.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1796/2019
30.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Aleksić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Filip Domazet, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2522/2018 od 12.12.2018. godine, u sednici veća održanoj 30.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2522/2018 od 12.12.2018. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2522/2018 od 12.12.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 289/2013 od 01.03.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime neosnovanog obogaćenja isplati iznos od 3.091.566,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.01.2013. godine, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 426.129,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2522/2018 od 12.12.2018. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primena materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP nisu ispunjeni, jer sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava u pogledu primene člana 210. Zakon o obligacionim odnosima, kojim je propisano da kada neki deo imovine jednog lica pređe na bilo koji način u imovinu nekog drugo lica, a taj prelaz nema svoju osnovu u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kada to nije moguće - da nadoknadi vrednost postignutih koristi (stav1.). Obaveza vraćanja odnosno naknade postoji i kada se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao (stav 2.). Osnovanost potraživanja po pravilima o sticanju bez osnova i pitanje visine naknade po ovom osnovu, rešava se u svakom posebnom slučaju, zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije tako da ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Tužilac uz reviziju nije priložio sudske odluke iz istog ili sličnog činjeničnog ili pravnog odnosa u kojima je drugačije odlučeno, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačavanjem sudske prakse i rešavanja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Prvostepni sud je, u uvodu presude, označio vrednost predmeta spora u iznosu do 3.091.566,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko pravnom sporu radi sticanja bez osnova, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela (3.091.566,00 dinara) očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe 15.01.2013. godine, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 404. stav 2.i 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
