Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorane Delibašić, predsednika veća, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Grozdanić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., kao pravnih slebenika pok. DD bivšeg iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragan Parović, advokat iz ..., radi isplate duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2997/18 od 06.11.2018. godine, u sednici održanoj 14.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2997/18 od 06.11.2018. godine i predmet VRAĆA istom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 254/17 od 07.05.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezane su tužene da tužiocu na ime duga isplate iznos 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom prema stopi i načinu obračuna određenoj Zakonom o zateznoj kamati na ovaj iznos počev od 30.12.2013. godine do isplate i da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 325.000,00 dinara a sve do visine nasleđenog dela iza pok. DD iz ... . Stavom drugim izreke odbačena je tužba u preostalom delu kojom je traženo da se isplati zatezna kamata obračunata u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati na iznos duga od 40.000 evra za period od 30.11.2013. do 30.12.2013. godine.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2997/18 od 06.11.2018. godine, ukinuta je prvostepena presuda u usvajajućem delu za odluku o tužbenom zahtevu i u delu odluke o troškovima parničnog postupka tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužene kao pravni sledbenici DD bivšeg iz ... obavežu da tužiocu isplate na ime duga iznos od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom prema stopi i načinu obračuna određenoj Zakonom o zateznoj kamati počev od 30.12.2013. godine do isplate kao i da se tužilac obaveže da tuženima solidarno naknadi troškove parničnog postupka od 339.048,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužene su podnele odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP pa je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

U prvostepenom postupku je utvrđeno da je tužilac prvobitno tuženom u ovoj parnici DD pozajmio iznos od 40.000 evra koji iznos je kao svoju ušteđevinu čuvao u svojoj kući, nakon što je otac tužioca ĐĐ, sa kojim je DD bio u prijateljskim odnosima i poslovnoj saradnji, zamolio tužioca da pozajmi DD traženi novac koji on nije imao u tom trenutku, jer je svoj gotovinski novac uložio u materijal za svoju firmu koja se bavi proizvodnjom ... . Tužilac je zajedno sa svojim ocem 07.05.2013. godine navedeni iznos doneo tužiocu u ... u zelenoj neprovidnoj kesi u napred navedenim apoenima, tužilac je vozio auto a njegov otac sedeo na suvozačevom mestu i u pomenutoj kesi držao novac a koji je predao tuženom. Povodom navedene pozajmice, između tužioca kao zajmodavca i pravnog prethodnika tuženih DD kao zajmoprimca zaključen je pisani ugovor o zajmu sa ugovorenim rokom vraćanja od sedam meseci od početka korišćenja zajma dana 29.05.2013. godine (rok za vraćanje zajma je bio 29.12.2013. godine), koji je overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod Ov br. 98720/2013. dana 29.05.2013. godine. Pravni prethodnik tuženih i prvobitni tuženi nije vratio tužiocu pozajmljeni iznos u ugovorenom roku niti do podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stavri 13.11.2014. godine. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odlučio usvajanjem tužbenog zahteva tako što je obavezao tužene da do visine svog naslednog dela na imovini pok. DD izmire dug tužiocu pozivom na primenu člana 262 ZOO u vezi člana 222 Zakona o nasleđivanju, sa pripadajućom kamatom od dospelosti do isplate.

Odlučujući o žalbi tuženih drugostepeni sud je zakazao raspravu na kojoj je ponovo pročitao sve dokaze koje je izveo prvostepeni sud, dok su svedoci EE i ĐĐ ponovo saslušani na okolnost predmeta ugovora i predaje novca, pa je ocenom tako izvedenih dokaza zaključio suprotno prvostepenom sudu, da između tužioca i tuženog nije postojao nikakav ugovor, da nikada nisu ni pregovarali niti se saglasili o tome da tužilac prvobitno tuženom DD pozajmi 40.000 evra, te da suštinski nije ni formalno potpisivanjem i overom potpisa na pismenu koji nosi naslov „Ugovor o pozajmici-zajmu“ od 29.05.2013. godine došlo do zaključenja takvog ugovora, te da je sporni materijalno pravni odnos postojao samo između ĐĐ, tužiočevog oca, i DD, jer su bili dugogodišnji poslovni prijatelji iz kog odnosa su povremeno nastajali međusobno dužničko-poverilački odnosi. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nakon održane rasprave, drugostepeni sud je zaključio da izvor obligacionopravnog odnosa, prava poverioca i obaveze dužnika nije pisani ugovor, već ugovor u suštini, koji u konkretnom nije postignut, pa kako nije dokazano da je tužilac kao zajmodavac dao novac DD, pozivom na član 557 ZOO odlučio je usvajanjem žalbe i ukidanjem prvostepene presuda uz odbijanje tužbenog zahteva.

Dakle, drugostepeni sud nije prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i pozivom na član 383. stav 3. i stav 4. ZPP održao je raspravu i doneo ovde pobijanu presudu kojom je odbio tužbeni zahtev. Na raspravi održanoj pred drugostepenim sudom izveden je dokaz saslušanjem svedoka EE i ĐĐ i pročitani su pismeni dokazi, zapisnici o iskazima svedoka EE i ĐĐ dati pred prvostepenim sudom, kao i zapisnici o iskazima svedoka ŽŽ, i iskazima stranaka.

Činjenično stanje koje je drugostepeni sud utvrdio je drugačije od činjeničnog stanja utvrđenog od strane prvostepenog suda.

Međutim, pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja za sada se ne može pouzdano ispitati, jer očigledne protivurečnosti u iskazima svedoka EE i ĐĐ datim pred prvostepenim sudom i prilikom saslušanja pred sudom drugog stepena (u odnosu na predmet ugovora i predaje novca), obrazloženjem pobijanom odlukom nisu otklonjene. U tom slučaju drugostepeni sud je bio u obavezi da najpre oceni verodostojnost protivurečnih iskaza i njihovu dokaznu snagu, a ne da izbegne tu ocenu i da se prilikom davanje razloga za svoje uverenje paušalno poziva na sadržinu tih dokaza. Za razliku od prvostepenog suda, drugostepeni sud nije jasno obrazložio u kom delu su navedeni iskazi svedoka prihvaćeni, kakva je njihova dokazna snaga u odnosu na ostale izvedene dokaze i sa kojih razloga je stekao drugačije uverenje o istinitosti činjenica o kojima je svedočeno iskazima ovih svedoka.

Pri tom, istovremeno iako je drugačije cenio pročitane iskaze pok. DD, tužioca i svedoka ŽŽ kao i suočenje svedoka ĐĐ i pok. DD koji su dati pred prvostepenim sudom sa uverenjem da pozajmice među strankama nije bilo, ocena istih ostala je selektivna u prisustvu protivurečnih iskaza, pa je i dokazni značaj pisanog ugovora o zajmu u sklopu tako ocenjenih dokaza nedovoljno razjašnjen. Na taj način, drugostepeni sud nije izvršio sadržajnu i suštinsku analizu i ocenu svakog izvedenog dokaza po njegovoj unutrašnjoj vrednosti i u uzajamnoj vezi sa drugim dokazima zbog čega je drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, na koju je revizija osnovano ukazala, a koja predstavlja revizijski razlog predviđen članom 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Usled navedenog, pravilnost utvrđenja bitnih činjenica na kojima je zasnovana odluka o osnovanosti tužbenog zahteva drugostepenog suda ostala je sporna, zbog čega je pobijana odluka morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti propuste na koje je ukazano ovim rešenjem i ponovo odlučiti o žalbi tuženih.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, a osnovu člana 415. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zorana Delibašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić