Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena žalba tužene, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata na ime naknade nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica primenom člana 172., 200. i 377. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO („Službeni list SFRJ“ br 27/98 ... 57/89 i „Službeni list SRJ“ broj 31/93).

Prema oceni Vrhovnog suda, u konkretnom situaciji nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja, s obzirom na to da je odluka o tužbenom zahtevu zasnovana na primeni odgovarajućih odredbi matertijalnog prava i u skladu sa važećom praksom ovog suda u sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Nije od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda o dozvoljenosti revizije ukazivanje u reviziji da se u odnosu na tuženu Republiku Srbiju, kao pravno lice, ne može primeniti privilegovani rok zastarelosti potraživanja naknade štete određen za zastarelost krivičnog gonjenja, s obzirom na to da kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom i za krivično gonjenje predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete zastareva kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja, imajući u vidu da u konkretnoj situaciji postoji pravnosnažna presuda kojom je utvrđeno postojanje krivičnog dela i pripadnik organa tužene oglašen krivim za krivično delo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 413. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba je podneta 23.09.2021. godine. Vrednos predmeta spora pobijanog usvajajućeg dela na ime glavnog tužbenog zahteva iznosi ukupno 4.000.000,00 dinara, shodno odredbi člana 30. stav 1. ZPP.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog usvajajućeg dela na ime glavnog tužbenog zahteva ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra (računajući da je na dan podnošenja tužbe 23.09.2021. godine 1 evro iznosio 117,5758 dinara po srednjem kursu NBS i vrednost predmeta spora pobijanog dela izražena u evrima iznosila 34.020,60 evra), to revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković