Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 394. ZPP jer suprotno revizijskim navodima drugostepeni sud nije utvrdio drugačije činjenično stanje u odnosu na činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku, ali je izveo drugačiji zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva iz utvrđenog činjeničnog stanja, što nije bitna povreda postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletni tužioci su rođeni u vanbračnoj zajednici svojih roditelja (majka VV i otac DD) i to tužilac mal. AA, .... godine, a mal.tužilja BB ... godine. Otac maloletnih tužilaca je preminuo 13.06.2016. godine, a tužena je maloletnim tužiocima baba po ocu. Majka mal. tužilaca iz prethodnog braka ima maloletnu ćerku, rođenu ... godine, koja joj je poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava uz obavezu oca da doprinosi njenom izdržavanju sa po 6.000,00 dinara mesečno, koju obavezu uredno izvršava i učestvuje u podmirenju njenih potreba i na drugi način. Mal. tužioci su sa roditeljima i sestrom po majci, tokom trajanja njihove vanbračne zajednice, živeli u kući tužene u ..., iz koje su se iselili ubrzo nakon smrti njihovog oca zbog poremećenih odnosa i sada žive u stanu površine 60 m2, koji je u suvlasništvu mal.tužilaca i ćerke njihove zak. zastupnice majke iz prethodnog braka. Majka mal. tužilaca ne poseduje nepokretnosti, poseduje motorno vozilo i kreditno je zadužena. U periodu od septembra 2019. godine do decembra 2019. godine i u periodu od od maja 2020. do decembra 2021. godine je bila zaposlena, od kada je nezaposlena. Mal. tužiocima novčano pomaže tetka njihovog pokojnog oca, a pomagali su im i majčini roditelji. Tužena je penzioner, vlasnik je više nekretnina i vozila marke „...“, a ostvaruje ukupne prihode od 56.000,00 dinara mesečno, na ime penzije i izdavanja u zakup dve nekretnine. Tužena se tokom postupka kreditno zadužila sa mesečnom ratom od 14.000,00 dinara. Maloletni tužilac AA pohađa ... razrede osnovne škole, maloletna tužilja BB ide u ... ustanovu, i njihovi troškovi za školske i vanškolske aktivnosti, ostale pojedinačno navedene mesečne potrebe u obrazloženju pobijane odluke, iznose po 27.000,00 dinara. Pravnosnažnim rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu O 8469/16 od 12.12.2016. godine, mal.tužioci su oglašeni za naslednike na više katastarskih parcela sa različitim udelima iza pok.oca, zatim na osnovu pravnosnažnog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu O 23296/10 od 27.08.2010. godine, kojim je njihov otac oglašen za naslednika sa ½ idealnog dela na zaostavštini iza svog pok. oca (dede po ocu maloletnih tužilaca) stekli su pravo svojine na četiri motorna vozila i na jednoj katastarskoj parceli u LN ... KO ..., a dopunskim rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu O 2346/19 od 16.04.2019. godine , po pravu prestavljanja iza čukunbabe po ocu na kat.parceli u LN ... KO ... . Rešenjem Agencije za restituciju br. 92/2018 od 24.05.2018. godine, maloletnim tužiocima je vraćena imovina njihovog dede po ocu sa određenim udelima na jednoj kat. parceli u LN ... KO ..., oduzeta u postupku nacionalizacije. Mal.tužioci deo navedene imovine po zahtevu njihovog zakonskog zastupnika majke, po odobrenju organa starateljstva, ekonomski iskorišćavaju još pre podnošenja tužbe, a deo je otuđen tokom ove parnice radi sprečavanja propadanja i gubljenja na vrednosti (motorna vozila) i radi podmirenja troškova života koje nije mogla da podmiri plata majke, kao i regulisanja njihovog stambenog pitanja kupovinom stana u kojem sada žive. Maloletni tužioci ostvaruju prihode u iznosu od 10.000,00 dinara od izdavanja u zakup određenih kat. parcela i 150 evra na osnovu izdavanja u zakup jednog dela kuće nasleđene od oca. Tužioci su ostvarili prihode od prodaje nepokretne imovine, koji su iskorišćeni za kupovinu stana u Beogradu ukupne vrednosti od 60.000 evra, s tim što je iznos od 15.000,00 evra majka maloletnih tužilaca platila na ime sticanja udela svoje ćerke iz prethodnog braka, od sredstava dobijenih od svog oca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da su shodno odredbi člana 154. Porodičnog zakona ispunjeni uslovi da se tužena obaveže da izdržavanju maloletnih tužilaca doprinosi iznosom od po 7.000,00 dinara, ukupno 14.000,00 dinara, imajući u vidu mogućnosti dužnika izdržavanja i njihove utvrđene mesečne potrebe od 27.000,00 dinara, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbijen kao previsoko postavljen.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev nalazeći da u konkretnom slučaju, maloletni tužioci kojima jedan roditelj nije živ shodno odredbi člana 154. stav 1. Porodičnog zakona nisu dokazali da drugi roditelj - majka nema dovoljno sredstava da doprinosi njihovom izdržavanju. Prilikom odlučivanja, drugostepeni sud je cenio sve okolnosti konkretnog slučaja, mogućnosti za sticanje zarade majke tužilaca, koja je u skladu sa zakonom dužna da ostvaruje sredstva za izdržavanje maloletne dece, njenu starosnu dob, da nije dokazala da njeni zdravstveni problemi trajno ili potpuno, ili privremeno dovode u pitanje njenu radnu sposobnost, te da se može radno angažovati kod svog oca koji se bavi prodajom voća i povrća, zatim okolnosti na strani mal.tužilaca koji su prodajom samo dela imovine nasleđene iza pok. oca obezbedili sredstva za kupovinu stana u vlasništvu, kao i da izdavanjem nasleđenih nepokretnosti obezbeđuju sredstva od 13.500,00 do 14.5000,00 dinara za svakog od tužilaca, čime je obezbeđena polovina iznosa potrebnog za njihovo izdržavanje na mesečnom nivou, a s obzirom na utvrđene njihove mesečne potrebe od 27.000,00 dinara.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda pravilno je stanovište drugostepenog suda o neosnovanosti tužbenog zahteva,

Odredbom člana 8. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da je izdržavanje pravo i dužnost članova porodice određenih tim Zakonom. Prema članu 154. stav 1. istog Zakona, mal.dete ima pravo na izdržavanje od svojih roditelja, a prema stavu 2. istog člana zakona, maloletno dete ima pravo i na izdržavanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji, ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje. Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, jer je tako propisano odredbom člana 160. stav 1. Porodičnog zakona. Redosled u izdržavanju propisan je odredbom člana 166. Porodičnog zakona, tako što krvni srodnici ostvaruju međusobno pravo na izdržavanje redosledom kojim nasleđuju na osnovu zakona (stav 2.), a ako je više lica istovremeno dužno da daje izdržavanje, njihova obaveza je podeljena (stav 5.).

Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu i utvrđene činjenice, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je pravilno drugostepeni sud odbio tužbeni zahtev mal. tužilaca. Naime, pravilna je ocena drugostepenog suda da tužena - baba po ocu nije dužna da izdržava mal. tužioce u situaciji kada njihova majka nije dokazala da nije sposobna za rad, u vidu potvrde nadležnog organa ili veštačenja radne sposobnosti, već je svoje tvrdnje dokazivala iskazom datim u prvostepenom postupku. Zakonska zastupnica mal.tužilaca ima obavezu da u okviru svoje radne sposobnosti iskoristi sve mogućnosti za pribavljanje materijalnih sredstava za izdržavanje kako bi se podmirile potrebe maloletne dece za životom koji roditelji prema svojim imovinskim prilikama stvarno mogu da pruže, pa iako trenutno nezaposlena ima mogućnosti da stiče zaradu i radnim angažovanjem kod svog oca, kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud. Mal.tužioci poseduju nepokretnu imovinu nasleđenu od pok.oca, koju ekonomski iskorišćavaju (izdaju u zakup, a određene nepokretnosti su prodate) i od tako dobijenih prihoda ostvaruju mesečno po 13.500,00 dinara, čime je obezbeđena polovina mesečnog iznosa potrebnog za njihovo izdržavanje. Kod navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizijom se neosnovano osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava.

Naime, obaveza tužene - babe po ocu mal.tužilaca bi postojala samo u situaciji kada majka mal.tužilaca ne bi imala dovoljno sredstava za izdržavanje, kada bi bila nesposobna za rad i kada bi postojao bilo koji drugi razlog koji je objektivne prirode. Sledom navedenog pravilno je drugostepeni sud odbio tužbeni zahtev jer u konkretnom slučaju nema razloga objektivne prirode na strani majke mal.tužilaca i da zato baba tužilaca po ocu nije dužna da izdržava mal.tužioce na osnovu člana 154. stav 2. Porodičnog zakona.

Ostalim revizijskim navodima mal.tužilaca se ukazuje na utvrđeno činjenično stanje i isti ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić