Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz razloga predviđenih članovima 403, 404 i 407 ZPP, kako je u reviziji naveo.

Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3) Zakona o parničnom postupku („ Službeni Glasnik RS“ broj 72/11...18/20), pa je ispitao pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ovog zakona i našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. st. 2 tač. 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda učinjenih u postupku pred drugostepenim sudom, koje bi mogle prestavljati razlog sa kojeg se revizija može izjaviti, u okviru predviđenog u odredbi člana 407. stav 2. ZPP. Drugostepeni sud je na osnovu održane rasprave, izvedenih dokaza čitanjem, te neposrednim saslušanjem tuženog, utvrdio činjenice koje su bitne za pravilnu primenu materijalnog prava i odlučio o osnovanosti zahteva za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između DD (rođ. 1929) i ĐĐ (rođ. 1930) kao primalaca izdržavanja i tuženog GG (rođ. 1941) kao davaoca izdržavanja, zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju 2.7.2012. godine u ..., gde su do tada živeli primaoci izdržavanja. Narednog dana u kući tuženog u ... preminuo je DD. ĐĐ preminula je u kući tuženog ...2012.godine. Tužioci su njeni srodnici i zakonski naslednici.

Okolnosti pod kojima je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju su utvrđene, te u bitnom da je tekst ugovora sačinio advokat Žujović M. Đorđe, da je ugovor istog dana overen od strane sudije u Sudski jedinici u Lazarevcu, koji je izašao na lice mesta u 13 časova u stan supružnika DD-ĐĐ radi overe ugovora, gde je pristupila i veštak Biljana Božović specijalista psihijatrije i obavila pregled DD i ĐĐ u njihovom stanu, kojom prilikom je DD objasnio da živi sa suprugom 60 godina u braku bez dece, da su oboje poprilično oboleli, da je u poslednje vreme „posustao“, zamara se, teško diše i da želi da potpiše pravni akt kojim će obezbediti brigu i staranje sa svojim bratom, da sa suprugom ode u dom gde će ga brat obilaziti i starati se o svemu što je njima potrebno, a za uzvrat će mu prepisati stan i imovinu. Doktorka je konstatovala da je DD ispravno orijentisan u svim pravcima i sposoban da shvati značaj pravne radnje i njene posledice, a na osnovu pregleda ĐĐ, konstatovala da je kod nje vremenski orjentacija delimično kompromitovana (datumi, vreme, dani), uz očuvanu ostalu orijentaciju prema drugima i prema sebi, te ocenila da je i ĐĐ sposobna da shvati značaj pravne radnje i da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju.

U ugovoru je navedeno da su primaoci izdržavanja bračni drugovi koji su bez dece, da su zaključili pismeni ugovor o doživotnom izdržavanju, DD kao primalac izdržavanja i ĐĐ kao davalac izdržavanja, koji raskidaju, da su primaoci izdržavanja nesposobni da se samostalno brinu o sebi, da će ih davalac izdržavanja smestiti u Dom za stare u ..., da će brinuti o njihovom izdržavanju i lečenju, zaštiti njihovih ličnih i imovinskih prava, prema primaocima izdržavanja ophoditi kao i do sada, kao pravi brat i dever i da faktičko stanje žele pravno da uobliče, da se davalac izdržavanja obavezuje da će doživotno izdržavati primaoce izdržavanja, nabavljati sve što im je potrebno, štititi njihov integritet, u bolesti lečiti, a po smrti ih sahraniti po pravoslavnim verskim običajima. Navedeno je da ugovarači ne ugovaraju zajednicu života, imajući u vidu činjenicu da zbog vrste bolesti postoji očita potreba da primaoci izdržavanja budu smešteni u Dom za stare u ..., gde će im biti obezbeđena sva nega i izdržavanje koje će u mesečnim obrocima plaćati davalac izdržavanja. Kao naknadu za učinjeno izdržavanje, primaoci izdržavanja se obavezuju da posle njihove smrti davaocu izdržavanja u svojinu prenesu jednosoban stan u ... površine 41m2, upisan u ln .. KO ... na ime primaoca izdržavanja DD, putničko vozilo Zastava koral 1.1 proizvedeno 2004. godine, štedne uloge kod banke po deviznim štednim knjižicama za oboje sa iznosom od po 6.375,00 evra i pokretne stvari koje budu zatečene u stanu na dan smrti, te da primaoci izdržavanja daju saglasnost davaocu izdržavanja da svoje pravo iz ovog ugovora može da obezbedi upisom u javnom registru nepokretnosti RGZ SKN Lazarevac.

O zaključenju ugovora sačinjen je zapisnik u vanparničnom postupku Drugog osnovnog suda u Beogradu Sudske jedinice u Lazarevcu dana 2.7.2012. godine sa početkom u 13.00 časova.

Nakon zaključenja ugovora, primaoci izdržavanja su istog dana sanitetskim vozilom prevezeni iz ... u kuću tuženog u ... (udaljenost oko 220 km). U jutarnjim časovima narednog dana DD je preminuo, a tuženi je činjenicu njegove smrti prijavio u 16 časova. Njegovoj supruzi ĐĐ nije ni saopšteno da joj je suprug preminuo. Ona je kod tuženog u kući boravila do smrti nastupele ...2012.godine. U starački dom nije smeštena. Centar za socijalni rad u Somboru je nastojao da zaštiti njene interese, angažovao dr. Živka Vlaškića koji je u kratkom roku nakon zaključenja ugovora utvrdio da je ĐĐ dezorijentisana u vremenu i prostoru, konfuzna i slabe pažnje i to stanje doveo u vezu sa postojanjem hroničnog sindroma i potpunog opustošenja ličnosti, a nakon što se organ starateljstva opredelio da pokrene postupak za njeno lišenja poslovne sposobnosti, tuženi je saradnju uskratio. Opservacijom navedenog organa starateljstva prepoznat je sukob interesa. Imovina koja je bila predmet spornog ugovora o doživotnom izdržavanju je bila u režimu zajedničke imovine supružnika (stan je u braku otkupljen iz društvene svojine).

Među parničnim strankama nije bilo sporno da su supružnici DD i ĐĐ zbog starosti i narušenog zdravstvenog stanja u vreme zaključenja ovde spornog ugovora bili upućeni na tuđu negu i pomoć. Do pogoršanja zdravstvenog stanja kod DD je došlo sredinom juna 2012. godine. Do tada je on vodio brigu o teško oboleloj supruzi, ali nakon kraćeg boravka u bolnici, to više nije mogao da čini. U poslednje dve nedelje pre zaključenja ugovora, o DD i ĐĐ brinula je prva komšinica u zgradi, EE rođena 1928. godine. Centar za socijalni rad u Lazarevcu je bio obavešten o njihovom slučaju. DD je i bratu, ovde tuženom, i tužiocu AA saopštio u telefonskom razgovoru da su on i ĐĐ „gotovi”. U njihovo veoma teško stanje lično su se i uverili kada su ih posetili, AAsa suprugom pokušao da ih smesti u bolnicu, a tuženi posetio i preduzeo aktivnosti upravljene na zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. Dogovor ove rodbine da ih smeste u bolnicu u Lazarevcu nije sproveden, već je zaključen ovde pobijani ugovor o doživotnom izdržavanju. Do smeštaja primalaca izdržavanja u starački dom u ... nije ni došlo.

U postupku je utvrđeno da je DD u vreme zaključenja ugovora bio sposoban za rasuđivanje, ali zbog bolesti, starosti i teškog stanja ovog primaoca izdržavanja ugovor o doživotnom izdržavanju nije predstavljao nekakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.

Na osnovu veštačenja je utvrđeno da je pok. ĐĐ dijagnostikovana demencija u 2011.godini i određena psihijatrijska terapija, da je ona bila težak fizički i psihički bolesnik, da je zbog takvog stanja bila u položaju podređenosti i zavisnosti od supruga koji se o njoj starao, da je njena psihička bolest bila progresivna sa karakterističnom izmenom brojnih psihičkih funkcija, da je njeno ukupno zdravstveno stanje imalo uticaja na njenu sposobnost rasuđivanja u vreme zaključenja ugovora i da ona nije mogla da formira slobodnu volju i shvati značaj pravnog posla koji preduzima.

Činjenice o vrsti i težini bolesti kod primalaca izdržavanja utvrđene su na osnovu njihove medicinske dokumentacije, a u slučaju DD i na osnovu nalaza i mišljenja dr Mihaila Bogdanova, spec. interne medicine, nalaza mišljenja veštaka dr Igora Ivanova, spec. interne medicine, te u raspravljanju po primedbama stručnog savetnika dr Branislava Bojića, spec. interne medicine. Ovi veštaci i stručni savetnik bili su saglasni da je pok. DD bolovao od povišenog krvnog pritiska i dijabetesa i da su te dugogodišnje bolesti kod njega uzrokovale slabljenje srčanog mišića. Bolest srca kod DD po svojoj prirodi bila je hronična, sa stalnom progresijom i mogućim naglim pogoršanjem. Veštačenjem je utvrđeno da je pogoršanje osnove bolesti kod DD bilo prisutno u vreme zaključenja spornog ugovora., sledom čega je sud uzimajući u obzir okolnosti o prilikama, starosnoj dobi DD, istoriji njegove bolesti i pogoršanju bolesti par nedelja pre zaključenja spornog ugovora i subjektivni utisak o skoroj smrti koji je nedugo pred smrt saopštio tuženom i tužiocu AA, zaključio da su okolnosti ukazivale na izvesnost bliske smrti, što se i ostvarilo već sledećeg jutra po zaključenju ugovora, a da je tuženi znao za teško zdravstveno stanje svog brata jasno proizlazi iz njegovog iskaza.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je utvrdio da je sporni ugovor o doživotnom izdržavanju ništav. Imajući u vidu da je ugovor o doživotnom izdržavanju regulisan Zakonom o nasleđivanju, a takođe potpada i pod režim Zakona o obligacionim odnosima, te da je u članu 26. ovog zakona propisano da je ugovor zaključen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora, a u čl. 28 st. 2. da izjava volje mora biti učinjena slobodno i ozbiljno, sud je našao da u konkretnom slučaju, saglasnosti volja nije bilo, jer primalac izdržavanja ĐĐ svoju volju nije ni mogla da formira, te zaključio da je ugovor o doživotnom izdržavanju ništav pravni posao u odnosu na primaoca izdržavanja ĐĐ, u smislu čl. 104. ovog zakona, jer je protivan prinudnim propisima. Prema razlozima pobijane presude, u odnosu na primaoca izdržavanja sada pok. DD, ugovor je ništav u smislu člana 203. stav 1. Zakona o nasleđivanju i člana 103. i člana 12. i 13. Zakona o obligacionim odnosima. Opšte zdravstveno stanje DD u vreme zaključenja ugovora bilo je takvo da njegova bliska smrt nije mogla ostati neizvesna. To je dovedeno u vezu sa svrhom zaključenja ugovora, uz ocenu da je davalac izdržavanja nastojao da tim ugovorom pribavi imovinsku korist za sebe i na taj način isključi iz nasleđa rodbinu ĐĐ. Zaključak o apsolutnom nepostojanju svrhe ugovora i primarno lukrativnom cilju koji je tuženi želeo da postigne zaključenjem ugovora, baziran je na činjenicama o teškom stanju primalaca izdržavanja, smrti pok. DD nekoliko časova nakon overe ugovora, te stanju progresije bolesti kod ĐĐ u razmeri da nije bila sposobna za zaključenje ugovora. Sud se pozvao na član 51. Zakona o obligacionim odnosima, kojim je propisano da svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov, a osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima i javnom poretku, dobrim običajima, i zaključio da je predmetni ugovor ništav shodno odredbama člana 52. i člana 13. istog zakona, s obzirom na to da nije imao za primarni i opredeljujući cilj obezbeđenje izdržavanja, već je cilj tuženog bio da za sebe pribavi imovinsku korist.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se revizijom tuženog osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje da je zaključak drugostepenog suda o ništavosti ugovora zasnivan na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Utvrđeno činjenično stanje rezultat je ocene dokaza, i temeljno obrazloženo u pobijanoj presudi. Na osnovu utvrđenih činjenica, izvedeni su adekvatni činjenični i pravni zaključci i o osnovanosti tužbenog zahteva odlučeno pravilnom primenom materijalnog prava.

Članom 194. Zakona o nasleđivanju ("Službeni glasnik RS", br. 46/95, 101/2003 i 40/2015), propisano je da se ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani (stav 1). Ugovor o doživotnom izdržavanju je dvostrano obavezan, teretan, aleatoran ugovor, za čije zaključenje je predviđena stroga forma. Bitna karakteristika ugovora o doživotnom izdržavanju jeste njegova aleatornost. Aleatornost postoji ako se u momentu zaključenja ugovora ne zna koliko će dugo živeti primalac izdržavanja, niti koliko će njegove potrebe biti u budućnosti, već se može pretpostaviti da će vrednost davanja izdržavanja moći da dosegne približnu vrednost imovine koja se ugovara kao naknada za izdržavanje. Kada je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen sa licem koje je teško bolesno ili pred smrt, kao što je ovde slučaj bio sa pok. DD, tu je jasno da ne postoji srazmera između davanja koje davalac izdržavanja treba da pruži i vrednosti imovine koju bi stekao nakon smrti primaoca izdržavanja. U takvoj situaciji, osnovano je pobijanje ugovora zbog nedostatka aleatornosti. Ugovor zaključen sa pok. ĐĐ je ništav, jer u momentu njegovog zaključenja ona nije bila sposobna da formira svoju volju i da shvati značaj pravne radnje koju preduzima. Sa iznetih razloga, revizija nije osnovana u osporavanju pravilnosti pobijane presude drugostepenog suda.

Naknada troškova datog odgovora na reviziju se ne dosuđuje, jer ti troškovi nisu nužno nastali i nisu bili potrebni za okončanje ove parnice.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. i 165. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić