.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1794/2022
15.09.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Miljuš i Ivane Rađenović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., kog zastupa punomoćnik Srđan Ratković, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., koju zastupa punomoćnik Jovan Čelebić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, vrednost predmeta spora 310.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 1117/19 od 21.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 15.09.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 1117/19 od 21.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 26612/2015 od 06.04.2017. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo Ugovor o poklonu, zaključen između tužioca kao poklonodavca i VV iz ... kao poklonoprimca, overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu Ov 17170/97 od 22.12.1997. godine, što je tužena dužna priznati i trpeti. U stavu drugom odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužioca da se raskine ugovor o poklonu zaključen između tužioca kao poklonodavca i VV iz ... kao poklonoprimca. Tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka.
Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Gž1 117/19 od 21.05.2020. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, ne ukazujući na konkretne razloge za izjavljivanje posebne revizije.
Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužioca u skladu sa odredbom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.
Prema razlozima drugostepene presude, pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je ništav, odnosno da se raskine ugovor o poklonu, zaključen između tužioca kao poklonodavca i sada pok. VV kao poklonoprimca. Nižestepeni sudovi su stanovišta da ne postoje razlozi koji bi vodili ništavosti zaključenog ugovora o poklonu jer ugovor ima dopušten osnov, nije postojala nedopuštena pobuda za zaključenje ugovora i tužilac je bio poslovno sposoban da na navedeni način raspolaže svojom imovinom. Imajući u vidu da je ugovorom u korist tužioca konstituisano pravo doživotnog plodouživanja na predmetnom stanu (koji je predmet ugovora o poklonu), nema uslova za utvrđenje ništavosti zaključenog ugovora o poklonu, niti za raskid ugovora.
Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana drugostepena presuda Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da nema osnova za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca. Revizijom se ni ne ukazuje na konkretne razloge za izjavljivanje izuzetno dozvoljene revizije, u skladu sa odredbom čl. 404 st. 1 ZPP. Pogrešna primena materijalnog prava nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, bez ispunjenosti uslova propisanih odredbom čl. 404 ZPP.
Kako ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenja prava o navedenom pravnom pitanju, sledi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.
U skladu sa iznetim, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postpku.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Vrednost predmeta spora iznosi 310.000,00 dinara. Kako ne postoji revizijski cenzus za odlučivanje o reviziji tužioca, sledi da je revizija nedozvoljena.
U skladu sa iznetim, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
