Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 403. stav 2. tačka 1. i članom 408. ZPP u vezi sa članom 208. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiljina revizija osnovana.

Podnetom tužbom traženo je da se tuženi u potpunosti liši roditeljskog prava iz razloga predviđenog članom 81. stav 1. u vezi stava 2. tačka 1. Porodičnog zakona.

Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su roditelji maloletne VV, rođene ... godine. Pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 5136/10 od 07.09.2012. godine tužilja je određena za roditelja koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Istom presudom uređen je način održavanja ličnih odnosa deteta i tuženog. Tuženi je krajem 2013. godine napustio ... i sa suprugom sada živi u .., i od tada nema neposrednih kontakata sa detetom. Tužilja je početkom septembra 2014. godine posumnjala da je tuženi seksualno i emocionalno zlostavljao dete i zbog toga je protiv njega podnela krivičnu prijavu (postupak pred Trećim osnovnim javnim tužilaštvom se nalazi u predistražnoj fazi) i obratila se organu starateljstva. Organ starateljstva je, zbog izražene sumnje da je dete bilo izloženo seksualnom zlostavljanju, tužilju i dete uputio u Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“ u Beogradu, kao ustanovu specijalnizovanu za rad sa decom, potencijalnim žrtvama seksualnog nasilja. Tim povodom obavljeno je psihološko ispitivanje deteta u označenoj ustanovi koje je trajalo od 22.09. do 17.10.2014. godine. Tokom psihološkog ispitivanja dete je dalo izjavu o njenoj uključenosti u seksualnu aktivnost oca i njegove partnerke - ležala je sa njima u istom krevetu, videla da je očeva partnerka uzela njegovu pišu u usta, pa je posle toga i ona to učinila. Tokom psihološkog ispitivanja, koje je nastavljeno sve do kraja 2017. godine, uočeno je prisustvo visoke emocionalne uznemirenosti kod deteta, a na osnovu verbalnih i neverbalnih pokazatelja moglo se zaključiti da se radilo o osećanjima stida i krivice u vezi sa seksualnom traumom, čiji nastanak vremenski nije moguće pouzdano proceniti, ali je jasno da dete pokušava da svoj uzrast u tom trenutku prikaže kao mali i može se pretpostaviti da time želi sebe da opravda jer je učestvovalo u nečem što je ružno, uz tendenciju da ne želi u taj događaj da uključi oca i da isti pripisuje njegovoj partnerki. Tokom 2018. i 2019. godine dete se nalazilo i na tretmanu psihologa Doma zdravlja „Dr Sima Milošević“ iz Beograda. Nakon psihološkog tretmana u toj ustanovi ustanovljeno je da je emocionalni, socijalni i intelektualni razvoj deteta u skladu sa njenim uzrastom i da nisu uočene psihopatološke manifestacije u njenom ponašanju, a s`obzirom da se konkretan događaj desio pre ... godine njegovi detalji nisu dalje obrađivani jer je dete upućeno u savetovalište od strane organa starateljstva radi utvrđenja kvaliteta njenog odnosa sa majkom. Predloženo veštačenje nije obavljeno zbog nemogućnosti tuženog da u uslovima pandemije napusti državu u kojoj boravi, a za potrebe veštačenja neophodno je da svi akteri budu neposredno dostupni veštacima.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da se ne može pouzdano utvrditi da li je dete bilo žrtva zlostavljanja, zbog čega su primenom člana 81. Porodičnog zakona odbili tužbeni zahtev za potpuno lišenje tuženog roditeljskog prava, a sledstveno tome i tužiljin predlog za određivanje privremene mere zabrane tuženom da se približava maloletnom detetu na određenu udaljenost.

Po nalaženju revizijskog suda, osnovano se navodima tužilje ukazuje da činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno i da se zato ne može ispitati pravilnost primenjenog materijalnog prava.

Primenom odredbe člana 81. Porodičnog zakona roditelj se može lišiti roditeljskog prava samo ako se utvrdi da je došlo do zloupotrebe ili grubog zanemarivanja roditeljskog prava i dužnosti. U izveštaju psihologa Instituta za zdravstvenu zaštitu „Dr Vukan Čupić“ iz Beograda od 04.11.2014. godine prikazani su susreti tokom kojih se dete poveravalo psihologu u vezi sa sumnjom na traumu zlostavljanja. Prema opisu tih susreta, dete se postepeno poveravalo psihologu označene ustanove, potvrdivši da joj se dogodilo nešto ružno o čemu je pričala drugarici i majci, čega se stidi i želi da zaboravi, da bi događaj ispirčala na susretu od 17.10.2014. godine. Iz opisa tog događaja sledi da je bila uključena u seksualnu aktivnost tuženog i njegove partnerke tako što je ležala sa njima u istom krevetu, videla da je tatina partnerka uzela njegovu pišu u usta, što je posle toga i ona učinila. Ovu izjavu psiholog i stručni tim Instituta za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja nisu okarakterisali kao izraz mašte deteta ili instruisanja od strane majke, odnosno datu iz nekog drugog razloga. Štaviše, psihološki tretman deteta nastavljen je i nakon toga i trajao je do kraja 2017. godine, ali u spisima nema podataka o toku tretmana, osim izveštaja od 18.01.2018. godine datog na zahtev organa starateljstva. U tom izveštaju se navodi da maloletna VV pokazuje otpor da priča o ocu ili svom sećanju na seksualnu traumu (toga se retko seti i ne razmišlja o onome što je bilo sa tatom, osim kada je kod psihologa), kao i zaključak da se kod nje odvija postepena emocionalna stabilizacija, ali i da se stiče utisak kako je lična procena da se oseća dobro i zadovoljno posledica odbrambenih mehanizama negacije, potiskivanja i potrebe da se njen život u potpunosti normalizuje, pri čemu je i dalje prisutna anksioznost. I izveštaj psihologa Doma zdravlja „Dr Sima Milošević“ iz Beograda od 20.05.2019. godine sadrži potvrdu o spornom događaju, ali potpisnik tog izveštaja nije saslušan u skladu sa istražnim načelom propisanim članom 205. Porodičnog zakona.

Iz navedenih razloga, za sada se ne može sa sigurnošću ni isključiti postojanje seksualnog zlostavljanja deteta od strane tuženog, zbog čega su nižestepene presude ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu.

U ponovljenom suđenju prvostepeni sud će od Instituta za zdravstvenu zaštitu „Dr Vukan Čupić“ iz Beograda zatražiti detaljan izveštaj o psihološkom tretmanu maloletne VV, koji je u toj ustanovi sprovođen sve do kraja 2017. godine, razlozima za njegovo sprovođenje i saznanjima koja su na taj način stečena o činjenicama u vezi sa eventualnim seksualnim zlostavljanjem deteta od strane tuženog. S`tim u vezi sud će ponovo saslušati i psihologa navedene ustanove koji je sprovodio tretman nad maloletnom VV, kao i psihologa Doma zdravlja „Dr Sima Milošević“ iz Beograda u kojem je takođe sprovođen psihološki tretman maloletnog deteta, radi razjašnjenja okolnosti u vezi tih tretmana i izjašnjenja psihologa da li se izjave deteta o događaju na kojem je zasnovan tužbeni zahtev mogu smatrati verodostojnim - autentičnim, a ne kao proizvod mašte deteta ili dat iz nekih drugih razloga. U pogledu već određenog dokaza veštačenjem, s`obzirom na izmenjene okolnosti u vezi sa mogućnošću tuženog da napusti državu u kojoj boravi radi učestvovanja u veštačenju, prvostepeni sud će odlučiti o svrsishodnosti izvođenja tog dokaza tek nakon prethodnog razjašnjenja da li bi njegovo izvođenje negativno uticalo na dete, njeno duševno zdravlje, odnosno ako je ne bi izložilo dodatnoj traumatizaciji.

Sa svega navedenog, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić