Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući ga zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („ Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnim rešenjem ukinuta je prvostepena presuda i tužba tužioca je odbačena. Pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Revident uz reviziju nije ukazao niti prilažio odluke po istovetnom zahtevu kojim je u istoj ili bitno sličnoj činjeničnopravnoj situaciji odlučeno na drugačiji način, a koje bi u smislu člana 404. ZPP mogle predstavljati razlog za odlučivanje o posebnoj reviziji, zbog ujednačavanja sudske prakse.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Kada drugostepeni sud, odlučujući o žalbi, ukine prvostepenu presudu i odbaci tužbu, nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP.

Naime, u takvoj situaciji, kakva je i u konkretnom slučaju, drugostepeni sud ukida prvostepenu presudu i odbacuje tužbu rešenjem kao vrstom odluke. Već samo ta, formalnopravna činjenica je dovoljna da se u tim slučajevima eliminiše primena pomenute zakonske odredbe i da se o reviziji odlučuje primenom člana 420. ZPP. Osim toga, član 403. stav 2. tačka 3. ZPP sadrži i deo koji zahteva da drugostepeni sud usvoji žalbu, ukine prvostepenu presudu ali i odluči o zahtevima stranaka, dakle meritorno okonča spor. Tek tada se stiču uslovi da se o izjavljenoj reviziji odlučuje primenom člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP. Odluka drugostepenog suda u konkretnom slučaju, ne može da se smatra preinačenjem prvostepene presude, a što bi omogućilo dozvoljenost revizije po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Pored toga, saglasno odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, u konkretnom slučaju revizija nije dozvoljena budući da je odredbom člana 468. stav 4. ZPP, propisano je da „kao sporovi male vrednosti smatraju se sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2)“.

Predmet tužbenog zahteva je činidba, tužba je podneta 05.12.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, te je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić