i gušio se, a došli su oko 06,55 časova u Dom zdravlja. Sada pok. GG lekarsku pomoć nije ukazala dr VV, već druga doktorka DD, ali i pored ukazane pomoći suprug tužilje AA je preminuo u 07,30 časova. Prema potvrdi o smrti koja je sačinjena u Domu zdravlja u Svrljigu konstatovano je da je uzrok smrti bolest od koje je pok. GG bolovao. Od strane tuženog Doma zdravlja pokrenut je disciplinski postupak prema tuženoj VV zbog učinjene teže povrede radne dužnosti nesavesnog i neblagovremenog vršenja radnih i drugih obaveza, te joj je izrečena mera novčane kazne u visini od 30% neto zarade u trajanju od 4 meseca. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu K br. 817/17 od 20.06.2018. godine, tužena VV je oglašena krivom za krivično delo neukazivanje lekarske pomoći iz člana 253. stav 1. KZ. Veštačenjem veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da je tužilja AA trpela jake duševne patnje usled smrti bliskog lica u trajanju od jedne godine, u srednjem stepenu još pola godine, a da će lake duševne patnje slabog intenziteta trajati i u budućnosti. Veštačenjem je utvrđeno da je tužilja BB pretrpela stres, da zbog istog nije bila funkcionalna jer joj je porodični milje omogućio sagledavanje i kompenzaciju gubitka, ali da su duševne patnje jakog intenziteta trajale oko 6 meseci, srednjeg intenziteta godinu dana, a lake duševne patnje trajale su do okončanja parastosa nakon tri godine.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zauzeo pravni stav da u konkretnom slučaju nije utvrđeno da je tužena VV svojim postupanjem prouzrokovala smrt sada pok. GG, zbog čega ona ne može biti odgovorna za naknadu štete zbog smrti bliskog lica kako to tužilje traže istaknutim tužbenim zahtevom, zbog čega je tužbeni zahtev u odnosu na istu odbijen. Naime, tužena VV jeste odbila da blagovremeno ukaže lekarsku pomoć sada pok. GG zbog čega je i oglašena krivom u krivičnom postupku, međutim, nije utvrđeno da je propust tužene doveo do smrti sada pok. GG, a samim tim i do duševnih bolova tužilja.

Suprotno zaključku i pravnom stavu prvostepenog suda, drugostepeni sud je zauzeo pravni stav da su tuženi u obavezi da tužiljama solidarno naknade štetu, jer sada pok. GG nije pružena odgovarajuća zdravstvena zaštita od strane lekara tuženog Doma zdravlja „Dr Ljubinko Đorđević“ iz Svrljiga, odnosno tužene dr VV koja je odbila da pregleda pacijenta, ukaže mu pomoć, što je bila dužna da učini; tužena VV je u krivičnom postupku oglašena krivom za krivično delo neukazivanje lekarske pomoći iz člana 253. stav 1. KZ u vezi sa smrću pok. GG, protiv iste je vođen i disciplinski postupak u kome joj je izrečena disciplinska mera, te ista u smislu odredbe člana 154. Zakona o obligacionim odnosima po osnovu krivice odgovara za štetu zajedno sa tuženim Domom zdravlja „Dr Ljubinko Đorđević“ koji je odgovoran po članu 170. i 171. ZOO, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, odlučujući kao u izreci pobijane presude.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je odlučio pravilnom primenom materijalnog prava, pa je neosnovano revizijsko ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 93/2014, važeći u vreme smrti sada pok. GG) odredbom člana 5. stavom 1. bilo je propisano da je zdravstvena delatnost, delatnost kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita građana, a koja obuhvata sprovođenje mera i aktivnost i zdravstvene zaštite koje se u skladu sa zdravstvenom doktrinom i uz upotrebu zdravstvenih tehnologija koriste za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi, a koju obavlja zdravstvena služba.

Odredbom člana 219. stav 3. navedenog Zakona, propisano je da za lica umrla u zdravstvenoj ustanovi vreme i uzrok smrti utvrđuje se u zdravstvenoj ustanovi i o tome obaveštava nadležni organ opštine, odnosno grada.

Odredbom člana 222. navedenog Zakona propisano je da kao posebna mera utvrđivanja vremena i uzroka smrti umrlih lica vrši se obdukcija (stav 1.); obdukcija se obavezno vrši na licu umrlom u zdravstvenoj ustanovi ako nije utvrđen uzrok smrti (stav 2. tačka 1. navedenog člana).

Naime, Vrhovni sud prihvata pravni stav drugostepenog suda da sada pok. GG nije pružena odgovarajuća zdravstvena zaštita od strane lekara tuženog Doma zdravlja, odnosno tužene dr VV, koja je odbila da pregleda pacijenta i ukaže mu stručnu pomoć, što je bila dužna da učini, zbog čega je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu K 817/17 od 20.06.2018. godine oglašena krivom za krivično delo neukazivanje lekarske pomoći iz člana 253. stav 1. KZ i protiv koje je vođen i disciplinski postupak zbog učinjene teže povrede radne dužnosti nesavesnog i neblagovremenog vršenja radnih obaveza, te joj je izrečena mera novčana kazna u visini od 30% neto zarade u trajanju od četiri meseca, zbog čega postoji odgovornost iste u smislu člana 13. ZPP i 154. stav 1. ZOO.

Odredbom člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je nadoknadi ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice, što znači da je u konkretnom slučaju teret dokazivanja na tuženoj.

Kod utvrđene činjenice da sada pok. GG nije pružena odgovarajuća zdravstvena zaštita od strane tuženih, odnosno tužena VV je odbila da istog pregleda i ukaže mu stručnu pomoć, to tužena nije dokazala da njene krivice u konkretnom slučaju nema i da bi GG baš tog jutra preminuo svakako, čak i da mu je ukazana stručna medicinska pomoć lekara zbog obilnog krvarenja. Ovo tim pre što je sada pok. GG preminuo u zdravstvenoj ustanovi, a uzrok smrti nije utvrđen u smislu člana 219. stav 3. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 93/2014, važeći u vreme smrti pok. GG) niti je rađena obavezna obdukcija u smislu člana 222. stav 1. i stav 2. tačka 1. navedenog Zakona. Zbog navedenog neosnovani su revizijski navodi tužene u pogledu osnova odgovornosti tužene za naknadu tražene štete, koju je drugostepeni sud dosudio pravilnom primenom člana 200. i člana 201. Zakona o obligacionim odnosima.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka doneta na osnovu člana 165. stav 2. ZPP u vezi sa članom 153. i 154. ZPP.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija,

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković