Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju tužene.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju je potrebno ujednačavanje sudske prakse o iznosu štete koju je Republika Srbija dužna da naknadi u pogledu obračuna kamate u stečajnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pravilnost pobijane presude primenom odredbe 408. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, a tužena u reviziji ne ukazuje na druge bitne povrede propisane odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu L 14/6 od 07.12.2006. godine, otvoren je postupak likvidacije nad ''Evropa osiguranje'' a.d. Beograd, koje je u tom trenutku bilo društveno preduzeće. Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 14/09 od 12.03.2009. godine, obustavljen je postupak likvidacije i pokrenut stečaj nad ''Evropa osiguranjem'' a.d. Beograd, koji je i dalje u toku. Na osnovu rešenja Trgovinskog suda u Beogradu L 14/6 od 25.12.2007. godine, utvrđena su potraživanja poverilaca, između ostalih i potraživanje tužilje, kao poverioca prvog isplatnog reda u ukupnom iznosu od 54.794,49 dinara, od čega glavni dug iznosi 31.303,00 dinara, a obračunata kamata iznosi 23.491,49 dinara. Poveriocu je 19.11.2018. godine izvršena isplata iznosa od 21.917,80 dinara po rešenju o glavnoj deobi, a preostalo neisplaćeno potraživanje tužilje iznosi 32.876,69 dinara. Pravnosnažnim rešenjem Prvirednog suda u Beogradu R4 St 1784/2019 od 05.12.2019. godine, usvojen je prigovor tužilje za ubrzavanje postupka i utvrđeno da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu tog suda St 181/2010, pa je naloženo stečajnom sudiji da u roku od 4 meseca od prijema rešenja preduzme sve neophodne procesne radnje i mere koje su potrebne da bi se pristupilo okončanju stečajnog postupka. Međutim, stečajni postupak nije okončan, niti su stvari i prava stečajnog dužnika u celosti unovčena, a stečajni postupak ukupno traje više od 12 godina. Utvrđeno je da je stečajni dužnik u trenutku pokretanja likvidacije posedovao imovinu koja nije blagovremeno unovčena, već se unovčenju iste pristupilo znatno kasnije, pa je zbog neopravdano dugog trajanja postupka osujećeno pravo tužilje na naplatu njenog potraživanja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje usvojili primenom odredbe člana 22 stav 1, 26. i 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (''Službeni glasnik RS'' br. 40/15), odredbe člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije i odredbe člana 155. i 172. Zakona o obligacionim odnosima, nalazeći da tužilja, u konkretnom slučaju, trpi štetu u vidu nemogućnosti naplate potraživanja na ime životnog osiguranja, koje je ostvarila kod stečajnog dužnika ''Evropa osiguranje'' a.d. Beograd, u stečaju, pre otvaranja stečajnog postupka, a koje je bilo priznato i tužilja je imala mogućnost da ga naplati, jer je stečajni dužnik u trenutku pokretanja likvidacije posedovao imovinu koja nije blagovremeno unovčena zbog propuštanja blagovremenog postupanja od strane stečajnog upravnika, što je dovelo do neopravdano dugog trajanja postupka, na koji način je tužilja dokazala uzročno-posledičnu vezu između rada suda i stečajnog upravnika i štete koja joj je prouzrokovana.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo, a zbog toga je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Odlukom Ustavnog suda Srbije Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (''Službeni glasnik Republike Srbije'', br. 73 od 27.07.2012. godine), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate (''Službeni list SRJ'', br. 9/01), u delu koji glasi: ''primenom komformne metode'', nije u saglasnosti sa Ustavom.

Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom komformne metode. Međutim, takav način obračuna predstavlja obračun kamate na kamatu, što je suprotno načelu zabrane anatocizma propisanog u odredbi člana 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer se tako zakonska zatezna kamata, od pretpostavljene štete, transformiše u novčanu kaznu čija visina znatno premašuje pretrpljenu stvarnu štetu, što nije dozvoljeno. Odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate, po službenoj dužnosti, primenjuje kamatna stopa propisana zakonom, za ceo period u kom se kamata obračunava. Ako je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je, po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i ponovo obračunati kamatu, primenom metode prostog interesnog računa.

Na osnovu odredbe člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/2007...103/2015), propisano je da se izvršenje pravnosnažnih i pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se.

U konkretnom slučaju utvrđeno je da je rešenjem od 26.04.2007. godine, tužilji utvrđeno potraživanje kao poveriocu prvog isplatnog reda u ukupnom iznosu od 54.794,49 dinara, koje obuhvata glavni dug od 31.303,00 dinara i obračunatu kamatu od 23.491,49 dinara, te da je tokom stečajnog postupka tužilji isplaćen iznos od 21.917,80 dinara, a ostalo neisplaćeno potraživanje u iznosu od 32.876,69 dinara. Međutim, nije utvrđeno kojom metodom je obračunata kamata, a imajući u vidu iznos glavnog duga (31.303,00 dinara) i iznos obračunate kamate (23.491,49 dinara), postoji osnov za sumnju da je kamata obračunata primenom neustavne, komformne metode, što nižestepeni sudovi nisu imali u vidu pri odlučivanju. Takođe, nije razjašnjena vlasnička struktura stečajnog dužnika ''Evropa osiguranje'' a.d. Beograd, jer o toj činjenici postoje protivrečni izveštaji poverenika Agencije za osiguranje depozita koji se u dopisu od 02.03.2021. godine izjasnio da je u trenutku otvaranja likvidacije struktura kapitala ''Evropa osiguranje'' a.d. Beograd bila društvena, dok se u dopisu od 11.05.2021. godine, izjasnio da, po njegovom saznanju, stečajni dužnik ''Evropa osiguranje'' a.d. Beograd u stečaju, nije nikada poslovao sredstvima u državnoj svojini.

U ponovnom postupku potrebno je da prvostepeni sud, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, utvrdi iznos potraživanja tužilje obračunom zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga primenom proporcionalne metode (prost interesni račun), kao i vlasničku strukturu stečajnog dužnika ''Evropa osiguranje'' a.d. Beograd u vreme nastanka spornog potraživanja tužilje, da bi potom imao mogućnost da donese pravilnu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od njegovog ishoda, u smislu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković