Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić, dr Ilije Zindovića i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Zoran Jakovljević, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, obojica iz ..., koje zastupa punomoćnik Aleksandar Petrović, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 83/23 od 11.10.2023. godine, u sednici održanoj 12.09.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 83/23 od 11.10.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 83/23 od 11.10.2023. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 408/21 od 16.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog za spajanje parnice P3 408/21 sa parnicama P3 385/21 i P3 402/21. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., pa su obavezani tuženi Privredno društvo „Adria Media Group“ doo Beograd, BB iz ... i VV iz ..., da tužiocu solidarno na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, dostojanstva ličnosti i pretpostavke nevinosti, nastale objavljivanjem informacija čije je objavljivanje zabranjeno, u štampanom izdanju lista „Kurir“ broj .. od ...2021. godine, isplate iznos od 80.000,00 dinara sa zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke obavezan je drugotuženi da kao odgovorni urednik štampanog izdanja lista „Kurir“ objavi uvod i izreku ove presude, bez bilo kakvog komentara i odlaganja, najkasnije u drugom narednom listu „Kurir“ od dana pravosnažnosti, pod pretnjom plaćanja tužiocu sudskih penala u iznosu od 100.000,00 dinara za slučaj nepostupanja po odluci suda. Stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže drugotuženi da, pored objavljivanja uvoda i izreke presude na način iz stava trećeg izreke, objavi presudu u celosti, kao neosnovan. Stavom petim izreke obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 68.700,00 dinara sa zateznom kamatom počev od dana nastupanja izvršnosti pa sve do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 83/23 od 11.10.2023. godine odbijena je žalba tuženih kao neosnovana i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P3 408/21 od 16.11.2022. godine u stavovima prvom, drugom, trećem i petom izreke i odbijeni su zahtevi tužioca i tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu P3 408/21 od 19.07.2024. godine, postupak je prekinut u odnosu na tuženog „Adria Media Group“ doo zbog brisanja iz registra privrednih subjekata.

Protiv drugostepene presude tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti, s tim što su predložili da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti revizije iz člana 1. ovog člana rešenjem odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku da bi se o reviziji tuženih odlučivalo kao izuzetno dozvoljenoj, jer nema potrebe da se razmatre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava. Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje povrede prava ličnosti i naknada nematerijalne štete. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca delimično usvojen doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje o tome da su tuženi, objavljivanjem spornog teksta u dnevnim novinama „Kurir“ od ...2021. godine, povredili pretpostavku nevinosti tužioca, označavajući ga kao izvršioca krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret u vreme dok je krivični postupak u toku. Tuženi u reviziji ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava nije od uticaja u konkretnom slučaju, jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stav prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tuženih nije dozvoljena.

Prema članu 126. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, revizija je dozvoljena protiv drugostepene presude ako je tužbeni zahtev odbijen. Stavom drugim je propisano da u parnici po tužbi za naknadu štete i po tužbi za ostvarivanje prava na deo dobiti, reviziju iz stava 1. ovog člana mogu izjaviti i tužilac i tuženi. Članom 131. tog zakona propisano je da ako tim zakonom nije drugačije određeno, u parnicama po tužbi iz člana 121. tog zakona shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupk.

U konkretnom slučaju, tužba je sudu podneta 20.07.2021. godine, a vrednost pobijanog dela predmeta spora je 80.000,00 dinara. S obzirom da se ne radi o situaciji kada je tužbeni zahtev odbijen, u kom slučaju bi revizija tužioca bila dozvoljena, već tuženi revidiraju u smislu člana 126. stav 2. navedenog zakona, na dozvoljenost revizije primenjuje se odredba člana 403. stav 3. ZPP, kojom je određen revizijski cenzus u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi revizijski cenzus iz navedene zakonske odredbe, revizija tuženih nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi nisu uspeli u revizijskom postupku, pa nemaju pravo na troškove tog postupka, koje su tražili i opredelili u reviziji, a u smilu člana 154. i 155. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 165. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković