.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 17743/2022
11.01.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca „Ventura“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Vladimir Zec, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Obrad Pašajlić, advokat iz ..., uz učešće umešača na strani tužene ZZ „Unija“ u likvidaciji, Ilandža, koju zastupa likvidacioni upravnik Radivoje Nišavić, radi činidbe, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 901/21 od 09.03.2022. godine, u sednici održanoj 11.01.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 901/21 od 09.03.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 901/21 od 09.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 686/18 od 21.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženu da vrati novčana sredstva ZZ „Unija“ u likvidaciji, tako što će glavni dug u iznosu od 3.081.900,00 dinara uplatiti na tekući račun ZZ „Unija“ u likvidaciji, u Ilandži, sa zakonskom zateznom kamatom po stopi određenoj Zakonom o zateznoj kamati počev od 29.09.2011. godine (dan prijema poslednjeg novčanog iznosa) pa do uplate celokupnog iznosa na račun ZZ „Unija“ u Ilandži, u likvidaciji, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 347.854,75 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 901/21 od 09.03.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrdio presudu Osnovnog suda u Pančevu P 686/18 od 21.09.2020. godine, a žalbu tužioca je odbio kao neosnovanu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučavanje o posebnoj reviziji, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predmet tražene pravne zaštite je vraćanje, od strane tužene, u imovinu umašača na njenoj strani, novčanih sredstva koja je njoj isplatio umešač, a zbog nemogućnosti naplate tužiočevog potraživanja koje on ima prema umešaču. Odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava, a revizijom tužioca se ne ukazuje na zakonske razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije već na bitne povrede odredaba parničnog postupka (pogrešna primena odredbe člana 8. Zakona o parničnom postupku) i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nisu razlozi za izjavljivanje posebne revizije, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi vraćanja novčanih sredstava na račun umešača, tužilac je podneo 18.05.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 3.081.900,00 dinara, što je protivvrednost 26.075,81 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da je revizija tužioca nedozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
