Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Vesne Popović, Božidara Vujičića i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca ODS „EPS distribucija“ d.o.o. Beograd, „Elektrodistribucija Šabac“, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Željko Stanojević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4710/19 od 26.12.2019. godine, na sednici održanoj 30.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4710/19 od 26.12.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4710/19 od 26.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu P 1234/19 od 14.10.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu, na ime obračunate neovlašćeno korišćene električne energije: u domaćinstvu za periode počev od 20.03.2016. godine do 20.03.2017. godine, i u poslovnom prostoru za periode počev od 20.03.2016. godine do 20.03.2017. godine, isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno ovim stavom izreke, dok je preko dosuđenih pa do traženih iznosa na ime obračunate neovlašćeno korišćene električne energije u domaćinstvu i poslovnom prostoru za iste periode, za pojedinačno navedene iznose, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 103.768,00 dinara, dok je preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 110.370,00 dinara zahtev za naknadu troškova odbijen. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4710/19 od 26.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu i delu kojim je odlučeno o troškovima postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tuženog ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, dok se revizijom ne ukazuje na drugačije odluke u istoj pravnoj stvari, a i postojanje drugačije odluke ne bi nužno ukazivalo i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete, podneta je 12.12.2016. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 758.392,99 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić