Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2550/22 od 01.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene Republike Srbije – Ministarstva finansija i prvostepena odluka potvrđena u stavu prvom, trećem i petom izreke i u stavu drugom izreke u odnosu na Republiku Srbiju – Ministarstvo pravde. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, blagovremeno je izjavila reviziju tužena Republika Srbija – Ministarstvo finansija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dala odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) i našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud u postupku po reviziji vodi računa po službenoj dužnosti. Kako je predmet tužbenog traženja zahtev za utvrđenje prava po osnovu Ugovora o oročenim depozitima i za isplatu duga po osnovu ovih ugovora, kao javnog duga Republike Srbije, za rešavanje ovakvog zahteva nadležan je sud opšte nadležnosti shodno članu 1. ZPP, pa je pravilno cenjen prigovor stvarne nenadležnosti od strane nižestepenih sudova kao neosnovan. Nema ni drugih povreda postupka koji mogu biti razlog za izjavljivanje revizije dok bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se ukazuje revizijom ne može biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila deponent deviznih sredstava po ugovorima o oročavanju deviznih sredstava građana kod „Dafiment banke“ a.d. Beograd. Tužilja je svoja potraživanja po tom osnovu prijavila Privrednom sudu u Beogradu u postupku likvidacije banke. Tužilja se više puta obraćala komisiji Vlade RS, koja je u skladu sa Odlukom o načinu i uslovima izdavanja potvrde o utvrđivanju prava na isplatu dospelih obaveza deponentima „Dafiment banke“ a.d. Beograd u likvidaciji i građanima koji su devizna sredstva položili kod „Banke privatne privrede Crne Gore“ d.d. Podgorica, utvrđivala visinu obaveza prema građanima koji su devizna sredstva položili kod ovih banaka i to na osnovu dokumentacije Privrednog suda u Beogradu i druge verodostojne dokumentacije, a potom štedišama izdavala potvrdu o tome. Komisija je konstatovala da nije priložena verodostojna dokumentacija (originalni ugovori i priznanice o uplati i isplati) po kojima bi se moglo utvrditi tužiljino pravo na isplatu po osnovu neisplaćenih oročenih deviznih sredstava građana po ugovorima o depozitima građana kod „Dafiment banke“ a.d. u likvidaciji koji su postali javni dug Savezne Republike Jugoslavije. U deviznom dosijeu tužilje broj .. nalaze se 42 ugovora o oročavanju deviznih sredstava sa priznanicama o uplatama i isplatama po tim ugovorima, a nakon što je njihova autentičnost dovedena u sumnju, veštačenjem od strane sudskog veštaka grafologa utvrđeno je da se autentičan potpis tužilje nalazi na 24 ugovora i priznanicama o uplatama i isplatama po tim ugovorima, a što proizlazi i iz iskaza tužilje i svedoka BB, VV i GG, službenika „Dafiment banke“ koji su potpisivali ugovore umesto klijenata. Utvrđeno je da su 24 ugovora na kojima se nalazi autentičan potpis tužilje originalni primerci, a da se njen potpis nalazi na njima u indigo kopiji, te da su priznanice o uplatama i isplatama po tim ugovorima originalne. DD, radnik Narodne banke Srbije, koji je obavljao administrativno-tehničke poslove za Komisiju koja je izdavala potvrde o potraživanjima štediša „Dafiment banke“ potvrdio je da je sva dokumentacija iz Privrednog suda, koji je vodio postupak likvidacije „Dafiment banke“, preneta u Narodnu banku čiji su službenici zatim obavljali tehnički deo posla za Komisiju koja je utvrđivala visinu potraživanja deponenata i njemu je lično poznato da su se ugovori koji su bili predmet grafološkog veštačenja nalazili u deviznom dosijeu tužilje. Prema nalazu veštaka ekonomsko-finansijske struke, visina potraživanja po 24 ugovora za koje je utvrđeno da se na njima nalaze autentični potpisi tužilje, primenjujući pri tome metodologiju iz člana 2. Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po ugovorima o deviznim depozitima građana oročenim kod „Dafiment banke“ a.d. Beograd u likvidaciji i tačke 2. Odluke Vlade RS o bližim uslovima i načinu vršenja konverzije deviznih depozita građana oročenih kod „Dafiment banke“ a.d. Beograd u likvidaciji u obveznice Republike Srbije, uračunavajući po svakom od ugovora isplate glavnica i kamata i koristeći kurs evra na dan 19.08.2022. godine, iznosi 191.897,34 evra prema tabeli o visini potraživanja za svaki od 24 ugovora. Komisija koju je formirala Vlada tužene Republike je više puta (14.08.2007. godine, 10.02.2009. godine, 26.01.2010. godine i 05.03.2013. godine) odlagala da odlučuje o zahtevu tužilje za izdavanje potvrde sa obrazloženjem da se na osnovu prezentovanih dokumenata predmet po zahtevu tužilje ne može obraditi i pustiti na isplatu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i odredaba Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po ugovorima o deviznim depozitima građana oročenim kod „Dafiment banke“ a.d. Beograd u likvidaciji i po deviznim sredstvima građana položenim kod „Banke privatne privrede Crne Gore“ d.d. Podgorica, kojim su uređeni uslovi i način regulisanja obaveza po osnovu neisplaćenih oročenih deviznih sredstava građana po ugovorima o depozitu građana kod „Dafiment banke“ a.d. Beograd u likvidaciji koji su postali javni dug Savezne Republike Jugoslavije u skladu sa članom 4. Zakona o izmirenju obaveza po osnovu devizne štednje građana („Službeni list SRJ“, br. 59/98, 44/99 i 53/2001), kao i dinamike izvršavanja obaveza (počev od 2002. godine zaključno sa 2016. godinom), nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev.

Vrhovni sud nalazi da je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo.

Zakonom o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po ugovorima o deviznim depozitima građana oročenim kod „Dafiment banke“ a.d. Beograd u likvidaciji i po deviznim sredstvima građana položenim kod „Banke privatne privrede Crne Gore“ d.d. Podgorica („Službeni list SRJ“, br. 36/2002) uređeni su uslovi i način regulisanja obaveza po osnovu neisplaćenih oročenih deviznih sredstava građana po ugovorima o depozitu građana kod „Dafiment banke“ a.d. Beograd u likvidaciji koji su postali javni dug Savezne Republike Jugoslavije u skladu sa članom 4. Zakona o izmerenju obaveza po osnovu devizne štednje građana („Službeni list SRJ“, br. 59/98, 44/99 i 53/2001). Članom 4. stav 1. i 2. navedenog zakona propisana je dinamika izvršenja obaveza u periodu od 2002. godine do 2016. godine, a stavom 3. navedenog člana određeno je da deponenti stiču pravo na isplatu dospelih obaveza iz ovog člana od dana kada se utvrdi visina obaveze prema njima, odnosno od dana kada dobiju potvrdu o tome od nadležnih organa vlada Republike Srbije i Republike Crne Gore. Način i uslovi izdavanja potvrde iz stava 3. ovog člana utvrđuje vlada Republike Srbije i Republike Crne Gore (stav 6.). Vlada Republike Srbije je 15.08.2002. godine donela Odluku o načinu i uslovima izdavanja potvrde o utvrđivanju prava na isplatu dospelih obaveza deponentima „Dafiment banke“ a.d. Beograd u likvidaciji i građanima koji su devizna sredstva položili kod „Banke privatne privrede Crne Gore“ d.d. Podgorica („Službeni glasnik RS“, br. 48 od 19.08.2002. godine) i uredila bliže uslove i način izdavanja potvrde o utvrđivanju prava na isplatu dospelih obaveza deponentima „Dafiment banke“ a.d. Beograd u likvidaciji i građanima koji su devizna sredstva položili kod „Banke privatne privrede Crne Gore“ d.d. Podgorica i obrazovala Komisiju za izdavanje potvrde na osnovu kojih se utvrđuje pravo na isplatu dospelih obaveza prema deponentima. Tačkom 4. Odluke propisano je da Komisija utvrđuje pravo na isplatu obaveza deponentima na osnovu neisplaćenih oročenih depozita tih deponenata, umanjenih za iznos obračunatih ugovorenih kamata na te depozite i za iznos isplata izvršenih po depozitima do otvaranja postupka likvidacije nad „Dafiment bankom“ a.d. Beograd, prema dokumentaciji Trgovinskog suda u Beogradu.

Na osnovu navedenih odredaba zakona, Republika Srbija je kao sopstveni javni dug preuzela obaveze nastale po osnovu neisplaćenih oročenih deviznih sredstava građana, između ostalog, i obaveza nastalih po ugovorima o depozitu građana kod „Dafiment banke“ a.d. Beograd.

U konkretnom slučaju, tužilja se u skladu sa Odlukom o načinu i uslovima izdavanja potvrde o utvrđivanju prava na isplatu dospelih obaveza deponentima „Dafiment banke“ a.d. Beograd u likvidaciji i građanima koji su devizna sredstva položili kod „Banke privatne privrede Crne Gore“ d.d. Podgorica više puta obraćala Komisiji Vlade Republike Srbije, koja tužilji nije izdala potvrdu na osnovu koje bi se utvrdilo pravo tužilje na isplatu po osnovu neisplaćenih oročenih deviznih sredstava u odnosu na „Dafiment banku“ a.d. Beograd u likvidaciji koji su postali javni dug Savezne Republike Jugoslavije navodeći kao razlog nedostatak originalnih ugovora i priznanica o uplati i isplati. Međutim, suprotno tome u dosijeu tužilje broj .., koji je stavljen na raspolaganje od strane tužene Narodne banke Srbije, nalazi se originalna dokumentacija – ugovori o oročavanju deviznih sredstava građana po ugovorima o depozitu građana kod „Dafiment banke“ a.d. Beograd, sa priznanicama o uplatama i isplatama, uz autentični potpis tužilje na 24 ugovora i priznanicama o uplatama i isplatama po tim ugovorima, a kako je tužilja u vreme stupanja na snagu Zakona imala prebivalište na teritoriji Srbije (uverenje o prebivalištu tužilje od 18.02.2016. godine), pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je osnovan njen zahtev za utvrđenje prava na isplatu neisplaćenih iznosa po ugovorima o oročenom depozitu u odnosu na tuženu Republiku Srbiju, jer je reč o javnom dugu za koji odgovara tužena Republika Srbija. Visina potraživanja po ugovorima o oročavanju deviznih sredstava na kojima se nalazi autentični potpis tužilje, utvrđen je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka uz primenu kursa evra na dan 19.08.2002. godine i isplata glavnice i kamate kako je predviđeno zakonom. Isplata novčanog potraživanja je dospela u celosti s obzirom da je rok za isplatu obveznica stare devizne štednje protekao 2016. godine. Pored isticanja prigovora stvarne nenadležnosti, koji je pravilno ocenjen kao neosnovan, tužena Republika Srbija u reviziji osporava činjenično stanje, što ne može biti predmet isticanju revizije u smislu člana 407. ZPP.

Zahtev tužilje i tužene Republike Srbije-Ministarstva finansija za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, jer troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebi radi odlučivanja o reviziji, a tužena nije uspela u postupku po reviziji.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković