Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilje, sa zahtevom za naknadu troškova povodom njegovog sastava.

Ispitujući pobijanu pravnosnažnu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011- dr.za i 6/2015), Vrhovni sud je našao da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP koja ne može biti razlog za izjavljivanje revizije, dok se ne ukazuje na postojanje drugih povreda postupka koje bi mogle biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zasnovale zajednicu života u toku 2017. godine, a brak su zaključile 2020. godine. U toku zajednice života živeli su u kući tuženog u ... u ulica ... br. ..., koja ima dve odvojene stambene jedinice. Tuženi nema dece, dok tužilja ima dvoje dece iz prethodnog braka. Parnične stranke su približno iste visine i kilaže, a tuženi boluje od ... . U toku 2023. godine došlo je do poremećaja bračnih odnosa zbog čega je tuženi podneo tužbu za razvod braka, a tužilja se iselila iz kuće. Nakon toga su se pomirili i tužilja se vratila da živi sa tuženim, koji je povukao tužbu za razvod braka. Međutim, i dalje je dolazilo do povremenih nesuglasica stranaka zbog različitih karaktera. Tuženi nikada nije udario tužilju. Dana 01.01.2025. godine tužiljin sin VV je došao kod njih u posetu kada je došlo do svađe između njega i tuženog. Tužilja je stala između njih dvojice da bi sprečila dalju svađu, a rukama je držala tuženog sprečavajući ga da se pomeri, dok je VV izašao iz kuće i pozvao policiju, koja je ubrzo izašla na lice mesta i u daljem postupanju je tuženom izrekla hitnu meru privremenog udaljenja iz stana i zabranu kontaktiranja sa tužiljom u trajanju od 48 sati. Ova mera je produžena rešenjem Osnovnog suda u Somboru Np 9/25 od 02.01.2025. godine na 30 dana, odnosno najduže do 03.02.2025. godine. Nakon toga, tuženi je nastavio da živi na istoj adresi, ali u stanu koji je odvojen od stana u kojem je ostala da živi tužilja. Nakon izricanja privremene mere zaštite od nasilja u porodici u ovom postupku (rešenjem Osnovnog suda u Somboru P2 60/25 od 04.02.2025. godine), tuženi se preselio kod komšije koji živi u istoj ulici. Rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Somboru Kt 78/25 od 19.03.2025. godine odbačena je krivična prijava PU Sombor od 15.01.2025. godine sa obrazloženjem da ne postoji osnov sumnje da je tuženi izvršio krivično delo nasilje u porodici ili bilo koje drugo delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Pred Osnovnim sudom u Somboru je u toku parnica za razvod braka koju je ponovo pokrenuo tuženi.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da u konkretnom slučaju ne postoji nasilje u porodici u smislu člana 197. Porodičnog zakona, čiji bi akteri bili tuženi u svojstvu nasilnika i tužilja u svojstvu žrtve. Prema stanovištu sudova, u konkretnom slučaju se radi o modelu neadekvatnog ponašanja supružnika koji je posledica njihovog poremećenog partnerskog odnosa, ali bez elemenata nasilja u porodici, s obzirom na utvrđenje da tuženi nikada nije udario tužilju ili na bilo koji drugi način ugrožavao njen telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo, niti u ponašanju tuženog prema tužilji ima elemenata drskog, bezobzirnog ili zlonamernog ponašanja, zbog čega su procenili da u konkretnom slučaju nije potrebno izricati tuženom tražene mere zaštite od nasilja u porodici. Iz tih razloga su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev, a posledično su ukinuli prethodno određenu privremenu meru u ovoj parnici.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište nižestepenih sudova zasnovano je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

.Nasilje u porodici definisano je odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona kao ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja) određeni su stavom 2. istog člana, uz dalje određivanje da se nasiljem u porodici smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja). Mere zaštite od nasilja u porodici su propisane članom 198. Porodičnog zakona i to su mere koje sud izriče u parničnom postupku, odnosno u porodičnopravnom sistemu zaštite od nasilja u porodici, nezavisno od krivičnopravne zaštite od nasilja u porodici i mera koje se izriču u postupcima pred drugim nadležnim državnim organima u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016 i 10/2023).

Polazeći od porodično-pravne definicije nasilja u porodici i utvrđenog ponašanja tuženog u spornom događaju koji se desio 01.01.2025. godine, Vrhovni sud prihvata kao pravilan činjenično-pravni zaključak nižestepenih sudova da se ponašanje tuženog prema tužilji ne može okarakterisati kao akt nasilja u porodici. Neosnovani su navodi revidenta da je u konkretnom slučaju trebalo izvesti dokaz veštačenjem radi procene da li je bilo nasilja tuženog prema tužilji, jer se u suprotnom radi samo o subjektnvnom utisku postupajućeg sudija. Naime, da li u nekom slučaju ima elemenata nasilja u porodici ili ne jeste procena suda koja se zasniva na sveobuhvatnoj oceni izvedenih dokaza i utvrđenom činjeničnom stanju, koje se zatim podvodi pod porodično-pravnu definiciju nasilja u porodici. U konkretnom slučaju, i po oceni Vrhovnog suda, ponašanje tuženog iz opisanog događaja od 01.01.2025. godine nema elemanata nasilja u porodici u smislu člana 197. Porodičnog zakona, jer tužilja nije dokazala, niti je sud istražnim načelom utvrdio da je u opisanom događaju, a i mimo njega, bilo izazivanja straha, nespokojstva i strepnji tužilje, koji bi bili izazvani takvim ponašanjem tuženog kojim bi on narušavao njen telesni integritet, duševni mir i zdravlje ili spokojstvo.

Procenjujući sporni događaj koji se desio 01.01.2025. godine između sina tužilje i tuženog, u kojem je tužilja učestvovala u smislu što ih je razdvajala u svađi i stala između njih dvojice kako bi sprečila fizički kontakt (rukama pridržala tuženog), nižestepeni sudovi su procenili da tuženi u opisanoj situaciji nije ugrožavao ni telesni ni duševni integritet tužilje, jer nije ispoljio nikakvo nasilje prema tužilji (ni fizičko, ni verbalno) da bi bilo potrebno i opravdano izreći mu meru iseljenja i zabrane prilaska i uznemiravanja tužilje. Pri tome, mere zaštite od nasilja u porodici se ne izriču samo kao sankcija za učinjenu povredu, već u cilju zaštite žrtve nasilja, odnosno iz preventivnih razloga radi sprečavanja budućeg nasilja i uznemiravanja, te obezbeđenja spokojstva i bezbednosti žrtvi. U konkretnom slučaju, osim problema u komunikaciji i međusobnom ophođenju stranaka, koji su uzrokovani njihovim nesuglasicama i poremećenim partnerskim odnosima zbog različitih karakter, zbog čega je tuženi i odlučio da okonča brak sa tužiljom podnošenjem tužbe za razvod, nije bilo nasilja u porodici.

Preostalim navodima revizije ponavljaju se navodi koji su isticani tokom prvostepenog postupka i u izjavljenoj žalbi protiv prvostepene presude, a zapravo se njima osporava ocena izvedenih dokaza i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, pa ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ZPP radi o reviziji u porodičnom sporu radi zaštite od nasilja u porodici.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako sastav odgovora na reviziju nije trošak koji je bio neophodan tuženom za vođenje ove parnice, to je primenom člana 154. stav 1. u vezi člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković