Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Branke Dražić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Beograd, radi neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2996/2019 od 24.04.2019. godine, u sednici održanoj 04.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2996/2019 od 24.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2996/2019 od 24.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9909/18 od 29.01.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je predlog tužioca za prekid i zastoj postupka. Drugim stavom izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. Trećim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je tražio da se obaveže tuženi da mu za period od marta 1999. godine zaključno sa julom 2010. godine isplati pojedinačno navedene mesečne iznose u tom stavu izreke sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, od dospelosti do isplate. Četvrtim stavom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu za period od avgusta 2010. godine zaključno sa majem 2014. godine isplati pojedinačno navedene mesečne iznose u tom stavu izreke sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, od dospelosti do isplate. Petim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 157.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.01.2019. godine, do isplate. Šestim stavom izreke, odbijen je zahtev tužioca za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2996/2019 od 24.04.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijene je kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom i petom izreke. Drugim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP. Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija. Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Imajući u vidu revizijske navode, te da postoji ujednačena sudska praksa u pogledu osnova obaveze tužene, pa time i primene odredaba o zastarelosti koje se odnose na potraživanje naknade štete, a uz reviziju se ne dostavljaju odluke suda suprotne sadržine, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju navedeno ne predstavlja razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke. Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena. Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Tužba radi naknade štete podneta je 02.09.2013. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos 375.000,00 dinara. Tužilac je podneskom od 16.07.2014. godine, preinačio tužbu tako što je povećao tužbeni zahtev na iznos od 1.194.796,66 dinara. Tako označeni iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan izvršenog preinačenja. Revizijom se pobija deo kojim je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev, zbog čega tužiočeva revizija nije dozvoljena.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić