Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Joksimović Brašić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 146/23 od 28.02.2023. godine, u sednici veća održanoj 22.08.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 146/23 od 28.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 146/23 od 28.02.2023. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Višeg suda u Kragujevcu P 123/20 od 27.10.2022. godine u stavu prvom, četvrtom i šestom izreke, kojima je obavezana tužena da isplati tužiocu iznos od 1.972.898,09 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.10.2022. godine do isplate, na ime naknade materijalne štete – novčane renta za period od 03.10.2012. godine do 31.01.2022. godine, a da svakog mesec plaća iznos od 18.287,04 dinara od 1. do 5. u mesecu, počev od 27.10.2022. godine pa ubuduće dok ova obaveza traje, kao i da mu plati iznos od 631.710,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, na ime troškova parničnog postupka. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu u kojem je usvojen tužbeni zahtev, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 413. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 18.02.2015. godine, radi naknade štete, a podneskom od 24.02.2022. godine je preinačena, pored ostalog i zahtevom za isplatu novčane rente u kapitaliziranom iznosu 1.972.898,09 dinara i rente kao budućeg mesečnog davanja od 18.287,04 dinara. Pravnosnažnom presudom, tužbeni zahtev je usvojen tako da vrednost predmeta spora pobijanog dela utvrđena primenom člana 28. i 29. ZPP, iznosi 3.069.940,49 dinara, što je ispod dinarske protivvrednosti od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (po kursu 1 evro = 117,58 dinara).

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora na dan podnošenja (preinačenja) tužbe ne prelazi merodavni cenzus za dovoljenost revizije, na osnovu člana 403. stav 3. i 413 u vezi člana 403. stav 3. ZPP , odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić